Вести
У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије
Почетком октобра 2022. године почели су радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије. Рок за извођење радова је 95 календарских дана.
Иницијатори радова су Републички завод за заштиту споменика културе и Манастир Манасија.
Наручилац радова је Републички завод за заштиту споменика културе, а извођач је фирма Кото д. о. о. из Београда.
Вредност радова износи око 8,5 милиона динара, а средства је обезбедило Министарство културе.
Радовима руководи дипломирани инжењер архитектуре Слободан Радовановић, а конзерваторски надзор врши конзерваторски саветник Светлана Вукадиновић.
Тренутни радови у Манасији су у суштини наставак радова на комплетној обнови утврђења Манастира, који се извођени у неколико наврата у 21. веку. Њихов циљ је да се утврђењу врати првобитан изглед из 15. века.
Отац Павле изјавио је за сајт Српска средњовековна историја да је жеља манастирског братства да обнова Манасије буде настављена и да обухвати све необновљене бедеме, преостале три куле, велику трпезарију и објекат код Деспотове куле.
„Наша је жеља да сва здања Манастира Манасији буду обновљена до 2027. године, када обележавамо 600 година од смрти Светог деспота Стефана Лазаревића. Уз Божију помоћ, на томе ћемо радити заједно са Министарством културе и Републичким заводом за заштиту споменика културе“, казао је отац Павле.
Кратка историја Манастира Манасије
Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана. Манастирска црква посвећена је Светој Тројици и грађена је у моравском стилу. Према писању деспотовог биографа Константина Филозофа, она је грађена у периоду од 1407. до 1418. године, као гробна црква тог владара.
Године 2006. у уз јужни зид западног травеја Цркве Свете Тројице у Манастиру Манасији пронађен је гроб, а у њему посмртни остаци. ДНК анализом утврђено је да су у питању остаци мушкарца старости око 50 година, колико је имао деспот Стефан у тренутку своје смрти. Другом ДНК анализом је утврђено да је покојник био у првом степену сродства са кнезом Лазаром, односно да је у гробу сахрањен његов син. Како је млађи Лазарев син Вук убијен 1410. године, када је имао највише 30 година, поменутим анализама је утврђено да пронађени посмртни остаци припадају деспоту Стефану.
Манасија је проглашена за споменик културе од изузетног значаја 1979. године.
Прочитајте још:
Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)
Кнегиња Милица – потомак великог жупана Стефана Немање
Бранич куле српских средњовековних тврђава – последње упориште одбране
Поручите:
Грб деспота Стефана Лазаревића – рад на стаклу, сјајан рад који ће украсити ваш зид, оригиналан поклон који ће улепшати дом вама драгих особа!
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.
Кратка историја тврђаве Милешевац
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
Вести
Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.
Прочитајте још:
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Розета из Манастира Милентија
5.200,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква