Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе започели су конзерваторско-рестаураторске радове на живопису у наосу Цркве Светог Ђорђа у Манастиру Ђурђеви Ступови за које је Министарство културе ове године обезбедило више од 1,6 милиона динара, саопштило је Министарство културе.
У српској средњевековној архитектури, Црква Светог Ђорђа је прва грађевина чувене рашке школе или рашке стилске групе. Саграђена је као монументална једнобродна грађевина, на којој су дозидане две куле висине 20 метара, које су имале функцију звоника, пише у саопштењу.
Од богатог живописа цркве Светог Ђорђа остали су само фрагменти. У припрати су очувани делови композиција везаних за живот Светог Георгија, патрона храма. Натписи у наосу исписани су грчким словима, а у припрати српским писменима, наводи се у саопштењу.
Стари Рас са Пазариштем, епископском Петровом црквом и манастирима Сопоћани и Ђурђеви Ступови, представља језгро српске средњовековне државе Рашке. На Унесковој листи светске баштине се налазе од 1979. године, пише у саопштењу Министарства културе.
Конзерваторско-рестаураторски радови на живопису у наосу Цркве Светог Ђорђа Манастира Ђурђеви Ступови трајаће 60 дана, објавио је Републички завод за заштиту споменика културена на својој страници на Фејсбуку. Са радовима се кренуло почетком августа 2023. године.
Кратка историја Манастира Ђурђеви Ступови
Ђурђеви ступови се налази на узвишењу код Новог Пазара, изнад долина река Рашке и Дежеве, недалеко од епископског седишта Старог Раса – Цркве Светих апостола Петра и Павла (Петрова црква).
Манастир је посвећен Светом Георгију (Светом Ђорђу), а назив Ђурђеви ступови је добио по двема кулама-звоницима које су делимично обновљене почетком 21. века.
Оснивач Манастира је велики жупан Стефан Немања, родоначелник светородне династије Немањића.
За оснивање Манастира везује се легенда коју је у Житију Светог Симеона записао његов син краљСтефан Првовенчани. Легенда каже да је Стефан Немања подигао Ступове у знак захвалности Светом Ђорђу, који га је ослободио из пећине тамнице у којој је био заточен након сукоба са браћом Тихомиром, Страцимиром и Мирославом. Немања се ослободио заточеништва и преузео власт 1166. године и на највишем брду у околини те пећине подигао Ђурђеве ступове.
Манастир је завршен 1171. године, о чему сведочи ктиторски натпис пронађен приликом истраживања, а осликан је око 1175. године.
У Манастиру је 1316. године сахрањен краљ Драгутин (монах Теоктист), други ктитор Ђурђевих ступова.
Манастир је уврштен на Унескову листу светске културне баштине 1979. године као део комплекса Стари Рас са Сопоћанима.
Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. Смедеревских светосавских свечаности, биће одржано предавање „Свети Сава и Византија“.
Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.
Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.
Биографија проф. др Драгољуба Марјановића
Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.
Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.
Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.
До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.
Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.
У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.
Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.
„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.
У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.
Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.
Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.
Констанантин XI Палеолог
Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.
Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.
Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.
Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.
Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.
У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.
Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.
Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.
Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.
Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.