Ризница Манастира Студенице настала је у времену непосредно пре изградње Цркве Пресвете Богородице, главне манастирске цркве, задужбине великог рашког жупана Стефана Немање. То пада у 9. деценију 12. века. У Ризници Манастира Студенице чувају се веома вредни предмети, а један од њих је и печат српског краља Стефана Првовенчаног.

Прстен Стефана Првовенчаног

Од личних ствари српских средњовековних владара до данас је сачуван веома мали број предмета. Један од њих је прстен првог краља из династије Немањић – Стефана Немањића, познатијег као Стефан Првовенчани (велики жупан 1196-1217, краљ 1217-1227/1228).

Прстен је откривен 1935. године у ћивоту Светог Симона (Стефана Првовенчаног), уз његове мошти.

Он се налазио на ланцу, увијен у тканину. Из ћивота је извађен 1955. године и изложен је у Ризници Манастира Студенице као њен најдрагоценији експонат.

Израђен је од злата, има три лоптаста украса и декорисан је једноставном орнаментиком филигранских плетеница и гранула. Прстен иде у висину 2,8 центиметара, а пречник његове карике износи 1,9 центиметара.

Научници су изнели различите претпоставке из којег времена је прстен Стефана Првовенчаног и где је он направљен. С обзиром на време у којем је живео тај владар, могуће је да је прстен направљен у последње две деценије 12. или у првим деценијама 13. века, а могуће је да је направљен и раније. Њега су направили или византијски златари или је настао у домаћој српској радионици, чији су мајстори били под утицајем романске уметности и византијске традиције.

Прочитајте још:

Изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ – највреднији експонати

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Саркофази средњовековних српских владара и црквених поглавара

Круне српских средњовековних владара

„Студеница инфо“: Звезда ноћ у Манастиру Студеници

Фрескама у Студеници враћа се стари сјај

Забелеле се Студеница и њена околина!

На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.

Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.

Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.

View this post on Instagram

A post shared by The heritage of Mount Rudnik (@rudnik_archaeology)

На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.

Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.

Пронађен још један, идентичан надвратник

Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.

Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.

Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.

На истом локалитету пронађен и млетачки новчић

На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.

У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).

View this post on Instagram

A post shared by The heritage of Mount Rudnik (@rudnik_archaeology)

Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.

На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.

На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Основна поставка Музеја у Смедереву састоји се од лапидаријума у приземљу, у којем се чувају експонати од камена и дрвета већег габарита, изложбе „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“, на првом спрату, и поставке која је посвећена савременом добу, на другом спрату. За заљубљенике у српску средњовековну историју најзанимљивији део основне поставке свакако је изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“. У даљем тексту вам доносимо највредније и најзначајније експонате те изложбе.

Мачеви „вуковци“

Мачеви „вуковци“ пронађени у Смедеревској тврђави. Потичу из 15. века.

Име су добили по ознаци вука који се налази на њима, а који упућује на то су они направљени у радионицама у јужнонемачком граду Пасау.

Пушке „кукаче“ („фитиљаче“)

Пушке „кукаче“ пронађене у Смедеревској тврђави. Потичу из 15. века.

Ручни бронзани топ

Ручни бронзани топ пронађен у Смедеревској тврђави. Потиче из 15. века.

Гвоздени шлем

Гвоздени шлем пронађен у Смедеревској тврђави.

У питању је шлем типа касни салет. Потиче из 15. века.

Розета са Благовештанске цркве

Розета са порушене Благовештанске цркве у Смедеревској тврђави.

Ту цркву је подигао деспот Ђурађ Бранковић. Њена локација унутар Великог града Смедеревске тврђаве још није утврђена.

Златна наушница са бисерима, смарагдом и рубином

Златна наушница са бисерима, смарагдом и рубином. Потиче из 15. века.

Пронађена је у Малом граду Смедеревске тврђаве 1968. године, током археолошких истраживања на простору Двора деспота Ђурађа Бранковића.

Не зна се којој женској особи је припадала.

Пар златних наушница

Пар златних наушница са представом двоглавог орла и монограмом (МП). Потичу са краја 14. или из прве половине 15. века.

Пронађене су 2012. године уз скелет старије женске особе приликом археолошких истраживања сакралног комплекса у југоисточном делу Великог града Смедеревске тврђаве.

Керамичка ваза са представама розета

Керамичка ваза са представама три розете. Потиче из 15. века.

На изложби „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ можете видети још много занимљивих и вредних експоната, па вам препоручујемо да што пре посетите Музеј у Смедереву и уживо видите све експонате са те изложбе, као и остале делове музеја.

Музеј у Смедереву ради сваким даном, од понедељка до петка од 10 до 17 часова, а суботом и недељом од 10 до 15 часова. Адреса Музеја је Омладинска 4, 11300 Смедерево, недалеко од Смедеревске тврђаве. Цена улазнице је 130 динара за појединачне посете, а 100 динара за групне посете.

Извор: Музеј у Смедереву

Прочитајте још:

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године