Вероватно најтачнији исказ изречен у вези са Косовском битком из 1389. је да „ток и исход битке нису познати“. То се да закључити и из једног од најстаријих описа битке које доноси непознати раванички монах у свом спису „Слово о Светом кнезу Лазару“, написао је поводом годишњице Косовске битке др Милош Ивановић на свом профилу на Фејсбуку.

Сматра се да је његово дело настало између 1392. и 1398. године. Из његовог веома живог описа се не може пуно тога закључити, сем да су предводници обеју страна пострадали.

Одломак списа „Слово о Светом кнезу Лазару“

Одломак тог списа у преводу на савремени српски језик гласи:

„И причестивши се пречистих тајни, један другога изљубише. И праведни, дакле, праведну јарост покренувши, са свима њима срете начелника оне љуте војске на неком веома великом пољу. И беху веома, веома велики пукови обојице, ових, дакле, више од сто тисућа, а оних не мање од триста тисућа људи. Него, приклоните ми мисао своју, о свештени и богољубиви саборе, да чујете страшне и дивне оне повести. Срећу их као што се каза.

И шта би? Бат неки и тутањ неизрециви чу се. Људи вапијаху, коњи вриштаху, мачеви звекет ствараху, стреле лећаху сунце заклањајући, трескови огњени трештаху, земља веома тутњаше, ваздух грмеше, и као димом тамним да се обавијаше, и војске са обе стране једна на другу удараху, мачеви се светлуцаху и земљу обасјаваху, а реке крви одасвуд, и свукуда многа трупла, као класје на жетви тако војници од оштрих мачева на земљу падаху, и поље оно изгледаше као језеро неко крвљу проливеном обагрено. И тако љутог оружника оног и крвопију са мноштвом његовим многим љутој смрти послаше.

А тада, тада, авај мени, и благочастивом и блаженом и самодржавном кнезу Лазару главу одсекоше и мноштво благородних и побожних хришћана похватавши погубише. И сви заједно венцем украсише се. Више пута и праведни у руке нечастивих допадају, не да би се они прославили, него да ови још светлији овенчавањем буду.“

Превод Томислав Јовановић.

Преузето са фејбук профила др Милоша Ивановића.

Прочитајте још:

Велико благо Музеја Српске православне цркве: Свечана одора кнеза Лазара

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Фонд „Благо“ објавио је на својој страници на Фејсбуку да су на порталу те фондације постављени видео-снимци, фотографије и виртуелне туре Манастира Љубостиње и Манастира Руденице.

Новим колекцијама Фонд „Благо“ обогатио је своју већ богату и за српско културно наслеђе веома важну интернет презентацију.

Верујемо да ће нове колекције посвећене Љубостињи и Руденици допринети да се са њиховим благом од непроцењиве вредности упозна широк круг заљубљеника у српску средњовековну историју, како из домаће тако и из иностране јавности.

Надамо се и да ће поменуте колекције подстаћи многе да обиђу поменуте светиње и уживо виде вредне фреске и архитектуру које их красе.

Извор: фејсбук страница Фонда „Благо“

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

На фејсбук страници Тврђава Голубачки град недавно је објављено да је под зидине те тврђаве допловила средњовековна шајка.

„Посетиоци који буду желели да завире у чаролије Голубачке тврђаве из неког другог угла, ускоро ће то моћи да ураде тако што ће запловити овом шајком око самих зидина и уживати у сасвим новом доживљају“, пише у објави.

Вожња шајком по Дунаву око Голубачке тврђаве ускоро ће постати део понуде за бројне посетиоце тог споменика културе. Термин када ће шајка први пут запловити са посетиоцима биће ускоро објављен.

Кратка историја Голубачке тврђаве

Голубачка тврђава је утврђени град на десној обали Дунава пред улазом у Ђердапску клисуру. У историјским изворима први пут се помиње 1335. године као утврђење у којем се налази угарска војска. Она је свакако основана пре те године, али се не зна ко ју је подигао и када се то догодило.

Током 14. и 15. века Угари, Турци и Срби смењивали су се у владавини над том тврђавом од изузетног стратешког значаја. У руке Турака Голубац је коначно пао 1458. године и са неколико кратких прекида остао је под њиховом влашћу до 1868. године, након чега је враћен у српске руке.

Након неколико година радова на обнови, Голубац је 2019. године отворен за посетиоце и одмах је постао права туристичка атракција, како за домаће, тако и за стране туристе.

Извор: фејсбук страница Тврђава Голубачки град

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

У току радови на поправци Шешир куле Голубачке тврђаве (фото)