Вести

Дечани добили фото-опрему за дигитализацију фресака од италијанског Кфора

Објављено пре

Уручивање фото-опреме за дигитализацију фресака у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.

Манастир Високи Дечани добио је од италијанског Кфора фото-опрему за дигитализацију изузетно вредних средњовековних фресака у Цркви Христа Пантократора.

У питању је још једна у низу донација италијанског Кфора за очување Манастира Високи Дечани и баштине Српске православне цркве. На церемонији уручења опреме, која је одржана 17. септембра 2022. године, игуман Дечана Сава Јањић се у име братства захвалио на донацији пуковницима Мароти и Рицију, капетану Скалонеу и италијанској војсци.

Припадници снага италијанског Кфора са оцем Савом, госпођом Дубравком Ђукановић и господином Алексом Јеликићем у Цркви Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.
Припадници снага италијанског Кфора са оцем Савом, госпођом Дубравком Ђукановић и господином Алексом Јеликићем у Цркви Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.

Архимандрит Сава је с благословом епископа Теодосија и у име дечанског братства доделио захвалнице пуковнику Мароти, команданту Кфорове Регионалне команде Запад, шефу интендантске службе пуковнику Рицију и капетану Скалонеу, рекавши да уручена помоћ значајно доприноси очувању баштине СПЦ на Косову и Метохији и европске и светске културне баштине са Унескове листе, која повезује све људе добре воље.

Поменутој церемонији присуствовали су и госпођа Дубравка Ђукановић директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и господин Алекса Јеликић, руководилац Одељења за сликарство и физичко-хемијске лабораторије Републичког завода за заштиту споменика културе. Игуман Сава се захвалио госпођи Ђукановић, господину Јеликићу и њиховим колегама на дугогодишњем раду на заштити фресака у Дечанима и другим православним светињама на Косову и Метохији.

Господин Алекса Јеликић, госпођа Дубравка Ђукановић и отац Сава у порти Манастира Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.
Господин Алекса Јеликић, госпођа Дубравка Ђукановић и отац Сава у порти Манастира Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.

„Млади за Космет“ донирали Дечанима котао за грејање

Донација италијанског Кфора није једина помоћ коју је Манастир Високи Дечани добио ових дана.

Чланови Хуманитарног омладинског клуба „Млади за Космет“ из Подгорице, заједно са члановима Православног братства Ђурђевац, уручили су 18. септембра 2022. године Дечанима средства у износу од 5.000 евра. Та значајна донација биће искоришћена за куповину котла за грејање гостињског конака.

Чланови Хуманитарног омладинског клуба „Млади за Космет“ и отац Сава у Манастиру Високи Дечани. Фотографије је преузета са фејсбук странице „Млади за Космет - Подгорица“.
Чланови Хуманитарног омладинског клуба „Млади за Космет“ и отац Сава у Манастиру Високи Дечани. Фотографије је преузета са фејсбук странице „Млади за Космет – Подгорица“.

Извор:

Фејсбук страница Манастира Високи Дечани

Прочитајте још:

Први игуман Манастира Високи Дечани – Арсеније

Високи Дечани: Помозите обнову средњовековне Рајкове цркве у Призрену

Високи Дечани: Војници КФОР-а треба да штите Манастир

Вести

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

Објављено пре

Од стране:

Калуп за израду дела пехара кнеза Лазара. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Калуп за израду дела пехара кнеза Лазара. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

„Типар“ кнеза Лазара откривен је 2015. године на Руднику. Нова анализа је потврдила да ипак није реч о типару, већ о калупу или матрици која је требало да послужи за израду пехара кнеза Лазара.

Изузетан налаз пронашли су археолози 2015. године на локалитету Дрење на Руднику. Артефакт је првобитно протумачен као печатњак или типар кнеза Лазара.

Локалитет Дрење на Руднику, општи изглед, 2011. године. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Локалитет Дрење на Руднику, општи изглед, 2011. године. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У новом раду објављеном у „Старинару“ 2021. године, аутори др Дејан Радичевић и мр Ана Цицовић продискутовали су поново о натпису на откривеном артефакту.

