Вести
Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)
По идеји и на иницијативу директорке др Душице Бојић, Историјски музеј Србије покренуо је пројекат израде идеалних реконструкција круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода. У оквиру поменутог пројекта филиграниста Горан Ристовић Покимица из Краљева направио је идеалну реконструкцију круне деспота Стефана Лазаревића на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији.
Изради идеалне реконструкције круне деспота Стефана претходиле су двогодишње консултације аутора са тимом стручњака који су предводили историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић.
Током тих консултација одлучено је да се идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића уради на основу изгледа круне на његовој фресци у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији. Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића, зидана од 1407. до 1418. године.
Стручни тим је препустио господину Ристовићу да на основу усаглашених смерница изведе свој ауторски рад, па се може рећи да је Горан Ристовић аутор идеалне реконструкција круне деспота Стефана, уз теоретско вођење поменутих професора.
Према изјави аутора Горана Ристовића датој за сајт Српска средњовековна историја, о сваком детаљу темељно се размишљало – о доступној златарској техници рада, доступности камења, начину обраде камења који се примењивао у 15. веку.
Круна деспота Стефана тешка више од 1,4 килограма, има 26 рубина, 29 сафира и 69 бисера
Израда круне трајала је четири месеца. Аутор је користио чак 13 техника приликом њене израде: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулација, ручна гравура, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлата, обрада камена и фасовање.
Круна деспота Стефана је рађена двоструко. Са унутрашње стране је ковани лим, а са спољне је филигран. Они су спојени нитовањем, као и уз примену осталих техника.
У питању је искључиво ручни рад.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана тешка је 1434,37 грама, има 3 опсидијана, 13 турмалина, 3 аквамарина, 3 граната, 4 аметиста, 26 рубина, 29 сафира, 69 бисера.
Разлика између оригиналне и идеалне реконструкције круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна највероватније била направљена од злата или гламског сребра (сребро са високим процентом злата у себи), идеална реконструкција направљена је од позлаћеног сребра.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана има и тамно зелену, унутрашњу капу, која је ручно извезена крстолико, са малим листићима и декорацијом од филигранске звезде са бисером на врху. Таква капа се не види на круни деспота Стефана на фресци у Манасији. Круне отвореног типа, каква је ова круна деспота Стефана, обично су имале унутрашње капе, па је аутор идеалне реконструкција Горан Покимица одлучио да и његово дело има такву капу.
У оквиру пројекта Историјског музеја Србије планирана је израда више од 20 круна
Поред идеалне реконструкције круне деспота Стефана, израђене су још четири идеалне реконструкције круна. У питању су идеална реконструкција круне краљице Јелене Анжујске Анђео, коју су направили Марсел и Симон Чивљак, идеална реконструкција круне царице Јелене, коју је направила Јасминка Бркановић, и идеална реконструкција круне краља Милутина и идеална реконструкција круне цара Душана, које је направио Горан Ристовић. Израде свих круна финансиране су редовним средствима Историјског музеја Србије.
Према поменутом пројекту Историјског музеја Србије планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки. Сви предмети израђени у том пројекту биће изложени у централном холу нове зграде Историјског музеја Србије – некадашњој Главној железничкој станици у Београду изграђеној 1884. године. Свечано отварање нове зграде Историјског музеја Србије планирано је за крај 2023. године.
Прочитајте још:
Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)
Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)
Круне српских средњовековних владара
Историјски музеј Србије од 2023. године у згради некадашње Главне железничке станице у Београду
Поручите:
Грб деспота Стефана Лазаревића – рад на стаклу, сјајан рад који ће украсити ваш зид, оригиналан поклон који ће улепшати дом вама драгих особа!
Вести
Изложба Јединствена минђуша из доба Немањића у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности
Вести
Током археолошких истраживања у средњовековној тврђави Копријан код Дољевца 2025. године откривени остаци цркве
Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.
Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.
Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.
Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.
Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.
Извор: инстаграм налог Археолошког института
Прочитајте још:
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Музички фестивал „Korvingrad jam experience“ у Дољевцу за обнову тврђаве Копријан
Вести
Из штампе изашло друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића
Недавно је Службени гласник објавио друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“. Њен аутор је др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.
Ту лепу вест поделио је сам аутор на свом профилу на Фејсбуку и она је изазвала велики број позитивних реакција.
Објављивање другог издања ове вредне и значајне књиге говори нам да устручној и широј јавности и даље постоји интересовање да се дође до примерка те монографије. Сваког историчара и заљубљеника у српску средњовековну историју могу само да радују овакве вести, јер оне показују да значајан број људи занима тај период српске историје и препознаје квалитетно и занимљиво научно дело.
Уредници сајта Српска средњовековна историја препоручују својим читаоцима да набаве и прочитају ову књигу, а аутору др Милош Ивановићу да његова монографија што пре доживи и треће издање.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.
Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.
Захваљујући монографији „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону има књигу у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
Објавио је монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Прочитајте још:
Милош Ивановић за „Рубикон подкаст“: Наша властела је у средњем веку била просвећена
И у средњем веку је постојала свест о проблемима загађења животне средине
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Краљ Стефан Дечански - мала керамичка фигура
900,00 рсд
-
Грб Немањића са Цркве Ваведења Богородице Манастира Хиландара – рад на стаклу
5.400,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото3 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)