Вести

„Европа ностра“: Високе Дечане и даље треба да чува Кфор

Објављено пре

Посета чланова делегације „Европа ностре“ Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.
Посета чланова делегације „Европа ностре“ Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.

Манастир Високи Дечани остаје на Листи седам најугроженијих објеката културне баштине у Европи, саопштила је организација „Европа ностра“ након што су њени представници посетили Косово и Метохију прошле недеље. Препорука организације је да Кфор настави да чува ту светињу.

Српски православни манастир из 14. века уврштен је на Листу седам најугроженијих места културне баштине у Европи 2021. године, а приликом посете Косову и Метохији представници „Европа ностре“ утврдили су да ни годину дана након објављивања те листе нису решени главни проблеми због којих су Високи Дечани угрожени у значајној мери, наводи се у саопштењу те организације.

Прво, још није усаглашено коначно решење у вези са последицама које могу изазвати планови о повећању саобраћаја унутар и око специјалне заштитне зоне Дечана, као ни пројекат на обали реке Бистрице, који би могао да негативно утиче на природно окружење Манастира.

Игуман Дечана отац Сава Јањић са члановима делегације „Европа ностре“ на граници Заштићене зоне, пет киломентара од Манастира Високи Дечани уз кањон Бистрице. Чланови делегације су се на лицу места уверили колико би планирани пут за Плав угрозио Манастир, уколико не би била завршена планирана обилазница. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.
Игуман Дечана отац Сава Јањић са члановима делегације „Европа ностре“ на граници заштићене зоне, пет киломентара од Манастира Високи Дечани уз кањон Бистрице. Чланови делегације су се на лицу места уверили колико би планирани пут за Плав угрозио Манастир, уколико не би била завршена планирана обилазница. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.

Друго, судска одлука привремених приштинских институција из 2016. године којом је Манастиру Дечанима потврђено власништво над 24 хектара земљишта још није спроведена кроз закониту регистрацију манастирског земљишта, што нарушава владавину права и правну сигурност тог живог манастира, наводи „Европа ностра“.

Треће, због сложених безбедносних изазова, представници „Европа ностре“ дошли су до закључка да би Манастир и даље требало да непрекидно чувају војници Кфора, што је потврдио и командант тих снага, наводи се у саопштењу организације.

У саопштењу „Европа ностре“ истиче се да се „Манастир Дечани повремено суочава и са неоснованим покушајима ревизије културног и историјског идентитета верског наслеђа, тенденцијом која није у складу са европским и међународним принципима тачне историјске и уметничке интерпретације историјских споменика и локалитета културног наслеђа“.

На основу састанака и разговора одржаних прошле недеље на Косову, на основу посете Манастиру Дечани и његовој специјалној заштитној зони, као и на основу даљих разговора и прегледа релевантних додатних докумената, „Европа ностра“ и Институт Европске инвестиционе банке израдиће свеобухватан извештај са низом препорука које ће бити јавно објављене на јесен.

„Наша годишња Листа седам најугроженијих објеката културне баштине има за циљ да делује као позитиван катализатор промена тако што ће изградити мостове између различитих заинтересованих страна и мобилисати њихову заједничку акцију за обезбеђивање одрживе будућности за сваку од одабраних локација. Драго нам је што смо током година успели да допринесемо проналажењу конструктивних и задовољавајућих решења за спасавање низа локалитета наслеђа уврштених на нашу Листу седам најугроженијих, увек уз поштовање и дијалог са надлежним органима. Уверени смо да ћемо на крају моћи да одиграмо тако позитивну улогу цивилног друштва и у случају српског православног Манастира Високи Дечани уз витални допринос свих релевантних локалних и европских власти, изјавио је Ги Клос, извршни потпредседник „Европа ностре, који је био шеф делегације те организације током посете Косову и Метохији.

Делегација „Европа ностре“ посетила је Ново Брдо, Манастир Високи Дечани, историјски град Призрен, укључујући његов историјски биоскоп Лумбарди и Цркву Пресвете Богородице Љевишке, као и Манастир Грачаницу, стоји у саопштењу, преноси Танјуг.

Извор: Политика

Прочитајте још:

Крајем јула јубиларно 90. путовање у јужну српску покрајину у организацији ХО „Сви за Космет“

На Газиместану освануло ново градилиште

Саопштење Епархије рашко-призренске поводом 6 година од неспровођења одлуке „уставног суда“ такозваног Косова

Епархија рашко-призренска реаговала на правно насиље званичника из Приштине

Вести

Завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији

Објављено пре

Од стране:

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У Куршумлији су недавно су завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице, једне од првих задужбина Стефана Немање.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Током извођења радова постављени су лампиони на бандерама уз прилазни пут до Манастира. Такође, на угловима непосредно уз Цркву Пресвете Богородице постављена су четири рефлектора на бандерама која осветљавају светињу.

За потребе полагања каблова за осветљење ископан је канал уз прилазни пут, због чега је вршено археолошко праћење радова. Надзор над извођењем тих радова вршио је археолог Милан Савић.

Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Радове је финансирала Општина Куршумлија са око два и по милиона динара, а извела их је Грађевинска дирекција Куршумлије.

