У Цркви Светог Димитрија у Марковом манастиру, у селу Маркова Сушица код Скопља, Република Северна Македонија, налази се једна од две фреске краља Марка Мрњавчевића из његовог времена које су остале сачуване до данашњих дана.

Представа краља Марка (1371-1395) код јужног улаза Цркве Светог Димитрија у Марковом манастиру, задужбине краља Вукашина (1365-1371) и краља Марка, откривена је током конзерваторско-рестаураторских радова 1963–1964. године, када су одатле уклоњени накнадно призидан параклис и дебели слој малтера.

Краљ Марко је на фресци представљен као млад човек црне дуже косе, зачешљане иза ушију, са краћом брадом која се раздваја у два прамена. Одликују га оштрина у погледу и ставу. На глави има куполну круну са бисерима. Одевен је у богато украшени црни дивитисион (туника, владарска хаљина) са манијакисом (оковратник) и лоросом (појас, трака), који му је обавијен око бедара. Крај лороса је пребачен преко десне руке краља Марка.

„Ја, у Христа Бога благоверни краљ Марко саздах и пописах овај божанствени храм“

У левој руци краљ Марко држи развијен свитак. Данас је текст са свитка тешко читљив, а ранији истраживачи су забележили да је на њему писало: „Ја, у Христа Бога благоверни краљ Марко саздах и пописах овај божанствени храм“.

Десном руком краљ Марко придржава велики рог, који је окован обручима на четири места.

Фреска краља Марка је део веће ктиторске композиције на којој су представљени и краљ Вукашин Мрњавчевић, отац краља Марка, Исус Христос који благосиља два владара, патрон храма Свети Димитрије, Богородица са бебом Христом, као и низ других хришћанских светитеља.

Литература: „Фреске Марковог манастира“, ауторке др Марке Томић Ђурић.

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Владарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Тим Републичког завода за заштиту споменика културе завршио је конзерваторско-рестаураторске радове на зидном сликарству јужне певнице Цркве Свете Тројице у манастиру Сопоћани, објавио је РЗЗСК на својим налозима на друштвеним мрежама.

Фреске су се налазиле у солидном стању и пре почетка радова.

Након поступка чишћења површине живописа, консолидације малтерне подлоге, ретуша оштећења и постављања декоративног малтера, живопис је у потпуности стабилизован и заштићен, пише у објави РЗЗК.

Радови су били почели у јулу, а завршени су у августу ове године.

Подсетимо и да су 2023. године у Цркви Свете Тројице изведени су конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству поткуполног простора.

Кратка историја Манастира Сопоћани

Манастир Сопоћани је задужбина краља Стефана Уроша I (1243-1276), изграђен у близини извора реке Рашке, недалеко од Старог Раса (данашњег Новог Пазара). Манастирска црква посвећена је Светој Тројици и грађена је у рашком стилу.

Сопоћани су зидани током 6. и 7. деценије 13. века. Највећи део Цркве Свете Тројице осликан је у периоду од 1263. до 1268. године. Фреске у Сопоћанима спадају у ред највиших достигнућа европског фрескосликасрства 13. века.

У Манастиру Сопоћанима су сахрањени Ана Дандоло, трећа жена краља Стефана Првовенчаног и мајка краља Стефана Уроша I, Урошев брат од стрица, велики кнез Ђорђе и напослетку сам Урош. У Сопоћанима је сахрањен и српски архиепископ Јоаникије I.

Прва страдања Манастира уследила су након Косовске битке 1389. године. Обнова је уследила у време Српске деспотовине.

У 16. веку монаси су напустили Манастир пред османлијском опасношћу. Нови процват Сопоћани доживљавају крајем 16. и почетком 17. века. Године 1689. уследило је ново рушење и пљачкање Манастира од стране Османлија. Од тада, па све до 20. века, Сопоћани нису обнављани.

У првим деценијама 20. века Сопоћани су обновљени, али су претрпели и разарања за време Балканских ратова и Првог светског рата. Током Другог светског рата Манастир је поново опустео. Седамдесетих година 20. века почињу истраживање и обнова Сопоћана.

Манастир Сопоћани је 1979. године уписан на Унескову листу светске културне баштине, заједно са Петровом црквом, Ђурђевим ступовима и тврђавом Рас, под називом „Стари Рас са Сопоћанима“.

Прочитајте још:

РЗЗСК: Настављени конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

У претходних деценију и по археолози су на локалитету Дворине на планини Венчац код Аранђеловца дошли до низа важних и занимљивих открића, због чега су Дворине 2024. године проглашене за непокретно културно добро од изузетног значаја.

Црква на локалитету Дворине

Године 2011. научници су пронашли остатке цркве из 14. века, за коју се претпоставља да је подигнута у време владавине цара Стефан Душана. Нажалост, постојање те цркве није забележено ни у једном средњовековном историјском извору.

Црква је дугачка 27,75, а широка 13,9 метара и подигнута је у византијском стилу. На истоку су откривени остаци три апсиде, а на западу остаци простране припрате, која је зидана истовремено када и наос.

Око те светиње је било формирано велико гробље. На њему су истраживачи 2023. године пронашли изузетно значајну надгробну плочу, са натписом која открива да је ту сахрањен Братисав (Вратисав) Болић.

Фреске из цркве на локалитету Дворине

Археолози и историчари уметности су утврдили да су у цркви на Дворинама били осликани зидови наоса и олтара, али не и припрате. Из тога је извучен закључак да украшавање храма није било довршено.

Већина фрагмената фресака је пронађена у шуту приликом археолошких ископавања. Мањи део фрагмената је пронађен на остацима зидова, са којих су скинути 2021. године.

На фрагментима се могу видети делови представа бордура, украсних површина или трака између различитих целина, позадина, сликане архитекуре, нимбова, драперија на фигурама, шака, косе, браде, лица и слова српскословенских натписа.

На основу сачуваних фрагмената фресака истраживачи су утврдили да је на живопису цркве на Дворинама радило неколико зографа. Међу њима се истиче мајстор који је осликао олтар и чији се рад може, према мишљењу стручњака, сврстати у ред најбољих остварења зидног сликарства 14. века.

Фрагменти фресака из цркве на Дворинама данас се чувају у Народном музеју у Аранђеловцу. Део су изложбе „Дворине: на северу Српског царства“, која приказује резултате истраживања локалитета Дворине на Венчацу. Аутори изложбе су Владан Миливојевић, кустос археолог Народног музеја у Аранђеловцу, и археолог Анастасија Стојановић.

Овом приликом позивамо све наше читаоце да посете Народни музеј Аранђеловац и да уживају у изложби „Дворине: на северу Српског царства“, као и у целокупној музејској поставци.

Такође, свако ко посети Аранђеловац треба да искористи прилику и да обиђе Рисовачку пећину и Парк „Буковичка бања“.

Наравно, треба посетити и оближњи Орашац и Марићевића јаругу, места у којима је на Сретење 1804. године почео Први српски устанак.

Текст настао у сарадњи ArcheoSerbia, сајта Све о археологији и портала Српска средњовековна историја

Извор: Текстови са изложбе „Дворине: на северу Српског царства“, Народни музеј Аранђеловац

Прочитајте још:

У Народном музеју у Аранђеловцу отворена изложба „Дворине: на северу Српског царства“

Влада Републике Србије: Археолошка налазишта Дворине и „Мора Вагеи“ утврђена за непокретна културна добра од изузетног значаја

РТС: Археолошки локалитет Дворине код Аранђеловца открива нове странице српске средњовековне историје