Вести

Помозимо Културни центар Магличград – донирајмо новац за поправку велике скеле којом се преко Ибра бесплатно возе посетиоци Магличког замка!

Објављено пре

2 године

15.06.2023

Од стране:

Редакција

Маглички замак. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.

Културни центар Магличград покренуо је акцију прикупљања средства за поправку велике скеле којом чланови и волонтери тог удружења бесплатно преко Ибра возе посетиоце Магличког замка. Подржимо ову акцију!

Маглички замак је предивно здање, од изузетне историјске и културне вредности, којем је стицајем околности већ неколико деценија отежан приступ, те само они најхрабрији могу стићи до њега. Од јуна 2020. године и до тада незапамћених поплава на Ибру, када је урушен висећи мост, претходно већ забрањен за употребу, није постојала никаква могућност приступа.

Вожња скелом преко Ибра код Маглича у организацији Културног центра Магличград. Фотографија је власништво инстаграм налога @maglicgrad — _{Вожња скелом преко Ибра код Маглича у организацији Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.}

Удружење Културни центар Магличград од јуна претходне године уз помоћ својих чланова и волонтера преко Ибра превози заљубљенике у историју и планинаре који иду путем Столова и дивљих коња. Превоз је испрва обављан малим чамцем, а затим су чланови и волонтери удружења захваљујући донацијама на терену и сопственим издацима одржали волонтерску базу и временом прикупили средстава за реновирање велике лимене скеле.

Такође, у јединственом простору под тврђавом, при добро очуваном каменом објекту, већ неко време са волонтерском заједницом активно се ради на отварању Културног центра Магличград, који ће поред примарне улоге служити и као база за волонтере, а уједно бити и својеврсни инфо центар за посетиоце тврђаве.

_{Посетиоци прелазе Ибар великом скелом Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.}

Током девет месеци активности волонтерске заједнице на терену, превозећи људе, чланови и волонтери удружења су посведочили изузетно великом интересовању за посете Магличком замку, које је ангажовањем КЦ Магличград додатно порасло. Услед тога, чланови удружења су се одлучили да у том прелепом амбијенту створе нови простор за децу и младе, као и за све остале суграђане који ће добити место за излете и дружење у природи под објектом од историјске вредности уз разне видове радионица, приредби, едукација, изложби, филмских и музичких програма почетком јула 2023. године.

Потребна замена дна велике скеле

Нажалост, током великих јануарских поплава и новог рекорда Ибра, и поред велике упорности чланова удружења и волонтера да сачувају једину могућност приступа, дно лимене скеле за превоз посетилаца је тешко оштећено. Установљено је да је неопходна поправка скеле, односно замена њеног дна како би бесплатан и безбедан приступ Магличу био поново успостављен.

_{Културни центар Магличград у подножју Магличког замка. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.}

Удружење Културни центар Магличград позива све људе добре воље да подрже иницијативу за обнову скеле и успостављање Културног центра Магличград. Потребно је прикупити укупно 625.000 РСД и само уз помоћ донатора Удружење може да омогући садржајне посете том важном историјском здању и да ојача волонтерски центар.

_{Маглички замак. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Прикупљена средства ће бити употребљена на следећи начин:

СКЕЛА

→ Замена дна лимене скеле: 180.000 РСД (материјал 90.000 РСД и рад на замени 90.000 РСД)

→ 10 прслука за спасавање: 45.000 РСД

→ Покретне дрвене клупе на скели: 15.000 РСД

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР МАГЛИЧГРАД

→ Изолација крова каменог објекта: 124.000 РСД

→ Израда пода у каменом објекту: 39.000 РСД

→ Резервоар за воду од 4.000 Л: 85.000 РСД

→ Монофазно бројило за струју: 44.000 РСД

→ Врата и прозори: 48.000 РСД

→ Шпорет на дрва: 45.000 РСД

Сви донатори који уплате 1000 динара или већу суму добиће одговарајућу награду за своје добро дело (погледати фотографију).

_{Списак награда за донаторе који уплате 1000 динара или већу суму за обнову велике скеле Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.}

Портал Српска средњовековна историја позива све своје пратиоце да у складу са својим могућностима донирају новац Културном центру Магличград и тако омогуће да и ове године посетиоци Магличког замка имају бесплатан и сигуран превоз преко Ибра, као и да помогну даљи развој тог удружења!

Инструкције за уплату можете наћи на сајту Донације.рс или погледати уплатницу:

*_{Изглед уплатнице за донацију за КЦ Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.}*

За све додатне информације можете писати Културном центру Магличград на њиховој Инстрагам страници или позвати контакт телефон тог удружења: 062/85-75-864.

Извор: Донације.рс

Прочитаје још:

РТС: Одложена изградња моста код Маглича

Фотографија Маглича од које застаје дах!

Завршена четврта и последња фаза градње камене стазе од реке Ибар до Магличког замка!

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Ознаке:Kulturni centar „Magličgrad“Maglič Maglički zamak skela na Ibru истакнуто Културни центар „Магличград“Маглич Маглички замак скела на Ибру

Следеће

РТС: Откопавање заборављене прошлости Требиња – како је историја закопала двор Немањића (видео)

Не пропустите

Витешки дани „У сусрет Видовдану“ од 15. до 17. јуна у Ужицу

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

У току радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу

Објављено пре

2 седмице

08.08.2025

Од стране:

Редакција

Будући изглед комплекса Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.

У комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла (Петрове цркве) у Старом Расу у току су радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине.

Инвеститор радова је Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска. Финансијер је Министарство туризма и омладине.

_{Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.}

За археолошки и конзерваторски надзор је задужен Републички завод за заштиту споменика културе.

Рок за завршетак радова 29. август 2025. године

Радови су почели 2. маја 2025. године и план је да они трају 120 календарских дана. Дакле, радови би требало да буду готови 29. августа 2025. године.

_{Инфо табла о изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.}

Према до сада изведеним радовима и плану коначног изгледа северне грађевине у Петровој цркви, што читаоци могу видети на фотографијама, мало је вероватно да ће радови бити завршени у планираном року.

_{Радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.}

Када радови на северној грађевини буду готови биће заокружен комплекс Цркве Светих апостола Петра и Павла, који чине сама светиња, гробље око ње, северна грађевина, звоник и конзервирани остаци зидина.

Кратка историја Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу

На благој узвишици изнад десне обале реке Дежеве, недалеко од њеног ушћа у реку Рашку, на око два километра од Новог Пазара, уздиже се храм „светих и свеславних и врховних апостола Петра и Павла“.

_{Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.}

Црква Светих апостола Петра и Павла из 9. или 10. века у Старом Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште Рашке епископије.

Најстарије познато историјско сведочанство које поуздано говори о старини храма је повеља византијског цара Василија II Бугароубице из 1020. године.

О самом постанку Петрове цркве постоје два предања. Према првом, ту цркву је саградио апостол Тит, ученик апостола Павла.

Према другом предању, саопштеном у Летопису Попа Дукљанина, дукљански краљ Бело Павлимир је са Римљанима ратовао против рашког жупана Лутомира. Након што су га поразили Римљани су саградили тврђаву Бело и храм „у част блаженог Петра апостола“. Тај догађај се према том извору збио половином 9. века.

Петрова црква много већи значај за српску историју има у време владавине династије Немањић.

Први велики догађај који се одиграо у тој цркви је „друго крштење“ великог жупана Стефана Немање, који се по преузимању власти крстио по православним обичајима.

_{Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.}

Један од најзначајнијих догађаја у српској средњовековној историји се догодио на Благовести 1196. године, када је на сабору код Петрове цркве Стефан Немања предао власт свом средњем сину Стефану, будућем краљу.

Рашка епископија је са седиштем у Петровој цркви је поред новооснованих епископија 1219. године чинила Српску аутокефалну цркву.

Током целог Средњег века, све до пропасти српске средњовековне државе 1459. године, у Петровој цркви се развијао културни и духовни живот.

Под Османлијама до модерних времена

Током османлијског периода владавине, нарочито током 17. и 18. века, Петрова црква је доста пострадала, посебно у ратовима. Рашки митрополити су тешко излазили на крај са османлијским властима у намери да обнове порушену цркву.

