Вести
Пети „Маглич фест“ биће одржан 4. септембра код Манастира Студенице
Пети по реду „Маглич фест“ биће одржан 4. септембра 2022. године на простору испред средњовековног Манастира Студенице, у организацији Туристичке организације Краљева.
Током манифестације посетиоци ће моћи да уживају у витешким борбама, средњовековној музици, средњовековном музеју на отвореном…
За посетиоце ће бити организована такмичења у средњовековним играма и у гађању копљем, секиром, ножевима и луком и стрелом.
Историја „Маглич феста“
Први „Маглич фест“ је одржан 2017. године у самом Магличу, у подножју замка и на обали Ибра прекопута самог утврђења. На истом месту фестивал је организован и 2018. и 2019. године.
Манифестација је у прве три године одржавања веома допринела популаризацији Маглича као туристичке дестинације. Према проценама тај замак је у том периоду посећивало око 100.000 људи годишње.
„Маглич фест“ није организован 2020. године. У јулу те године набујли Ибар однео је висећи мост код Магличког замка и није било могућности да фестивал буде одржан на исти начин и на истом месту као претходних година.
Од прошле године нова локација „Маглич феста“ је простор код Манастира Студенице.
Реч уредника сајта Српска средњовековна историја поводом организовања „Маглич феста“ код Манастира Студенице
Другу годину заредом „Маглич фест“ биће одржан код Манастира Студенице.
С обзиром да није изграђен нови мост на Ибру код Маглича, одлука да се „Маглич фест“ не одржава у самом Магличу и његовој непосредној околини је више него логична. Замислите ту ситуацију да велики број посетилаца догађаја дође до обале Ибра са којег се види Маглич, у чију част и зарад чије промоције је организована манифестација, а да не могу да посете замак. Тада би људи са правом били незадовољни и постављали би питање зашто нови мост преко Ибра није саграђен.
То су разлози због којих је донета одлука да „Маглич фест“ буде организован код Манастира Студенице све док се не стекну услови да се фестивал врати на своју стару локацију, односно док на Ибру код Маглича не буде саграђен нови мост.
Са једне стране, радује нас што постоји манифестација као што је „Маглич фест“ и подржавамо напоре Туристичке организације Краљева да „Маглич фест“ буде одржаван код Манастира Студенице, све док не буду створени услови да фестивал буде организован у самом Магличком замку и на обалама Ибра.
Са друге стране, морамо да истакнемо велико незадовољство због нерада надлежних власти које ни после две године нису реализовале пројекат изградње новог моста преко Ибра код Маглича.
Тај замак је велико културно-историјско благо Србије и српског народа. Такође, он је потенцијално једна од најзначајнијих туристичких дестинација у Србији.
Захтевамо од надлежних власти на локалном и републичком нивоу да после више од две године почну да раде свој посао и да у најкраћем могућем року почну реалиују пројекат изградње новог моста преко Ибра код Маглича, како би тај замак остварио барем део свог туристичког потенцијала.
Уредници сајта Српска средњовековна историја
Петар Нешић
Богдан Пантић
Прочитајте још:
Скела код Маглича – једини сигуран начин за прелазак Ибра
Две године без моста на Ибру код Магличког замка
Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.
Кратка историја тврђаве Милешевац
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
Вести
Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.
Прочитајте још:
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Розета из Манастира Милентија
5.200,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква