Вести

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIV“ у Деспотовцу 19. и 20. августа

Објављено пре

2 године

15.08.2023

Од стране:

Редакција

Народна библиотека „Ресавска школа“ у Деспотовцу. Фотографија је власништво Народне библиотеке „Ресавска школа“.

У оквиру манифестације „Дани српског духовног преображења“, Народна библиотека „Ресавска школа“ из Деспотовца 19. и 20. августа организује Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIV“.

Програм научног скупа:

Субота, 19. август, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац.

10 часова

Сећање на академика Драгослава Михаиловића.

Председава проф. др Радивој Радић.

Радивој Радић (Београд): Тривали и Тривалија (поводом старог српског записа бр. 4429).

Злата Бојовић (Београд): Кнез Лазар у традицији Боке Kоторске.

Томислав Јовановић (Београд): Житије првомученице и апостолије Текле у српским преписима XIV века.

Милош Ивановић (Београд): Османски заповедници у Житију деспота Стефана Лазаревића Константина Филозофа.

Александар Крстић (Београд): Продор Турака и борба за опстанак српске државе (1371–1459) у уџбеницима историје крајем XIX и почетком XX века.

ПАУЗА

11 часова и 30 минута

Председава др Љиљана Стошић.

Љиљана Јухас-Георгиевска (Београд): Друго путовање Светог Саве у Свету земљу у виђењу јеромонаха Доментијана и Теодосија Хилендарца.

Јелена Стошић (Ниш): Терминологија брачног права у Законоправилу Светог Саве.

Бранислав Цветковић (Jагодина): Свети Симеон Немања и политичка теорија Лазаревића.

Љиљана Стошић (Београд): Представе животиња у српском поствизантијском сликарству и бароку.

Бранка Иванић (Београд): Каталог посуда од метала од XIII до XIX века у збирци Народног музеја Србије.

Предраг Милосављевић (Београд): Дело Псеудо-Дионисија Ареопагита и српска култура у доба Деспотовине (II део).

17 часова

Представљање зборника радова „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIII“.

_{Споменик деспоту Стефану Лазаревићу у Деспотовцу, рад Зорана Ивановића, академског вајара из Београда. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Недеља, 20. август, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац.

10 часова

Председава: др Бранислав Цветковић.

Владан Јовановић (Београд): Лексикографске напомене Димитрија Богдановића уз превод Лествица Светог Јована Лествичника (прилог српској теоријској лексикографији и терминологији).

Миливоје Спасић (Београд): Бранковићи и Немањићи у историјским драмама Милутина Бојића.

Наташа Вуловић Емонтс и Марија Ђинђић (Београд): Паремиолошка слика свештених лица у српском и турском језику (контрастивни приступ).

ПАУЗА

11 часова

Председава проф. др Зоран Ранковић.

Зоран Ранковић (Београд): Белешке о Лазаревићима у историографским изворима рукописне збирке Библиотеке Српске патријаршије у Београду.

Марина Спасојевић (Београд): Сказаније о писменех Константина Филозофа – извор за историју српске граматикографије.

Данијела Радоњић (Београд): О називима јела од српске средњовековне трпезе до данас.

Анђела Гавриловић (Београд): Света Тројица у књижевности и уметности Моравске Србије са посебним освртом на истоимену фреску у Рамаћи.

Промоција књиге „Манастири и цркве у Горњој Ресави“ и Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“

Током „Дана српског духовног преображења“ у среду, 23. августа, са почетком у 18 сати и 30 минута у порти Манастира Манасије своју нову књигу „Манастири и цркве у Горњој Ресави“ представиће Стојадин Томић. Поред аутора, на промоцији ће говорити и отац Павле, игуман Манастира Манасије, и Драгана Милутиновић Симић, директорка Народне библиотеке „Ресавска школа“.

*_{Манастир Манасија (Ресава). Аутор фотографије је Слободан Ботошки.}*

Такође, у Миливској клисури у петак и суботу, 25. и 26. августа, биће одржан први Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“.

_{Црква Огњене Марије у Миливској клисури подигнута на темељима средњовековне цркве. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Манифестација „Дани српског духовног преображења“ биће одржан 31. пут и трајаће од 19. до 28. августа. Целокупан програм манифестације погледајте ОВДЕ.

Извор:

Народна библиотека „Ресавска школа“

Градске вести

Прочитајте још:

У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Следеће

У току радови на живопису у наосу Цркве Светог Ђорђа у Манастиру Ђурђеви Ступови

Не пропустите

Помозимо обнову средњовековног Манастира Враћевшнице, задужбине челника Радича Поступовича

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

1 месец

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

1 месец

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}*

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

1 месец

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.