Петрова црква је остала под турском влашћу све до 1912. године и ослобођења.

Петрова црква је 1979. године уврштена на Листу светске културне баштине Унеска.

Током 20. и 21. века у комплексу Петрове цркве обављено је доста археолошких истраживања. У последњих петнаестак година је изведено неколико грађевинских и реконструкцијских подухвата ради оспособљавања цркве за свакодневно богослужење.

Прочитајте још:

Представљен иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква“

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Наставите са читањем

Вести

Народни музеј Србије: Мирослављево јеванђеље доступно јавности од 1. до 8. августа

Објављено пре

3 седмице

01.08.2025

Од стране:

Редакција

Мирослављево јеванђеље отворено за јавност, плакат. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Поводом 20. годишњице од уписивања на Унескову листу „Памћење света“, Мирослављево јеванђеље ће бити доступно јавности од петка, 1. августа, до петка, 8. августа, објавио је Народни музеј Србије.

У том периоду све љубитеље уметности и историје, па и оне најмлађе, очекују вођења током којих ће се разговарати о томе како је настало Мирослављево јеванђеље, у чијем све власништву је било кроз векове и како је успело да преживи све недаће од 12. века до данас.

Стручна вођења за одрасле

Петак, 1. август, 13 часова.

Субота, 2. август, 18 часова.

Недеља, 3. август, 13. часова.

*_{Мирослављево јеванђеље, термини стручних вођења. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.}*

Уторак, 5. август, 13. часова.

Среда, 6. август, 13. часова.

Четвртак, 7. август, 13. часова.

Петак, 8. август, 13. часова.

Вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“

Субота, 2. август, 13 часова.

Четвртак, 7. август, 15 часова.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

*_{Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.}*

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

*_{71. и 72. страница Мирослављевог јеванђеља.}*

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

Извор: Народни музеј Србије

Прочитајте још:

Прича о светињи у којој је највероватније настало Мирослављево јеванђеље

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Представљање слике „Крунисање цара Душана“ Паје Јовановића у Народном музеју у Београду

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

У току је рестаурација и конзервација слике „Улазак цара Душана у Дубровник“

Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља

Наставите са читањем

Вести

Историјски музеј Србије: Нове реконструкције средњовековних српских инсигнија на изложби „Чекајући сталну поставку“

Објављено пре

4 седмице

29.07.2025

Од стране:

Редакција

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње @jstokucia. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку“ добила је нове експонате, објавио је Историјски музеј Србије.

Део изложбе „Чекајући сталну поставку“ постале су нове реконструкције средњовековних српских инсигнија.

У питању су реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића, реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана, реконструкција одежде краљице Каталине, реконструкција јахачке одежде Јована Оливера и реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног.

Реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића

Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, владара из преднемањићке епохе, израђена је у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, по узору на фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу.

Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије. — _{Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Аутор фотографије златарска радионица Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.}

Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и израђена је од позлаћеног сребра, украшена бисерима, ахатом, ониксом, жадом, хризопрасом, сафиром и аметистом.

Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића

Реконструкцију севастократорског венца Стефана Првовенчаног израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица, по фресци из Манастира Студеница.

Венац је израђен од позлаћеног сребра и декорисан турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и бисерима.

Реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана

Оклоп цара Душана реконструисао је архитекта Стеван Стевановић по представи на житијној икони Стефана Дечанског у Манастиру Високи Дечани. Мач цара Душана, по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу (Северна Македонија), израдио је мајстор Слободан Маринић.

_{Реконструкција оклопа цара Душана, рад архитекте Стевана Стевановића. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.}

Украси су позлаћени, а на мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар“.

Реконструкција одежде краљице Каталине

Реконструкција одежде краљице Каталине израђена је по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у Манастиру Лесново (Северна Македонија).

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног израђена је на основу фреске из Манастира Милешева.

Одежде су израђене у радионици костимографкиње Јоване Стокуће и представљене на луткама вајара Дарка Кузмановића. Украсне бисере даровао је колекционар Витор Ристовић у спомен на сина Видоја.

Извор: Историјски музеј Србије

Прочитајте још:

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)