Вести

У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије

Објављено пре

3 године

12.01.2023

Од стране:

Радници обнављају источни унутрашњи бедем Манастира Манасије. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Почетком октобра 2022. године почели су радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије. Рок за извођење радова је 95 календарских дана.

Иницијатори радова су Републички завод за заштиту споменика културе и Манастир Манасија.

Наручилац радова је Републички завод за заштиту споменика културе, а извођач је фирма Кото д. о. о. из Београда.

_{Скела на источном унутрашњем бедему Манастира Манасије. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Вредност радова износи око 8,5 милиона динара, а средства је обезбедило Министарство културе.

_{Источни унутрашњи бедем Манастира Манасије. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Радовима руководи дипломирани инжењер архитектуре Слободан Радовановић, а конзерваторски надзор врши конзерваторски саветник Светлана Вукадиновић.

Тренутни радови у Манасији су у суштини наставак радова на комплетној обнови утврђења Манастира, који се извођени у неколико наврата у 21. веку. Њихов циљ је да се утврђењу врати првобитан изглед из 15. века.

_{Инфо табла о радовима на обнови источног унутрашњег бедема Манастира Манасије. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Отац Павле изјавио је за сајт Српска средњовековна историја да је жеља манастирског братства да обнова Манасије буде настављена и да обухвати све необновљене бедеме, преостале три куле, велику трпезарију и објекат код Деспотове куле.

„Наша је жеља да сва здања Манастира Манасији буду обновљена до 2027. године, када обележавамо 600 година од смрти Светог деспота Стефана Лазаревића. Уз Божију помоћ, на томе ћемо радити заједно са Министарством културе и Републичким заводом за заштиту споменика културе“, казао је отац Павле.

Кратка историја Манастира Манасије

Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана. Манастирска црква посвећена је Светој Тројици и грађена је у моравском стилу. Према писању деспотовог биографа Константина Филозофа, она је грађена у периоду од 1407. до 1418. године, као гробна црква тог владара.

_{Црква Свете Тројице и Деспотова Кула у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Године 2006. у уз јужни зид западног травеја Цркве Свете Тројице у Манастиру Манасији пронађен је гроб, а у њему посмртни остаци. ДНК анализом утврђено је да су у питању остаци мушкарца старости око 50 година, колико је имао деспот Стефан у тренутку своје смрти. Другом ДНК анализом је утврђено да је покојник био у првом степену сродства са кнезом Лазаром, односно да је у гробу сахрањен његов син. Како је млађи Лазарев син Вук убијен 1410. године, када је имао највише 30 година, поменутим анализама је утврђено да пронађени посмртни остаци припадају деспоту Стефану.

Манасија је проглашена за споменик културе од изузетног значаја 1979. године.

Прочитајте још:

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Кнегиња Милица – потомак великог жупана Стефана Немање

Бранич куле српских средњовековних тврђава – последње упориште одбране

Поручите:

Грб деспота Стефана Лазаревића – рад на стаклу, сјајан рад који ће украсити ваш зид, оригиналан поклон који ће улепшати дом вама драгих особа!

Ознаке:bedemi Manastira Manasije despot Stefan Lazarević Koto d.o.o.Manastir Manasija Republički zavod za zaštitu spomenika kulture бедеми Манастира Манасије деспот Стефан Лазаревић Кото д.о.о.Манастир Манасија Републички завод за заштиту споменика културе

Следеће

У Смедереву отворена изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“

Не пропустите

РТС: Одложена изградња моста код Маглича

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.