Према најавама из Републичког завода за заштиту споменика културе, у плану је израда пројекта реконзервације остатака Манастира Пресвете Богородице, као и комплетно уређење тог комплекса и његова презентација.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Са своје стране, Општина Куршумлија планира изградњу пешачке камене стазе до те светиње и постављање клупа и инфо табле.

Завршени радови на осветљењу Манастира Пресвете Богородице и најављени радови на уређењу тог комплекса радују сваког заљубљеника у српску средњовековну историју и уливају наду да су у питању радови који ће довести до покретања даљих археолошких истраживања тог локалитета и до покретања радова на самој обнови Манастира Пресвете Богородице.

Кратка историја Манастира Пресвете Богородице

Манастир Пресвете Богородице подигао је Стефан Немања, као господар Топлице, Расине, Ибра, Реке и Дубочице, у седмој деценији 12. века на месту рановизантијске светиње из 5. или 6. века, у близини ушћа реке Косанице у Топлицу.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У периоду од 1455. до 1530. године Манастир је био активан, а пошто се не помиње у каснијим изворима верује се да је опустео.

Пресвета Богородица је сигурно напуштена након Велике сеобе Срба 1690. године. Даље пропадање Манастира су изазвале Османлије које су са те светиње скинуле оловни кров.

Након конзервације у 20. веку остаци Манастира Пресвете Богородице су сачувани од даљег пропадања, а његови темељи и зидине сведоче о његовој некадашњој величини и лепоти.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији стављен је под заштиту државе 1947. године. За непокретан споменик културе од изузетног значаја проглашен је 1979. године.

Извор: Општина Куршумлија

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Наставите са читањем

Актуелности

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

У Палати Голубачке тврђаве 17. новембра отворена је стална археолошка изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“.

На изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве представљени су изузетни археолошки налази средњовековног оружја и делова ратничке опреме откривених током археолошких истраживања која су вршена од 2014. до 2019. године у оквиру Пројекта ревитализације Голубачке тврђаве.

Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Поменути археолошки налази употпунили су слику о важној војној улози Голубачке тврђаве у средњем веку и осветлили су наоружање и вештину ратовања посаде утврђења, али и војски које су пробале да је освоје.

Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Изложбени експонати обухватају одабир од више десетина археолошких налаза средњовековног оружја и делова ратничке опреме из епоха ратовања и хладним и ватреним оружјем. Поред оригиналних предмета, изложбу употпуњују и бројни реквизити и модели, информативни панои и дигитални садржај.

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

Наставите са читањем

Вести

У средњовековној Ковинској тврђави приводе се крају овогодишња археолошка истраживања

Објављено пре

Од стране:

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

На локалитету Град у Ковину археолози завршавају овогодишња ископавања куле средњовековне тврђаве. Радове изводи Завод за заштиту споменика Панчево, а наручилац је Туристичка организација Ковин, која на поменутом локалитету, заједно са марином и макетом тока Дунава кроз Србију, планира да направи амбијенталну целину интересантну за посетиоце.

Археолошка истраживања у Ковинској тврђави – некад и сад

Археолошка истраживања на локалитету Град у Ковину започета су у другој половини прошлог века, када је откривена угарска средњовековна тврђава из 12. века. Након вишедеценијске паузе, Завод за заштиту споменика из Панчева 2019. године почео је ископавања куле, која је саграђена у 15. веку.

Археолошкиња Јасна Јованов каже да су на простору куле била видљива само четири контрафора, и то на њеној југозападној страни.

„Постепено смо кренули, из правца југа ка северу, да откривамо делове куле и открили смо темеље још четири контрафора на простору куле“, истиче Јасна Јованов.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Нађени су и остаци керамике и животињских костију, које научници обрађују и који ће бити предати Народном музеју у Панчеву.

План је да Ковинска тврђава постане туристичка дестинација

Тврђава у Ковину је некад имала велики стратешки значај и била је средиште жупаније. Запослени у Туристичкој организацији Ковин сматрају да би тврђава могла да буде интересантна за посетиоце и зато планирају градњу видиковца.

Директорка Туристичке организације Ковин Дивна Кирилов наводи да је план да посетиоци имају одличан поглед на Дунав, Дунавац, понтоне и пристан, где су смештена већа и мања наутичка пловила. Такође, у оближњем парку налази се и макета тока Дунава кроз Србију.

Следеће године Завод ће тражити средства од Министарства културе за санацију локалитета.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.

„Крајем 19. и у првој половини 20. века, са јужног дела Ковинске тврђаве узимана је земља за насип. Лес је доста порозан, осипа се и у лошем је стању. Пре него што било шта наставимо да радимо треба да санирамо лес на којем се налазе темељи тврђаве“, објашњава Јасна Јованов.

Туристичка организација Ковин планира да направи и реплику средњовековног моста, који ће водити од јединствене макете тока Дунава кроз Србију до археолошког локалитета, који ће до тада бити обезбеђен и на којем ће бити постављене инфо-табле.

Извор:

РТС

Прочитајте још:

У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Наставите са читањем

Најчитаније