У првобитном читању, Радичевић и Цицовићева су мислили да натпис гласи:

Првобитно тумачење текста на калупу за пехар кнеза Лазара.
Првобитно тумачење текста на калупу за израду дела пехара кнеза Лазара.

(у преводу на савремени српски: + Ово је милост господина кнеза Лазара све српске земље), па су најпре претпоставили да је у питању печатњак или типар.

Међутим, нова интерпретација натписа заправо гласи:

Најновије тумачење текста на калупу за пехар кнеза Лазара.
Најновије тумачење текста на калупу за израду дела пехара кнеза Лазара.

(у преводу на савремени српски: + Ово је пехар господина кнеза Лазара све српске земље).

Аутори су у новом раду објаснили да је реч о једном детаљу који раније није био примећен.

„Ради се о лигатури у почетном делу натписа у којој је повезано друго и треће слово, која се сад читају као И и П.”

Део натписа на калупу за пехар кнеза Лазара. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Део натписа на калупу за израду дела пехара кнеза Лазара. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Типар кнеза Лазара је био калуп за израду дела пехара

Аутори даље у раду објашњавају да је, с обзиром да се у натпису спомиње пехар, а не милост,  реч о предмету који је служио за нешто сасвим друго. На основу облика и аналогија са истим и сличним предметима, они закључују да се ради о калупу или матрици која је требала да буде употребљена за израду дела пехара. Тај пехар је вероватно требало да буде намењен кнезу Лазару. На калупу нису примећени трагови коришћења, тако да он није био употребљен.

Што се тиче средњовековних пехара у археолошким записима њих готова да нема. О њима се највише зна из историјских списа и са ликовних представа. Пехари су посуде за пиће на високој стопи попут путира. Верује се да су били прављени од злата и сребра и украшени драгим камењем и емајлом. На њима су могли да стоје и хералдички знакови. Ту си и мањи пехари са две дршке за лакше испијање пића.

Сличне посуде из средњег века коју су очуване до данас су чаше. Тај назив је био и употребљаван у средњем веку. Чаша је луксузан предмет на којем се налазио натпис власника, а понекад и благослов ономе ко из ње пије.

Значајан налаз са Рудника

Овај изузетни налаз са Рудника је први материјални доказ о постојању пехара у средњовековној Србији.

Поред тога што је реч о једином налазу таквог типа, аутори даље у раду објашњавају зашто је још значајан.

Локалитет Дрење на Руднику, детаљ, 2011. године. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Локалитет Дрење на Руднику, детаљ, 2011. године. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

„Руднички налаз је драгоцен и због тога што указује на још један заједнички елемент који повезује чаше и пехаре. Он је био намењен за израду само једног, али веома значајног дела пехара. Ради се о централном медаљону који се налазио на дну посуде. Такви медаљони се као самостални елемент на посудама јављају од 14. века, а сматрају се позајмицом из западне, готичке уметности. На њима се могу налазити натписи који откривају власника, али и представе, па и читаве композиције, хришћанске или лаичке садржине, зависно од тога да ли је посуда била намењена у профане сврхе или за култне потребе.“

Место израде матрице

Након што су научници решили мистерију предмета, они су се затим осврнули на то ко га је израдио и где. Јасно је да је матрица наручена за пехар кнезу Лазару. Њу је могао да наручи лично кнез Лазара или је то учинио неко у његово име, а можда је пехар требало да буде поклон.

„Не можемо рећи ко је био мајстор Лазаревог пехара, али прилично поуздано можемо рећи да је своју праксу развио на планини Руднику. Места израде драгоцених посуда најчешће се не могу прецизно утврдити. Научници обично наводе да су ти предмети произведени у домаћим радионицама (у којима су радили мајстори углавном из Котора и Дубровника) или да су то биле наруџбине реализоване у приморским градовима.“

Аутор мастер археолог Маја Миљевић Ђајић

Извор:

Све о археологији

Прочитајте још:

„Све о археологији“: Завршена овогодишња истраживања тврђаве Петрус

Нова значајна открића археолога на локалитету Орловине у Малом Зворнику

Наставите са читањем

Вести

У четвртак свечано отварање изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ у Природњачком музеју у Београду

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.
Плакат за изложбу „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.

