Маглички замак. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.
Културни центар Магличград покренуо је акцију прикупљања средства за поправку велике скеле којом чланови и волонтери тог удружења бесплатно преко Ибра возе посетиоце Магличког замка. Подржимо ову акцију!
Маглички замак је предивно здање, од изузетне историјске и културне вредности, којем је стицајем околности већ неколико деценија отежан приступ, те само они најхрабрији могу стићи до њега. Од јуна 2020. године и до тада незапамћених поплава на Ибру, када је урушен висећи мост, претходно већ забрањен за употребу, није постојала никаква могућност приступа.
Вожња скелом преко Ибра код Маглича у организацији Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.
Удружење Културни центар Магличград од јуна претходне године уз помоћ својих чланова и волонтера преко Ибра превози заљубљенике у историју и планинаре који иду путем Столова и дивљих коња. Превоз је испрва обављан малим чамцем, а затим су чланови и волонтери удружења захваљујући донацијама на терену и сопственим издацима одржали волонтерску базу и временом прикупили средстава за реновирање велике лимене скеле.
Такође, у јединственом простору под тврђавом, при добро очуваном каменом објекту, већ неко време са волонтерском заједницом активно се ради на отварању Културног центра Магличград, који ће поред примарне улоге служити и као база за волонтере, а уједно бити и својеврсни инфо центар за посетиоце тврђаве.
Посетиоци прелазе Ибар великом скелом Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.
Током девет месеци активности волонтерске заједнице на терену, превозећи људе, чланови и волонтери удружења су посведочили изузетно великом интересовању за посете Магличком замку, које је ангажовањем КЦ Магличград додатно порасло. Услед тога, чланови удружења су се одлучили да у том прелепом амбијенту створе нови простор за децу и младе, као и за све остале суграђане који ће добити место за излете и дружење у природи под објектом од историјске вредности уз разне видове радионица, приредби, едукација, изложби, филмских и музичких програма почетком јула 2023. године.
Потребна замена дна велике скеле
Нажалост, током великих јануарских поплава и новог рекорда Ибра, и поред велике упорности чланова удружења и волонтера да сачувају једину могућност приступа, дно лимене скеле за превоз посетилаца је тешко оштећено. Установљено је да је неопходна поправка скеле, односно замена њеног дна како би бесплатан и безбедан приступ Магличу био поново успостављен.
Културни центар Магличград у подножју Магличког замка. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.
Удружење Културни центар Магличград позива све људе добре воље да подрже иницијативу за обнову скеле и успостављање Културног центра Магличград. Потребно је прикупити укупно 625.000 РСД и само уз помоћ донатора Удружење може да омогући садржајне посете том важном историјском здању и да ојача волонтерски центар.
Маглички замак. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Прикупљена средства ће бити употребљена на следећи начин:
СКЕЛА
→ Замена дна лимене скеле: 180.000 РСД (материјал 90.000 РСД и рад на замени 90.000 РСД)
→ 10 прслука за спасавање: 45.000 РСД
→ Покретне дрвене клупе на скели: 15.000 РСД
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР МАГЛИЧГРАД
→ Изолација крова каменог објекта: 124.000 РСД
→ Израда пода у каменом објекту: 39.000 РСД
→ Резервоар за воду од 4.000 Л: 85.000 РСД
→ Монофазно бројило за струју: 44.000 РСД
→ Врата и прозори: 48.000 РСД
→ Шпорет на дрва: 45.000 РСД
Сви донатори који уплате 1000 динара или већу суму добиће одговарајућу награду за своје добро дело (погледати фотографију).
Списак награда за донаторе који уплате 1000 динара или већу суму за обнову велике скеле Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.
Портал Српска средњовековна историја позива све своје пратиоце да у складу са својим могућностима донирају новац Културном центру Магличград и тако омогуће да и ове године посетиоци Магличког замка имају бесплатан и сигуран превоз преко Ибра, као и да помогну даљи развој тог удружења!
Инструкције за уплату можете наћи на сајту Донације.рс или погледати уплатницу:
Изглед уплатнице за донацију за КЦ Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.
За све додатне информације можете писати Културном центру Магличград на њиховој Инстрагам страници или позвати контакт телефон тог удружења: 062/85-75-864.
Посета ученика и професора Пећкој патријаршији, у организацији Градског музеја у Пећи, прерасла је у отворену промоцију историјског ревизионизма. Док су средњошколци унутар манастирског комплекса истицали националне симболе Албаније, званичници пећког музеја јавно су изнели тврдње о „систематској трансформацији“ у српске православне храмове, објавио је Радио Гораждевац.
Објава Музеја у Пећи на Фејсбуку
У објави која је пратила овај догађај, представници образовних и културних институција из Пећи навели су да Пећка патријаршија представља комплекс „првобитних предроманичких и византијских цркава“, које су, према њиховом тумачењу, „систематски трансформисане у рашко-српске православне цркве“, пише Радио Гораждевац.
Такође, у тој објави изнете су тврдње да су рестаураторски радови током 20. века, као и они у периоду од 2006. до 2008. године, довели до „деградације“ и „уништавања старих слојева“, који наводно документују ранохришћанске периоде од 4. до 6. века.
Током боравка у порти манастира, забележено је и да су поједини ученици рукама показивали албански национални симбол двоглавог орла, стоји у тексту Радија Гораждевац.
Историјске чињенице о Пећкој патријаршији
Насупрот овим тврдњама стоје деценије археолошких истраживања и проучавања историјских изворау домаћој и страној стручној јавности на основу којих је Пећка патријаршија дефинисана као један од најважнијих споменика српске средњовековне културе.
Пећка патријаршија је од средине 13. века постала седиште српских архиепископа, а касније и патријараха. Комплекс чине четири цркве саграђене у периоду од 13. до 14. века – Светих Апостола, Светог Димитрија, Богородице Одигитрије и Светог Николе, као и заједничка припрата тих цркава.
Архиепископи Арсеније I, Jaкoв, Jeвстaтиje I и Сaвa II, припрата Пећке патријаршије. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Историјски је документовано да су ктитори ових храмова били српски црквени достојанственици, попут архиепископа Арсенија I, Никодима и Данила II. Архитектура цркава припада рашкој и византијској школи, које су карактеристичне за српску средњовековну уметност тог доба.
Архиепископ Данило II, припрата Пећке патријаршије. Фотографија је власништво Фондације „Благо“.
Од 2006. године, Пећка патријаршија се налази на Унесковој листи светске баштине као део целине „Средњовековни споменици на Косову“, где је јасно дефинисана као ремек-дело српско-византијске архитектуре и духовно средиште Српске православне цркве, наводи Радио Гораждевац.
Научна јавност не спори да су многи средњовековни храмови на Балкану подизани на темељима старијих ранохришћанских или византијских базилика (што је био уобичајен процес у историји архитектуре), али то не мења чињеницу да су постојећи објекти, њихова фреско-декорација и намена, нераскидиво везани за српску државу и цркву из периода Немањића.
Пећка патријаршија је данас не само старо седиште Српске православне цркве, него и место где се чува значајна уметничка заоставштина, закључује се у тексту Радија Гораждевац.
Плакат за изложбу „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности. Фотографија је власништво Етнографског музеја.
Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.
Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.
Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.
Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.
Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.
Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.
Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.
Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.