Посета чланова делегације „Европа ностре“ Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.
Манастир Високи Дечани остаје на Листи седам најугроженијих објеката културне баштине у Европи, саопштила је организација „Европа ностра“ након што су њени представници посетили Косово и Метохију прошле недеље.Препорука организације је да Кфор настави да чува ту светињу.
Српски православни манастир из 14. века уврштен је на Листу седам најугроженијих места културне баштине у Европи 2021. године, а приликом посете Косову и Метохији представници „Европа ностре“ утврдили су да ни годину дана након објављивања те листе нису решени главни проблеми због којих су Високи Дечани угрожени у значајној мери, наводи се у саопштењу те организације.
Прво, још није усаглашено коначно решење у вези са последицама које могу изазвати планови о повећању саобраћаја унутар и око специјалне заштитне зоне Дечана, као ни пројекат на обали реке Бистрице, који би могао да негативно утиче на природно окружење Манастира.
Игуман Дечана отац Сава Јањић са члановима делегације „Европа ностре“ на граници заштићене зоне, пет киломентара од Манастира Високи Дечани уз кањон Бистрице. Чланови делегације су се на лицу места уверили колико би планирани пут за Плав угрозио Манастир, уколико не би била завршена планирана обилазница. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.
Друго, судска одлука привремених приштинских институција из 2016. године којом је Манастиру Дечанима потврђено власништво над 24 хектара земљишта још није спроведена кроз закониту регистрацију манастирског земљишта, што нарушава владавину права и правну сигурност тог живог манастира, наводи „Европа ностра“.
Треће, због сложених безбедносних изазова, представници „Европа ностре“ дошли су до закључка да би Манастир и даље требало да непрекидно чувају војници Кфора, што је потврдио и командант тих снага, наводи се у саопштењу организације.
Commander of the #NATO-led #KFOR mission, MG Ferenc Kajári welcomed the Executive Vice President of Europa Nostra, Mr Guy Clausse in HQ KFOR in #Pristina. They discussed the security situation in Kosovo, in particular related to Properties with Designated Special Status. pic.twitter.com/dtpkfOfQ3I
У саопштењу „Европа ностре“ истиче се да се „Манастир Дечани повремено суочава и са неоснованим покушајима ревизије културног и историјског идентитета верског наслеђа, тенденцијом која није у складу са европским и међународним принципима тачне историјске и уметничке интерпретације историјских споменика и локалитета културног наслеђа“.
На основу састанака и разговора одржаних прошле недеље на Косову, на основу посете Манастиру Дечани и његовој специјалној заштитној зони, као и на основу даљих разговора и прегледа релевантних додатних докумената, „Европа ностра“ и Институт Европске инвестиционе банке израдиће свеобухватан извештај са низом препорука које ће бити јавно објављене на јесен.
„Наша годишња Листа седам најугроженијих објеката културне баштине има за циљ да делује као позитиван катализатор промена тако што ће изградити мостове између различитих заинтересованих страна и мобилисати њихову заједничку акцију за обезбеђивање одрживе будућности за сваку од одабраних локација. Драго нам је што смо током година успели да допринесемо проналажењу конструктивних и задовољавајућих решења за спасавање низа локалитета наслеђа уврштених на нашу Листу седам најугроженијих, увек уз поштовање и дијалог са надлежним органима. Уверени смо да ћемо на крају моћи да одиграмо тако позитивну улогу цивилног друштва и у случају српског православног Манастира Високи Дечани уз витални допринос свих релевантних локалних и европских власти“, изјавио је Ги Клос, извршни потпредседник „Европа ностре“, који је био шеф делегације те организације током посете Косову и Метохији.
📢Last week a Europa Nostra/@EIBINSTITUTE Delegation visited Kosovo for a series of heritage visits & talks with local & international stakeholders, also as a follow-up to the inclusion of #DečaniMonastery in our #7MostEndangered 2021 list.
Делегација „Европа ностре“ посетила је Ново Брдо, Манастир Високи Дечани, историјски град Призрен, укључујући његов историјски биоскоп Лумбарди и Цркву Пресвете Богородице Љевишке, као и Манастир Грачаницу, стоји у саопштењу, преноси Танјуг.
Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.
Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:
Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.
Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.
Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.
Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.
Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.
Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.
Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).
Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.