У четвртак, 26. јануара 2023. године, у 13 часова у Галерији Природњачког музеја у Београду биће свечано отворена изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Аутори изложбе су Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја, и др Снежана Јарић, научни саветник са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС). Аутор илустрација је Бора Милићевић, препаратор и ликовни техничар Природњачког музеја.

Циљ изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ јесте да јавности представи медицинска знања, праксу лечења људи лековитим средствима из природе, која су била доступна у средњем веку у Србији, и до сада мало познати, јединствени рукопис српске средњовековне медицине – „Хиландарски медицински кодекс“.

Основна медицинска и фармаколошка знања средњег века била су углавном везана за манастире. Та знања су базирана на коришћењу лековитих средстава из природе (биљног, животињског и неорганског порекла). Записи и подаци о етноботаничкој и фармаколошкој пракси чувани су у многим манастирским архивама, а у новије време објављени су у многим научним радовима.

Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.
Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.

Хиландарски медицински кодекс

Један од најдрагоценијих докумената српске средњовековне медицине јесте рукопис „Хиландарски медицински кодекс“, са краја 15. или почетка 16. века. У питању је најкомплетнији пример збирке медицинских рукописа из средњовековне праксе Салерно-Монпеље школе. Рукопис је 1952. године откривен у ризници српског Манастира Хиландара на Светој Гори, а у хиландарској архивској грађи заведен је под бројем 517. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији и Европи. То је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа, нити код већине европских народа у том периоду.

Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.
Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.

Садржај фармаколошких списа „Хиландарског медицинског кодекса“ указује на савремена знања о разноврсности биљних врста, њиховом пореклу, типовима станишта, значају њихове лековите моћи, периоду прикупљања, као и препорученој дози за лечење. Ти рукописи садрже и научне ботаничке појмове, а можемо их сматрати и претечом српске ботанике.

Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.
Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.

Експонати на изложби

На изложби ће бити представљено фототипско издање „Хиландарског медицинског кодекса“ у електронском и штампаном облику. Такође, биће изложене бројне лековите биљке наведене у том кодексу, у природном, хербаризованом (цела биљка) или уситњеном облику (лековите биљке), као и путем ауторских ботаничких илустрација Боре Милићевића.

Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.
Експонати на изложби „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.

Посебност изложбе су средњовековни експонати из области медицине и хирургије са територије Србије (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, наочаре лекара, скалпели итд.), из Музеја Рас у Новом Пазару и ризнице Манастира Бања код Прибоја.

Изложба траје од краја децембра 2022. до јуна 2023. године.

Извор: Природњачки музеј у Београду

Прочитајте још:

У Градишци данас отварање изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“

У Смедереву отворена изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“

Данас отварање изложбе „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ у Галерији САНУ

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“

Наставите са читањем

Актуелности

У Градишци данас отварање изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“. Фотографија је власништво Завичајног музеја градишка.
Плакат за изложбу „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“. Фотографија је власништво Завичајног музеја градишка.

Изложба „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“ биће отворена данас, 24. јануара 2023. године, у 18 часова у Завичајном музеју Градишка (Република Српска, Босна и Херцеговина).

Аутор изложбе посвећене овом значајном владару средњовековне Босне је ма Дејан Дошлић, виши асистент на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.

Изложба обухвата све најважније сегменте из живота и владавине бана Стефана II – његово породично стабло, територијално ширење и јачање средњовековне Босне, економски раст државе, значајну Стонску повељу, као и (не)познате феномене из овог периода: ко је био светац заштитник Босне, шта је представљала Црква босанска и ко су били добри Бошњани.

Изложба ће трајати до 24. фебруара 2023. године, а улаз на изложбу је бесплатан.

Радно време Завичајног музеја Градишка је од понедељка до петка, од 7 до 15 часова.

Извор:

Завичајни музеј Градишка

Прочитајте још:

Данас отварање изложбе „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ у Галерији САНУ

Наставите са читањем

Најчитаније