На данашњи дан

Годишњица смрти академика Симе Ћирковића

Објављено пре

Академик Сима Ћирковић. Фотографија је власништво Српске академије наука и уметности.
Академик Сима Ћирковић. Фотографија је власништво Српске академије наука и уметности.

На данашњи дан пре 13 година умро је академик Сима Ћирковић, један од најзначајнијих српских медиевиста.

Сима Ћирковић је рођен 29. јануара 1929. у Осијеку, у породици Мирка Ћирковића, службеника речног бродарства. Основну школу учио је у Сомбору, а гимназију у Београду, у годинама окупације од 1941. до 1944. године, и потом у Сомбору, од 1945. до 1948. године. Историјску групу наука студирао је на Филозофском факултету у Београду од 1948. до 1952. године.

По завршеним студијама краће време је службовао у Државној архиви у Зрењанину и Народној библиотеци у Београду, да би 1955. године добио прилику за рад у Историјском институту у Београду, где је припремио своју докторску дисертацију „Херцег Стефан Вукчић Косача и његово доба”. Одмах по њеној успешној одбрани, 1957. године, изабран је у звање асистента и недуго затим доцента за историју народа Југославије у средњем веку на Филозофском факултету у Београду.

Капетан Мишино здање, у којем се некада налазио Филозофски факултет Универзитета у Београду. Аутор фотографије Хорхе Ласкар. Фотографија је преузета са Википедије.
Капетан Мишино здање, у којем се некада налазио Филозофски факултет Универзитета у Београду. Аутор фотографије Хорхе Ласкар. Фотографија је преузета са Википедије.

Завидна припремљеност за научни и изражен смисао за наставни рад омогућили су му да већ 1963. буде изабран за ванредног, а 1968. редовног професора на истој катедри. Резултати постигнути у науци препоручили су га за дописног (1972) и редовног (1981) члана и генералног секретара (1981-1985) Српске академије наука и уметности. Био је дописни члан АНУБиХ у Сарајеву од 1978, ЈАЗУ у Загребу од 1988. и ЦАНУ на Цетињу од 1988. године. Европска академија за историју (Academié européenne d’ historie) са седиштем у Бриселу изабрала га је за свог члана 1981. године.

Основна област научног истраживања Симе Ћирковића била је средњовековна историја јужнословенских народа. Истраживања су му се одликовала тематском разноврсношћу, методолошком иновацијом, критичношћу и тежњом ка синтези. Комплексно схваћене студије заснивао је пре свега на дугогодишњим истраживањима у архивима Дубровника, Венеције, Хиландара и Будимпеште.

Написао је и објавио више од три стотине радова. Окосницу његовог научног дела чине књиге: „Херцег Стефан Вукчић Косача и његово доба“ (1964), „Историја средњовековне босанске државе“ (1964), „Историја Црне Горе, књ. II, том 1-2“, са групом аутора (1970), „Историја Југославије“, са групом аутора (Београд 1973), огроман допринос у колективном делу „Историја српског народа, књ. I и II“ (1981-1982), „Срби у средњем веку“ (1992), „Работници, војници, духовници“ (1997), „Срби међу европским народима“ (2004), „О историографији и методологији“ (2007)…

Нека од дела академика Симе Ћирковића. Фотографија је власништво Српске средњовековне историје.
Нека од дела академика Симе Ћирковића. Фотографија је власништво Српске средњовековне историје.

Од раних дана свога деловања у науци Сима Ћирковић део својих напора био је посветио универзитетској настави, методологији историјских истраживања, јавним предавањима из области методике наставе историје, писању уџбеника за средње школе и сценарија и текстове за образовне телевизијске емисије. Низом предавања и написа за широку јавност, често посвећених темама које снажно заокупљају јавно мњење, драгоцено је доприносио развијању осетљивости за историјске феномене друштва.

Својим саопштењима Сима Ћирковић је учествовао у низу међународних научних скупова – конгреса, симпозија, колоквија. Издвајамо, због значаја поднетих саопштења, XIV Међународни конгрес историчара у Сан Франциску (1975), XVI у Штутгарту (1985), IV Међународни конгрес балканолога у Анкари (1979) и V у Београду (1984), као и вишегодишње учешће у заседањима Међународног института за економску историју у Прагу (саопштења је имао 1978, 1980, 1984, 1986).

Добитник је више друштвених признања, између осталог Октобарске награде Београда (1965), Седмојулске награде за животно дело (1982) и Ордена рада са црвеном заставом.

Сима Ћирковић је преминуо 14. новембра 2009. године у Београду. Активно је објављивао научне радове и током последњих месеци живота.

Монографија „Работници, војници, духовници“ академика Симе Ћирковића. Фотографија је власништво Српске средњовековне историје.
Монографија „Работници, војници, духовници“ академика Симе Ћирковића. Фотографија је власништво Српске средњовековне историје.

Текст преузет са фејсбук странице Радивој Радић (у питању је скраћена верзија поглавља О писцу књиге из монографије Работници, војници, духовници, друштва средњовековног Балкана.

Прочитајте још:

Српски средњи век за почетнике – основна литература

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најчитаније