Вести

„Европа ностра“: Високе Дечане и даље треба да чува Кфор

Објављено пре

2 године

13.07.2022

Од стране:

Посета чланова делегације „Европа ностре“ Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.

Манастир Високи Дечани остаје на Листи седам најугроженијих објеката културне баштине у Европи, саопштила је организација „Европа ностра“ након што су њени представници посетили Косово и Метохију прошле недеље. Препорука организације је да Кфор настави да чува ту светињу.

Српски православни манастир из 14. века уврштен је на Листу седам најугроженијих места културне баштине у Европи 2021. године, а приликом посете Косову и Метохији представници „Европа ностре“ утврдили су да ни годину дана након објављивања те листе нису решени главни проблеми због којих су Високи Дечани угрожени у значајној мери, наводи се у саопштењу те организације.

Прво, још није усаглашено коначно решење у вези са последицама које могу изазвати планови о повећању саобраћаја унутар и око специјалне заштитне зоне Дечана, као ни пројекат на обали реке Бистрице, који би могао да негативно утиче на природно окружење Манастира.

Игуман Дечана отац Сава Јањић са члановима делегације „Европа ностре“ на граници Заштићене зоне, пет киломентара од Манастира Високи Дечани уз кањон Бистрице. Чланови делегације су се на лицу места уверили колико би планирани пут за Плав угрозио Манастир, уколико не би била завршена планирана обилазница. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани. — _{Игуман Дечана отац Сава Јањић са члановима делегације „Европа ностре“ на граници заштићене зоне, пет киломентара од Манастира Високи Дечани уз кањон Бистрице. Чланови делегације су се на лицу места уверили колико би планирани пут за Плав угрозио Манастир, уколико не би била завршена планирана обилазница. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.}

Друго, судска одлука привремених приштинских институција из 2016. године којом је Манастиру Дечанима потврђено власништво над 24 хектара земљишта још није спроведена кроз закониту регистрацију манастирског земљишта, што нарушава владавину права и правну сигурност тог живог манастира, наводи „Европа ностра“.

Треће, због сложених безбедносних изазова, представници „Европа ностре“ дошли су до закључка да би Манастир и даље требало да непрекидно чувају војници Кфора, што је потврдио и командант тих снага, наводи се у саопштењу организације.

Commander of the #NATO-led #KFOR mission, MG Ferenc Kajári welcomed the Executive Vice President of Europa Nostra, Mr Guy Clausse in HQ KFOR in #Pristina. They discussed the security situation in Kosovo, in particular related to Properties with Designated Special Status. pic.twitter.com/dtpkfOfQ3I
— @NATO – KFOR (@NATO_KFOR) July 5, 2022

У саопштењу „Европа ностре“ истиче се да се „Манастир Дечани повремено суочава и са неоснованим покушајима ревизије културног и историјског идентитета верског наслеђа, тенденцијом која није у складу са европским и међународним принципима тачне историјске и уметничке интерпретације историјских споменика и локалитета културног наслеђа“.

На основу састанака и разговора одржаних прошле недеље на Косову, на основу посете Манастиру Дечани и његовој специјалној заштитној зони, као и на основу даљих разговора и прегледа релевантних додатних докумената, „Европа ностра“ и Институт Европске инвестиционе банке израдиће свеобухватан извештај са низом препорука које ће бити јавно објављене на јесен.

„Наша годишња Листа седам најугроженијих објеката културне баштине има за циљ да делује као позитиван катализатор промена тако што ће изградити мостове између различитих заинтересованих страна и мобилисати њихову заједничку акцију за обезбеђивање одрживе будућности за сваку од одабраних локација. Драго нам је што смо током година успели да допринесемо проналажењу конструктивних и задовољавајућих решења за спасавање низа локалитета наслеђа уврштених на нашу Листу седам најугроженијих, увек уз поштовање и дијалог са надлежним органима. Уверени смо да ћемо на крају моћи да одиграмо тако позитивну улогу цивилног друштва и у случају српског православног Манастира Високи Дечани уз витални допринос свих релевантних локалних и европских власти“, изјавио је Ги Клос, извршни потпредседник „Европа ностре“, који је био шеф делегације те организације током посете Косову и Метохији.

📢Last week a Europa Nostra/@EIBINSTITUTE Delegation visited Kosovo for a series of heritage visits & talks with local & international stakeholders, also as a follow-up to the inclusion of #DečaniMonastery in our #7MostEndangered 2021 list.

📃Read more: https://t.co/1y2m3cZ48t pic.twitter.com/Dz8W3VFNsL
— Europa Nostra (@europanostra) July 13, 2022

Делегација „Европа ностре“ посетила је Ново Брдо, Манастир Високи Дечани, историјски град Призрен, укључујући његов историјски биоскоп Лумбарди и Цркву Пресвете Богородице Љевишке, као и Манастир Грачаницу, стоји у саопштењу, преноси Танјуг.

Извор: Политика

Прочитајте још:

Крајем јула јубиларно 90. путовање у јужну српску покрајину у организацији ХО „Сви за Космет“

На Газиместану освануло ново градилиште

Саопштење Епархије рашко-призренске поводом 6 година од неспровођења одлуке „уставног суда“ такозваног Косова

Епархија рашко-призренска реаговала на правно насиље званичника из Приштине

Следеће

Чувена руска икона Свете Тројице први пут после Октобарске револуције стигла у Руску патријаршију

Не пропустите

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

2 дана

15.04.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.

Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“

За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

_{Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитаје још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

2 дана

15.04.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Српски деспоти и њихова властела“. Фотографија је власништво Центра за културу Смедерево.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.

Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.

Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“

На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властеле од 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта _{Фонда „Благо“.}}

Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.

_{Фреска кнеза Вука Лазаревића у Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.

Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.

*_{Деспот Ђурађ Бранковић на Есфигменској повељи. Фотографија је преузета са Википедије.}*

Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.

_{Челник Радич на ктиторској композицији у Цркви Светог Ђорђа у Манастиру Враћевшница. Фотографија је власништво Манастира Враћевшница.}

На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.

Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

*_{Књига „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ аутора др Милоша Ивановића.}*

До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Извор: Центар за културу Смедерево

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Прочитајте још:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Наставите са читањем

Вести

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Објављено пре

2 седмице

01.04.2024

Од стране:

Редакција

Деспот Јован Оливер на ктиторској композицији у својој задужбини Манастиру Леснову. Фотографија је преузета са Википедије.

У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београд др Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.

На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.

_{Рашки епископ, властелини и дворјани на фресци „Смрт Ане Дандоло“ у Цркви Свете Тројице Манастира Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.}

Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.

Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.

Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.

Браћа Стефан и Лазар Мусић у Цркви Ваведења Пресвете Богородице Манастира Нове Павлице. Аутор фотографије је Николија Ђорђевић. — _{Браћа Стефан и Лазар Мусић у Цркви Ваведења Пресвете Богородице Манастира Нове Павлице, сестрићи и властелини кнеза Лазара. Аутор фотографије је Николија Ђорђевић.}

Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију.

Извор: Народни музеј Србије

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године