Вести

Помозимо Културни центар Магличград – донирајмо новац за поправку велике скеле којом се преко Ибра бесплатно возе посетиоци Магличког замка!

Објављено пре

3 године

15.06.2023

Од стране:

Редакција

Маглички замак. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.

Културни центар Магличград покренуо је акцију прикупљања средства за поправку велике скеле којом чланови и волонтери тог удружења бесплатно преко Ибра возе посетиоце Магличког замка. Подржимо ову акцију!

Маглички замак је предивно здање, од изузетне историјске и културне вредности, којем је стицајем околности већ неколико деценија отежан приступ, те само они најхрабрији могу стићи до њега. Од јуна 2020. године и до тада незапамћених поплава на Ибру, када је урушен висећи мост, претходно већ забрањен за употребу, није постојала никаква могућност приступа.

Вожња скелом преко Ибра код Маглича у организацији Културног центра Магличград. Фотографија је власништво инстаграм налога @maglicgrad — _{Вожња скелом преко Ибра код Маглича у организацији Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.}

Удружење Културни центар Магличград од јуна претходне године уз помоћ својих чланова и волонтера преко Ибра превози заљубљенике у историју и планинаре који иду путем Столова и дивљих коња. Превоз је испрва обављан малим чамцем, а затим су чланови и волонтери удружења захваљујући донацијама на терену и сопственим издацима одржали волонтерску базу и временом прикупили средстава за реновирање велике лимене скеле.

Такође, у јединственом простору под тврђавом, при добро очуваном каменом објекту, већ неко време са волонтерском заједницом активно се ради на отварању Културног центра Магличград, који ће поред примарне улоге служити и као база за волонтере, а уједно бити и својеврсни инфо центар за посетиоце тврђаве.

_{Посетиоци прелазе Ибар великом скелом Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.}

Током девет месеци активности волонтерске заједнице на терену, превозећи људе, чланови и волонтери удружења су посведочили изузетно великом интересовању за посете Магличком замку, које је ангажовањем КЦ Магличград додатно порасло. Услед тога, чланови удружења су се одлучили да у том прелепом амбијенту створе нови простор за децу и младе, као и за све остале суграђане који ће добити место за излете и дружење у природи под објектом од историјске вредности уз разне видове радионица, приредби, едукација, изложби, филмских и музичких програма почетком јула 2023. године.

Потребна замена дна велике скеле

Нажалост, током великих јануарских поплава и новог рекорда Ибра, и поред велике упорности чланова удружења и волонтера да сачувају једину могућност приступа, дно лимене скеле за превоз посетилаца је тешко оштећено. Установљено је да је неопходна поправка скеле, односно замена њеног дна како би бесплатан и безбедан приступ Магличу био поново успостављен.

_{Културни центар Магличград у подножју Магличког замка. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.}

Удружење Културни центар Магличград позива све људе добре воље да подрже иницијативу за обнову скеле и успостављање Културног центра Магличград. Потребно је прикупити укупно 625.000 РСД и само уз помоћ донатора Удружење може да омогући садржајне посете том важном историјском здању и да ојача волонтерски центар.

_{Маглички замак. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Прикупљена средства ће бити употребљена на следећи начин:

СКЕЛА

→ Замена дна лимене скеле: 180.000 РСД (материјал 90.000 РСД и рад на замени 90.000 РСД)

→ 10 прслука за спасавање: 45.000 РСД

→ Покретне дрвене клупе на скели: 15.000 РСД

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР МАГЛИЧГРАД

→ Изолација крова каменог објекта: 124.000 РСД

→ Израда пода у каменом објекту: 39.000 РСД

→ Резервоар за воду од 4.000 Л: 85.000 РСД

→ Монофазно бројило за струју: 44.000 РСД

→ Врата и прозори: 48.000 РСД

→ Шпорет на дрва: 45.000 РСД

Сви донатори који уплате 1000 динара или већу суму добиће одговарајућу награду за своје добро дело (погледати фотографију).

_{Списак награда за донаторе који уплате 1000 динара или већу суму за обнову велике скеле Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.}

Портал Српска средњовековна историја позива све своје пратиоце да у складу са својим могућностима донирају новац Културном центру Магличград и тако омогуће да и ове године посетиоци Магличког замка имају бесплатан и сигуран превоз преко Ибра, као и да помогну даљи развој тог удружења!

Инструкције за уплату можете наћи на сајту Донације.рс или погледати уплатницу:

*_{Изглед уплатнице за донацију за КЦ Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.}*

За све додатне информације можете писати Културном центру Магличград на њиховој Инстрагам страници или позвати контакт телефон тог удружења: 062/85-75-864.

Извор: Донације.рс

Прочитаје још:

РТС: Одложена изградња моста код Маглича

Фотографија Маглича од које застаје дах!

Завршена четврта и последња фаза градње камене стазе од реке Ибар до Магличког замка!

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Ознаке:Kulturni centar „Magličgrad“Maglič Maglički zamak skela na Ibru истакнуто Културни центар „Магличград“Маглич Маглички замак скела на Ибру

Следеће

РТС: Откопавање заборављене прошлости Требиња – како је историја закопала двор Немањића (видео)

Не пропустите

Витешки дани „У сусрет Видовдану“ од 15. до 17. јуна у Ужицу

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.