Вести
Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)
По идеји и на иницијативу директорке др Душице Бојић, Историјски музеј Србије покренуо је пројекат израде идеалних реконструкција круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода. У оквиру поменутог пројекта филиграниста Горан Ристовић Покимица из Краљева направио је идеалну реконструкцију круне деспота Стефана Лазаревића на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији.
Изради идеалне реконструкције круне деспота Стефана претходиле су двогодишње консултације аутора са тимом стручњака који су предводили историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић.
Током тих консултација одлучено је да се идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића уради на основу изгледа круне на његовој фресци у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији. Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића, зидана од 1407. до 1418. године.
Стручни тим је препустио господину Ристовићу да на основу усаглашених смерница изведе свој ауторски рад, па се може рећи да је Горан Ристовић аутор идеалне реконструкција круне деспота Стефана, уз теоретско вођење поменутих професора.
Према изјави аутора Горана Ристовића датој за сајт Српска средњовековна историја, о сваком детаљу темељно се размишљало – о доступној златарској техници рада, доступности камења, начину обраде камења који се примењивао у 15. веку.
Круна деспота Стефана тешка више од 1,4 килограма, има 26 рубина, 29 сафира и 69 бисера
Израда круне трајала је четири месеца. Аутор је користио чак 13 техника приликом њене израде: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулација, ручна гравура, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлата, обрада камена и фасовање.
Круна деспота Стефана је рађена двоструко. Са унутрашње стране је ковани лим, а са спољне је филигран. Они су спојени нитовањем, као и уз примену осталих техника.
У питању је искључиво ручни рад.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана тешка је 1434,37 грама, има 3 опсидијана, 13 турмалина, 3 аквамарина, 3 граната, 4 аметиста, 26 рубина, 29 сафира, 69 бисера.
Разлика између оригиналне и идеалне реконструкције круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна највероватније била направљена од злата или гламског сребра (сребро са високим процентом злата у себи), идеална реконструкција направљена је од позлаћеног сребра.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана има и тамно зелену, унутрашњу капу, која је ручно извезена крстолико, са малим листићима и декорацијом од филигранске звезде са бисером на врху. Таква капа се не види на круни деспота Стефана на фресци у Манасији. Круне отвореног типа, каква је ова круна деспота Стефана, обично су имале унутрашње капе, па је аутор идеалне реконструкција Горан Покимица одлучио да и његово дело има такву капу.
У оквиру пројекта Историјског музеја Србије планирана је израда више од 20 круна
Поред идеалне реконструкције круне деспота Стефана, израђене су још четири идеалне реконструкције круна. У питању су идеална реконструкција круне краљице Јелене Анжујске Анђео, коју су направили Марсел и Симон Чивљак, идеална реконструкција круне царице Јелене, коју је направила Јасминка Бркановић, и идеална реконструкција круне краља Милутина и идеална реконструкција круне цара Душана, које је направио Горан Ристовић. Израде свих круна финансиране су редовним средствима Историјског музеја Србије.
Према поменутом пројекту Историјског музеја Србије планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки. Сви предмети израђени у том пројекту биће изложени у централном холу нове зграде Историјског музеја Србије – некадашњој Главној железничкој станици у Београду изграђеној 1884. године. Свечано отварање нове зграде Историјског музеја Србије планирано је за крај 2023. године.
Прочитајте још:
Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)
Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)
Круне српских средњовековних владара
Историјски музеј Србије од 2023. године у згради некадашње Главне железничке станице у Београду
Поручите:
Грб деспота Стефана Лазаревића – рад на стаклу, сјајан рад који ће украсити ваш зид, оригиналан поклон који ће улепшати дом вама драгих особа!
Са друштвених мрежа
„Rudnik archaeology“: Пронађен надвратник на археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику
На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.
Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.
Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.
На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.
Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.
Пронађен још један, идентичан надвратник
Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.
Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.
Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.
На истом локалитету пронађен и млетачки новчић
На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.
У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).
Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.
На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.
На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.
Прочитајте још:
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
Погледајте:
Вести
Влада Републике Србије: Археолошка налазишта Дворине и „Мора Вагеи“ утврђена за непокретна културна добра од изузетног значаја
Влада Републике Србије је на седници 22. августа 2024. године донела више одлука које се односе споменике културе, међу којима су археолошко налазиште Дворине – Мађарско гробље у селу Бања, општина Аранђеловац, археолошко налазиште „Мора Вагеи“ у Михајловцу, општина Неготин, археолошко налазиште Царичин град, општина Лебане, Манастир Манасија, општина Деспотовац, и Црква Светог Ахилија у Ариљу.
Археолошка налазишта Дворине и „Мора Вагеи“ постала непокретна културна добра од изузетног значаја
На седници су усвојене одлуке о утврђивању Дворина – Мађарског гробља у селу Бања за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја и о утврђивању „Мора Вагеи“ у Михајловцу за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја.
