Вести
Епархија рашко-призренска: Министарство културе Косова без консултација са СПЦ врши радове на православној цркви у селу Горње Винарце код Митровице и проглашава је „католичком црквом“
У својој кампањи присвајања материјалне и духовне баштине Српске православне цркве, министарство културе из Приштине је, самоиницијативно започело „обнову“ православне цркве у селу Горње Винарце, седам километара од Митровице, на северној страни реке Ибра, наводи се на фејсбук страници Града Митровице. Поред тога што није контактирало СПЦ око обнове овог објекта, министарство у Приштини је отишло и корак даље и прогласило ову цркву „католичком“, у очигледној намери да присвоји баштину Српске православне цркве, саопштила је Епархија рашко-призренска.
Црква је под именом „католичка црква у Горњем Винарцу“ уврштена у списак „споменика под заштитом министарства културе у Приштини из 2016. године“. У тексту на интернету који се позива на изворе из министарства помиње се да је поправљен кров од камених плоча, урађен тротоар и да је црква изнутра омалтерисана, а фотографије показују да су стављена привремена врата. Пред црквом је постављен знак министарства културе Косова где се опет помиње назив „католичка црква у Винарцу“ и наводе две фирме која обавља радове, који су, како се тврди, при крају.
Ради бољег упознавања јавности, та православна црква постоји још од XIV века, у селу које је тада било чисто српско, са 15 српских домова, што је забележено и у турском попису непосредно након османског освајања Косова и Метохије у области Иса-бега Исхаковића, 1455. године. У документу који је издао Оријентолошки институт из Сарајева 1964, који је радио и друге турске пописе из којих се види тадашњи састав становништва, помињу се виногради у овом селу, по чему је очигледно и добило име. По својој грађевинској структури јасно се види да је црква у Винарцу слична гробљанским црквама из 14. и 15. века, којих је више на ширем простору, са олтарском апсидом и за православну традицију карактеристичном нишом за проскомидију. У селу се не помиње присуство римокатоличке заједнице, а колико је познато Епархији рашко-призренској, римокатоличка бискупија никада није користила ту цркву, нити о њој има икаквих писаних података и материјалних доказа.
До 1999. године, цркву су користили православни верници који су се овде окупљали на први петак после Васкрса, јер је црква била посвећена „Животворном источнику“, о чему додатно сведочи извор у близини. Након протеривања српског становништва, црква у Горњем Винарцу је оскрнављена, запаљена, исписана графитима, а улазна врата су поломљена. Нажалост, то је стање многих наших цркава које су у току рата 1998. и 1999. године оштетили или уништили албански екстремисти. Ово је још једно сведочанство да је реч о цркви коју је локално албанско становништво сматрало српском, јер у противном не би била скрнављена и паљена, што је случај и са многим другим црквама и манастирима који су нападани, а сада се у медијима или преко министарства у Приштини проглашавају за „албанске цркве“.
Према ранијим подацима Епархије рашко-призренске у време комунистичког периода црква је нападана и у ранијем периоду и девастирана је 1972. године када је група локалних Албанаца разбила врата, прозоре и демолирала унутрашњост цркве покушавајући да је запали.
Епархија рашко-призренска изражава најоштрији протест због процеса који очигледно представља намеру косовских власти да цркве које су албански екстремисти рушили или оштећивали сада „обнавља“ без икакве консултације са Црквом којој ти објекти припадају и да мења њихов идентитет, и поред постојећих историјских сведочанстава.
Епархија рашко-призренска ће поводом овог најновијег инцидента обавестити међународне представнике и организације које се баве верским правима и заштитом културне баштине, јер косовске институције не реагују на тужбе СПЦ и не извршавају своје правне обавезе према нашој Цркви чак ни у случају пресуда највиших судова. Наша Епархија се не противи обнови својих светиња, од којих још многе које су уништили албански екстремисти 1998. и 1999. године и даље стоје у рушевинама, али се оштро противи коришћењу наводне обнове ради преузимања српске културне баштине и мењања идентитета у циљу историјског ревизионизма. Зато је обнова порушених српских цркава након Мартовског погрома рађена под надзором Савета Европе који је гарантовао заштиту права СПЦ.
Ако су први део стратегије албанизације овог простора били протеривање српског становништва након рата 1999. године, када је око 200.000 Срба и неалбанаца било принуђено да напусти ове крајеве, и систематско уништавање српских православних цркава и гробаља да би се затрли сви трагови нашег историјског постојања, сада је противно свим нормама, али и косовским законима, циљ албанских институција на Косову да те цркве које су рушене самостално обнавља мењајући њихов идентитет. Овакво понашање косовских институција главни је разлог немогућности нормалне сарадње СПЦ са институцијама које отворено раде на негирању наше историје, идентитета и наслеђа, а све у циљу стварања етнички чисте албанске територије.
Зато овом приликом позивамо међународне представнике да реагују на ове инциденте и предузму мере како би се будуће насиље над нашим црквама зауставило. Мењање идентитета цркава директно изазива етничку и верску нетрпељивост и кажњиво је по законима Косова, изазива етничке и верске тензије и онемогућава смиривање ситуације која је вишеструко погоршана посебно последњих година.
Саопштење Епархије рашко призренске је пренето у целости.
Прочитајте још:
Епархија рашко-призренска реаговала на правно насиље званичника из Приштине
Докле више: Екстремисти покушали да запале Цркву Светог Пантелејмона у Призрену
Са друштвених мрежа
„Rudnik archaeology“: Пронађен надвратник на археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику
На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.
Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.
Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.
На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.
Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.
Пронађен још један, идентичан надвратник
Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.
Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.
Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.
На истом локалитету пронађен и млетачки новчић
На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.
У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).
Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.
На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.
На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.
Прочитајте још:
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
Погледајте:
Вести
Влада Републике Србије: Археолошка налазишта Дворине и „Мора Вагеи“ утврђена за непокретна културна добра од изузетног значаја
Влада Републике Србије је на седници 22. августа 2024. године донела више одлука које се односе споменике културе, међу којима су археолошко налазиште Дворине – Мађарско гробље у селу Бања, општина Аранђеловац, археолошко налазиште „Мора Вагеи“ у Михајловцу, општина Неготин, археолошко налазиште Царичин град, општина Лебане, Манастир Манасија, општина Деспотовац, и Црква Светог Ахилија у Ариљу.
Археолошка налазишта Дворине и „Мора Вагеи“ постала непокретна културна добра од изузетног значаја
На седници су усвојене одлуке о утврђивању Дворина – Мађарског гробља у селу Бања за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја и о утврђивању „Мора Вагеи“ у Михајловцу за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја.
Одлуке ће бити прослеђене Народној скупштини Републике Србије на разматрање и усвајање имајући у виду чињеницу да културна добра од изузетног значаја утврђује Народна скупштина у складу са одредбама Закона о културном наслеђу.
На локалитету Дворине археолози су до сада дошли до низа занимљивих открића као што су остаци средњовековне цркве из 14. века, велико гробље, надгробна плоча са натписом и остаци једне грађевине за коју се износи претпоставка да је у питању двор Павла Бакића.
На локалитету „Мора Вагеи“ археолози су потврдили контитунитет живота од неолита до 6. века.
Усвојене одлуке о Манастиру Манасији, Цркви Светог Ахилија у Ариљу и археолошком налазишту Царичин град
Усвојена је Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Манастира Манасија, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Усвојена је и Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Црква Светог Ахилија у Ариљу, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Такође, усвојена је Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине археолошког налазишта Царичин град, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Сва три наведена споменика су већ у статусу непокретног културног добра од изузетног значаја, а одлукама Владе Србије од 22. августа 2024. године утврђене су мере заштите и границе заштићене околине тих споменика културе.
Извор: Влада Републике Србије
Прочитајте још:
У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије
Вести
Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“ у Деспотовцу 20. и 21. августа
Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“ биће одржан 20. и 21. августа 2024. године у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у Деспотовцу. Научни скуп ће бити одржан у оквиру манифестације „Дани српског духовног преображења“.
Програм Научног скупа „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“:
Уторак, 20. август 2024. године
10 часова
Председава академик Злата Бојовић.
1. Софија Милорадовић (Београд): Проф. др Гордана Јовановић – сећање
2. Рада Стијовић (Београд): Историјскограматичка и ономастичка проучавања проф. др Гордане Јовановић
3. Марина Спасојевић (Београд): Доприноси проф. др Гордане Јовановић историјској лексикологији и лексикографији
4. Силвана Цакић (Деспотовац): Проф. др Гордана Јовановић на Данима српскога духовног преображења
Пауза
11 часова и 30 минута
Председава проф. др Радивој Радић.
1. Томислав Јовановић (Београд): Краћа варијанта Слова о писменима Константина Филозофа према хиландарском препису
2. Радивој Радић (Београд): Псовало се и у средњем веку (Прилог проблему)
3. Злата Бојовић (Београд): Средњи век у дубровачкој књижевности
4. Милош Ивановић (Београд): Повеља монаха Доротеја за манастир Дренчу – дипломатичка анализа
Пауза
12 часова и 45 минута
Председава др Станоје Бојанин.
1. Станоје Бојанин (Београд): „Покајничке књиге“, српско средњовековно друштво и њихов историчар
2. Бранислав Цветковић (Јагодина): Изворна грађа и видови ктиторства: прилог критици редукционизма
3. Борис Стојковски (Нови Сад): Тужбалица Дмитру и епитаф Јовану Јакшићу – два мање позната књижевна дела с краја средњег века
4. Драгић М. Живојиновић (Београд): Деспот Јован Угљеша и Света Гора: сведочанства дипломатичких извора
Среда, 21. август 2024. године
10 часова
Председава проф. др Зоран Ранковић.
1. Зоран Ранковић (Београд): Васпитни идеали у делима деспота Стефана Лазаревића
2. Србољуб Убипариповић (Београд): Молитва над оскврњеним сасудом у рукописном Требнику са Правилима светих и преславних апостола и другим делима Син. 307 (ГИМ 80370/925) из 1423. године
4. Миливоје Спасић (Београд): Историјска основа романа Милована Видаковића „Усамљени јуноша“
5. Наташа Вуловић Емонтс, Марија Ђинђић (Београд): Паремиолошке јединице српског језика са турцизмима којима се именују одевни предмети
Пауза
11 часова
Председава др Марина Спасојевић.
1. Предраг Милосављевић (Београд): Геометријске основе Смедеревске тврђаве и идеја о „савршеном граду“ у доба Деспотовине
2. Дејана Васић (Београд): Два податка о српској средњовековној историји у курдском извору XVI века
3. Данијела Радоњић (Београд): Хиландарски медицински кодекс – извор за проучавање назива јела и пића
4. Милена Давидовић (Београд): Сиринићки скрипторијум: палеографска анализа рукописа
Прочитајте још:
-
Двоглави орао са хороса из Марковог манастира код Скопља – рад на стаклу
5.750,00 рсд
-
Српско царство
2.000,00 рсд
-
Рог Стефан Немања
1.200,00 рсд
-
Душанов законик – рад на стаклу
8.200,00 рсд
-
Кнез Лазар – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Вести2 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови1 годинаВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти2 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото1 годинаСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести2 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич2 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови2 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести1 годинаУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!