Connect with us

Са друштвених мрежа

Завршени радови на конзервацији фресака у поткуполном простору Цркве Свете Тројице Манастира Сопоћани (фото)

Објављено пре

Манастир Сопоћани, Црква Свете Тројице, задужбина краља Уроша. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Манастир Сопоћани, Црква Свете Тројице, задужбина краља Уроша. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

У Цркви Свете Тројице Манастира Сопоћани успешно су окончани конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству поткуполног простора, објављено је на фејсбук страници Републичког завода за заштиту споменика културе.

Детаљним увидом у конзерваторске интервенције закључено је да су минуциозним, деликатним и, пре свега, дубоко промишљеним приступом стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе остварили велики успех на очувању најлепших српских средњовековних фресака.

Кратка историја Манастир Сопоћани

Манастир Сопоћани је задужбина краља Уроша I (1243-1276) подигнута у шестој и седмој деценији 13. века у близини извора реке Рашке, недалеко од средњовековног Старог Раса, данашњег Новог Пазара.

Манастирска црква посвећена је Светој Тројици. Њени централни делови осликани су периоду од 1263. до 1268. године.

Храм Свете Тројице је зидан у рашком стилу (спој византијске и романичке архитектуре).

У Сопоћанима су сахрањени Ана Дандало, трећа жена краља Стефана Првовенчаног и мајка краља Уроша, велики кнез Ђорђе, син великог кнеза Вукана и брат од стрица краља Уроша, сам ктитор те светиње краљ Урош I и српски архиепископ Јоаникије I.

Прочитајте још:

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Круне српских средњовековних владара

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Нове колекције на порталу Фонда „Благо“ – јавности доступне фотографије Љубостиње и Руденице

Објављено пре

Од стране:

Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд „Благо“ објавио је на својој страници на Фејсбуку да су на порталу те фондације постављени видео-снимци, фотографије и виртуелне туре Манастира Љубостиње и Манастира Руденице.

Новим колекцијама Фонд „Благо“ обогатио је своју већ богату и за српско културно наслеђе веома важну интернет презентацију.

Верујемо да ће нове колекције посвећене Љубостињи и Руденици допринети да се са њиховим благом од непроцењиве вредности упозна широк круг заљубљеника у српску средњовековну историју, како из домаће тако и из иностране јавности.

Надамо се и да ће поменуте колекције подстаћи многе да обиђу поменуте светиње и уживо виде вредне фреске и архитектуру које их красе.

Извор: фејсбук страница Фонда „Благо“

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Наставите са читањем

Вести

Реплика средњовековне шајке допловила под зидине Голубачке тврђаве

Објављено пре

Од стране:

Шајка под зидинама Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво Тврђаве Голубачки град.
Шајка под зидинама Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

На фејсбук страници Тврђава Голубачки град недавно је објављено да је под зидине те тврђаве допловила средњовековна шајка.

„Посетиоци који буду желели да завире у чаролије Голубачке тврђаве из неког другог угла, ускоро ће то моћи да ураде тако што ће запловити овом шајком око самих зидина и уживати у сасвим новом доживљају“, пише у објави.

Вожња шајком по Дунаву око Голубачке тврђаве ускоро ће постати део понуде за бројне посетиоце тог споменика културе. Термин када ће шајка први пут запловити са посетиоцима биће ускоро објављен.

Кратка историја Голубачке тврђаве

Голубачка тврђава је утврђени град на десној обали Дунава пред улазом у Ђердапску клисуруУ историјским изворима први пут се помиње 1335. године као утврђење у којем се налази угарска војска. Она је свакако основана пре те године, али се не зна ко ју је подигао и када се то догодило.

Голубачка тврђава. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Голубачка тврђава. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

Током 14. и 15. века Угари, Турци и Срби смењивали су се у владавини над том тврђавом од изузетног стратешког значаја. У руке Турака Голубац је коначно пао 1458. године и са неколико кратких прекида остао је под њиховом влашћу до 1868. године, након чега је враћен у српске руке.

Након неколико година радова на обнови, Голубац је 2019. године отворен за посетиоце и одмах је постао права туристичка атракција, како за домаће, тако и за стране туристе.

Извор: фејсбук страница Тврђава Голубачки град

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

У току радови на поправци Шешир куле Голубачке тврђаве (фото)

Наставите са читањем

Aуторски текстови

29. мај 1453. године – дан који никада није требало да сване

Објављено пре

Од стране:

Једренска капија Цариградске тврђаве. Аутор фотографије др Милош Ивановић.
Једренска капија Цариградске тврђаве. Аутор фотографије др Милош Ивановић.

29. маја 1453. године Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили су престоницу Ромејског царства Константинопољ, након опсаде која је трајала 58 дана.

У рану зору 29. маја, храбри браниоци Цариграда, међу којима су поред Ромеја били и Ђеновљани и Млечани, након 58 дана опсаде поклекли су пред далеко бројнијим непријатељем.

Према више историјских извора, последњи византијски цар Константин XI Палеолог Драгаш погинуо је код капије Светог Романа, јуначки се боривши да спречи продор Османлија у град.

Споменик последњем византијском цару Константину XI Драгашу Палеологу у Атини. У питању је рад грчког вајара Спироса Гонакиса (1923-2001).
Споменик последњем византијском цару Константину XI Драгашу Палеологу у Атини. У питању је рад грчког вајара Спироса Гонакиса (1923-2001).

Највећа хришћанска светиња на свету Аја Софија истог дана претворена је у џамију, а након више од једног миленијума Царство Ромеја је престало да постоји.

„Улазак Мехмеда II у Цариград“ француског сликара Венјамина Константа, настала 1876. године.
Слика „Улазак Мехмеда II у Цариград“ француског сликара Венјамина Константа, настала 1876. године.

Српске трупе у османлијској војсци приликом опсаде Цариграда

Историчар др Милош Ивановић поводом 570. годишњице од пада Цариграда пише да је Константин Михаиловић из Островице код Новог Брда, аутор „Турске хронике“, био очевидац османског освајања Цариграда 29. маја 1453. године као део одреда који је деспот Ђурађ Бранковић морао да упути султану Мехмеду II.

„Одред је по њему бројао 1500 коњаника, а предводио га је војвода Јакша Брежичић, родоначелник добро познатих Јакшића. У вези са учешћем српских снага у опсади Константинопоља оставио је следеће сведочанство: `Они људи који су били послати од деспота, чувши на путу да је цар опсео Стамбол, хтедоше се назад вратити. Али опоменути од некаквих људи да се никако не враћају, говорећи им да је наређено да би их свакако морали уништити по царској наредби ако би се вратили, морали су ићи ка Стамболу и помагати Турцима у освајању. А свакојако по нашој помоћи никад не би био освојен. Кад смо стигли пред Константинопољ дали су нам да се утаборимо пред Једренском капијом`. (Константин Михаиловић, `Турска хроника`).“

Табла код Једренске капије. Аутор фотографије др Милош Ивановић.
Табла код Једренске капије. Аутор фотографије др Милош Ивановић.

Додајмо да су у опсади Цариграда, поред српских коњаника, учестовали су и српски рудари из Новог Брда, чији је задатак био да копају ровове и минирају цариградске зидине. Занимљиво је да обнову дела тих зидина само годину дана раније финансирао управо деспот Ђурађ Бранковић.

Прочитајте још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Царска врата на Аја Софији оштећена, па рестаурирана неколико дана касније

Наставите са читањем

Најчитаније