Вести

На Газиместану освануло ново градилиште

Објављено пре

2 године

28.06.2022

Од стране:

Редакција

Градилиште на Газиместану. Фотографија је власништво сајта Спутњик Србија.

Уочи Видовдана, на Газиместану освануло ново градилиште, 70 метара од капије симбола непокореног народа, места на коме се одиграо Косовски бој. Реч је о спомен-подручју у заштићеној зони, о којој такозвано Косово мора посебно да брине. Ово је провокација, не може се градити на Газиместану, поручују Срби са Косова и Метохије.

Усред заштићене зоне изливена је бетонска плоча, очигледно темељ будуће грађевине од три стотине квадрата.

Ово није први нелегални објекат на месту које за Србе има посебан значај. Одмах по обзнањивању да се формира заштићена зона непосредно уз Газиместан почела је градња. Борба да се први градитељ на Газиместану заустави трајала је неколико година. Узалудно, јер је после годину и по дана зграда стављена под кров, поред светог места сада је стовариште.

Новинар и публициста са Косова и Метохије Живојин Ракочевић за Спутњик објашњава да ово није атрактивна зона за ту врсту бизниса, место је удаљено од пута, далеко је од Приштине и Обилића. Наш саговорник верује да постоји неки виши циљ, потпуно ирационалан, да ти људи наносе штету другима, желе да се виде у срцу Газиместана.

„У време када је доношен Ахтисаријев план, они су већ видели стратегију којом ће уништити те заштићене зоне и узурпирати их. То није случај само са Газиместаном, ту је специјална заштићена зона Велика Хоча, где се такође гради без дозволе, инвеститорима нико ништа не може, затим старо градско језгро Призрена које је у добром делу девастирано, продато и зазидано. То су процеси у којима други не постоје и не постоји закон, када се споје та два принципа, онда нема ничег. То је потпуна анархија“, каже Ракочевић.

Косовом влада анархија

Он је обишао терен, претпоставља да ће на новим темељима бити подигнут ауто сервис са перионицом. Реч је о приватној њиви у власништву Албанца, али чија год да је њива, инвеститор нема право да гради, јер то је заштићена зона коју штити Устав такозваног Косова, а даноноћно је чува косовска полиција.

„Заштићене зоне су саставни део законодавства који је међународна заједница уврстила у устав и законе, да би подигли ниво људских права и заштитили стотине објеката Српске православне цркве, места која су од посебног значаја за нашу културу, историју и наслеђе. Шетао сам тамо пола сата, нико од полицајаца ми није пришао да пита шта радим, нико не жели да преузме било какву одговорност, да примени закон. Донети су савршени европски закони – са савршеним непримењивањем“, истиче Ракочевић.

Реаговала Српска православна црква

Како Спутњик сазнаје, Српска православна црква је већ реаговала, очекује се да инспекција заустави радове и наложи инвеститору да више не ради. Међутим, Ракочевић каже да је пракса на терену нешто друго. Досадашња је показала да сазидано не само да није срушено, већ објекти расту, док не буду потпуно завршени.

Завод за заштиту споменика културе Републике Србије, који прати и познаје стање објеката на терену, немоћан је, јер његове ингеренције тренутно фактички не постоје. Ипак, може да се обрати релевантним међународним институцијама, укључујући и УНЕСКО.

То мора дати резултате на дуге стазе, верује Ракочевић, јер није реч само о Газиместану, реч је о читавом мору једне цивилизације, огромном броју објеката, места која су важна за православне хришћане, али и за светску културну баштину, па су заштићена по светским, али и косовским законима.

Наслеђе вредно Немцима, није Албанцима

Саговорник Спутњика каже да је, после овог случаја, и ономе ко ништа не зна о дешавањима на Косову и Метохији лако закључити шта се тек дешава са историјски важним светим местима какав је Газиместан, која нису заштићена.

„Када се успостави систем који не примећује другог, он или настоји да уништи другог или да присвоји себи све што му је припадало и избрише. Наравно, то изазива ужасне провокације, не можете градити на Газиместану! Зашто би неко зидао на Газиместану, како је могуће да ти људи не схватају да је то некоме важно? Да је то свето место, да се ту стално окупљају људи. Између осталог, долазе и туристи, то није природно, није нормално“, истиче Ракочевић.

Он додаје да држава Србија, Српска православна црква и Срби на Косову и Метохији имају проблем са етничком силом која је одлучила да их избрише, која је доминантно окренута ка томе или да фалсификује или да уништи или присвоји туђе, таквој сили врло је тешко одупрети се, јер реч је о репресији институција, нових институција које не желе да упознају Газиместан, нити било шта друго.

„Дугогодишњи познаник Албанац пре неки дан ми каже да му је немачки амбасадор рекао да су Дечани прави дијамант. Рекао сам, како је могуће да теби, који читав живот живиш овде, то открива немачки амбасадор, како ти то не знаш. Не можете упознати нешто, ако га не прихватате, ако сте непријатељски настројени према њему, ако га мрзите, сматрате опасношћу. Ово је ствар сведочења, Газиместан је апсолутни симбол слободе нас Срба на Балкану и где год да се налазимо. Тај симбол слободе мора на неки начин да се обесмисли“, закључује Ракочевић.

Аутор Сенка Милош

Извор:

Спутњик Србија

Прочитајте још:

Саопштење Епархије рашко-призренске поводом 6 година од неспровођења одлуке „уставног суда“ такозваног Косова

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Ознаке:Gazimestan Kosovo i Metohija Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Srpska pravoslavna crkva uništavanje kulturnog nasleđa Živojin Rakočević Газиместан Живојин Ракочевић Косово и Метохија Републички завод за заштиту споменика културе Српска православна црква уништавање културног наслеђа

Следеће

Ристић: Косовски бој је историјска вододелница српске историје

Не пропустите

У Смедереву одржана трибина поводом реализованог конкурса за израду споменика деспоту Ђурађу Бранковићу

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

1 месец

15.04.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.

Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“

За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

_{Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитаје још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

1 месец

15.04.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Српски деспоти и њихова властела“. Фотографија је власништво Центра за културу Смедерево.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.

Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.

Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“

На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властеле од 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта _{Фонда „Благо“.}}

Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.

_{Фреска кнеза Вука Лазаревића у Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.

Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.

*_{Деспот Ђурађ Бранковић на Есфигменској повељи. Фотографија је преузета са Википедије.}*

Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.

_{Челник Радич на ктиторској композицији у Цркви Светог Ђорђа у Манастиру Враћевшница. Фотографија је власништво Манастира Враћевшница.}

На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.

Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

*_{Књига „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ аутора др Милоша Ивановића.}*

До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Извор: Центар за културу Смедерево

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Прочитајте још:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Наставите са читањем

Вести

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Објављено пре

2 месеца

01.04.2024

Од стране:

Редакција

Деспот Јован Оливер на ктиторској композицији у својој задужбини Манастиру Леснову. Фотографија је преузета са Википедије.

У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београд др Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.

На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.

_{Рашки епископ, властелини и дворјани на фресци „Смрт Ане Дандоло“ у Цркви Свете Тројице Манастира Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.}

Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.

Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.

Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.

Браћа Стефан и Лазар Мусић у Цркви Ваведења Пресвете Богородице Манастира Нове Павлице. Аутор фотографије је Николија Ђорђевић. — _{Браћа Стефан и Лазар Мусић у Цркви Ваведења Пресвете Богородице Манастира Нове Павлице, сестрићи и властелини кнеза Лазара. Аутор фотографије је Николија Ђорђевић.}

Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију.

Извор: Народни музеј Србије

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године