Одлуке ће бити прослеђене Народној скупштини Републике Србије на разматрање и усвајање имајући у виду чињеницу да културна добра од изузетног значаја утврђује Народна скупштина у складу са одредбама Закона о културном наслеђу.
На локалитету Дворине археолози су до сада дошли до низа занимљивих открића као што су остаци средњовековне цркве из 14. века, велико гробље, надгробна плоча са натписом и остаци једне грађевине за коју се износи претпоставка да је у питању двор Павла Бакића.
На локалитету „Мора Вагеи“ археолози су потврдили контитунитет живота од неолита до 6. века.
Усвојене одлуке о Манастиру Манасији, Цркви Светог Ахилија у Ариљу и археолошком налазишту Царичин град
Усвојена је Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Манастира Манасија, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Усвојена је и Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Црква Светог Ахилија у Ариљу, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Такође, усвојена је Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине археолошког налазишта Царичин град, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Сва три наведена споменика су већ у статусу непокретног културног добра од изузетног значаја, а одлукама Владе Србије од 22. августа 2024. године утврђене су мере заштите и границе заштићене околине тих споменика културе.
Извор: Влада Републике Србије
Прочитајте још:
У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије
Вести
Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“ у Деспотовцу 20. и 21. августа
Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“ биће одржан 20. и 21. августа 2024. године у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у Деспотовцу. Научни скуп ће бити одржан у оквиру манифестације „Дани српског духовног преображења“.
Програм Научног скупа „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“:
Уторак, 20. август 2024. године
10 часова
Председава академик Злата Бојовић.
1. Софија Милорадовић (Београд): Проф. др Гордана Јовановић – сећање
2. Рада Стијовић (Београд): Историјскограматичка и ономастичка проучавања проф. др Гордане Јовановић
3. Марина Спасојевић (Београд): Доприноси проф. др Гордане Јовановић историјској лексикологији и лексикографији
4. Силвана Цакић (Деспотовац): Проф. др Гордана Јовановић на Данима српскога духовног преображења
Пауза
11 часова и 30 минута
Председава проф. др Радивој Радић.
1. Томислав Јовановић (Београд): Краћа варијанта Слова о писменима Константина Филозофа према хиландарском препису
2. Радивој Радић (Београд): Псовало се и у средњем веку (Прилог проблему)
3. Злата Бојовић (Београд): Средњи век у дубровачкој књижевности
4. Милош Ивановић (Београд): Повеља монаха Доротеја за манастир Дренчу – дипломатичка анализа
Пауза
12 часова и 45 минута
Председава др Станоје Бојанин.
1. Станоје Бојанин (Београд): „Покајничке књиге“, српско средњовековно друштво и њихов историчар
2. Бранислав Цветковић (Јагодина): Изворна грађа и видови ктиторства: прилог критици редукционизма
3. Борис Стојковски (Нови Сад): Тужбалица Дмитру и епитаф Јовану Јакшићу – два мање позната књижевна дела с краја средњег века
4. Драгић М. Живојиновић (Београд): Деспот Јован Угљеша и Света Гора: сведочанства дипломатичких извора
Среда, 21. август 2024. године
10 часова
Председава проф. др Зоран Ранковић.
1. Зоран Ранковић (Београд): Васпитни идеали у делима деспота Стефана Лазаревића
2. Србољуб Убипариповић (Београд): Молитва над оскврњеним сасудом у рукописном Требнику са Правилима светих и преславних апостола и другим делима Син. 307 (ГИМ 80370/925) из 1423. године
4. Миливоје Спасић (Београд): Историјска основа романа Милована Видаковића „Усамљени јуноша“
5. Наташа Вуловић Емонтс, Марија Ђинђић (Београд): Паремиолошке јединице српског језика са турцизмима којима се именују одевни предмети
Пауза
11 часова
Председава др Марина Спасојевић.
1. Предраг Милосављевић (Београд): Геометријске основе Смедеревске тврђаве и идеја о „савршеном граду“ у доба Деспотовине
2. Дејана Васић (Београд): Два податка о српској средњовековној историји у курдском извору XVI века
3. Данијела Радоњић (Београд): Хиландарски медицински кодекс – извор за проучавање назива јела и пића
4. Милена Давидовић (Београд): Сиринићки скрипторијум: палеографска анализа рукописа
Прочитајте још:
-
Шољица за кафу Стефан Немања
500,00 рсд
-
Двоглави орао Немањића – рад на стаклу
4.500,00 рсд
-
Деспот Стефан Лазаревић – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Сет шољица за кафу Стефан Немања
1.800,00 рсд
-
Грб Немањића – рад на стаклу
6.500,00 рсд
-
Вести2 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови1 годинаВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти2 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото1 годинаСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести2 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич2 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови2 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести1 годинаУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!