Народна библиотека „Ресавска школа“ у Деспотовцу. Фотографија је власништво Народне библиотеке „Ресавска школа“.
У оквиру манифестације „Дани српског духовног преображења“, Народна библиотека „Ресавска школа“ из Деспотовца 19. и 20. августа организује Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIV“.
Програм научног скупа:
Субота, 19. август, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац.
10 часова
Сећање на академика Драгослава Михаиловића.
Председава проф. др Радивој Радић.
Радивој Радић (Београд): Тривали и Тривалија (поводом старог српског записа бр. 4429).
Злата Бојовић (Београд): Кнез Лазар у традицији Боке Kоторске.
Томислав Јовановић (Београд): Житије првомученице и апостолије Текле у српским преписима XIV века.
Милош Ивановић (Београд): Османски заповедници у Житију деспота Стефана Лазаревића Константина Филозофа.
Александар Крстић (Београд): Продор Турака и борба за опстанак српске државе (1371–1459) у уџбеницима историје крајем XIX и почетком XX века.
ПАУЗА
11 часова и 30 минута
Председава др Љиљана Стошић.
Љиљана Јухас-Георгиевска (Београд): Друго путовање Светог Саве у Свету земљу у виђењу јеромонаха Доментијана и Теодосија Хилендарца.
Јелена Стошић (Ниш): Терминологија брачног права у Законоправилу Светог Саве.
Бранислав Цветковић (Jагодина): Свети Симеон Немања и политичка теорија Лазаревића.
Љиљана Стошић (Београд): Представе животиња у српском поствизантијском сликарству и бароку.
Бранка Иванић (Београд): Каталог посуда од метала од XIII до XIX века у збирци Народног музеја Србије.
Предраг Милосављевић (Београд): Дело Псеудо-Дионисија Ареопагита и српска култура у доба Деспотовине (II део).
17 часова
Представљање зборника радова „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIII“.
Недеља, 20. август, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац.
10 часова
Председава: др Бранислав Цветковић.
Владан Јовановић (Београд): Лексикографске напомене Димитрија Богдановића уз превод Лествица Светог Јована Лествичника (прилог српској теоријској лексикографији и терминологији).
Миливоје Спасић (Београд): Бранковићи и Немањићи у историјским драмама Милутина Бојића.
Наташа Вуловић Емонтс и Марија Ђинђић (Београд): Паремиолошка слика свештених лица у српском и турском језику (контрастивни приступ).
ПАУЗА
11 часова
Председава проф. др Зоран Ранковић.
Зоран Ранковић (Београд): Белешке о Лазаревићима у историографским изворима рукописне збирке Библиотеке Српске патријаршије у Београду.
Марина Спасојевић (Београд): Сказаније о писменех Константина Филозофа – извор за историју српске граматикографије.
Данијела Радоњић (Београд): О називима јела од српске средњовековне трпезе до данас.
Анђела Гавриловић (Београд): Света Тројица у књижевности и уметности Моравске Србије са посебним освртом на истоимену фреску у Рамаћи.
Промоција књиге „Манастири и цркве у Горњој Ресави“ и Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“
Током „Дана српског духовног преображења“ у среду, 23. августа, са почетком у 18 сати и 30 минута у порти Манастира Манасије своју нову књигу „Манастири и цркве у Горњој Ресави“ представиће Стојадин Томић. Поред аутора, на промоцији ће говорити и отац Павле, игуман Манастира Манасије, и Драгана Милутиновић Симић, директорка Народне библиотеке „Ресавска школа“.
Такође, у Миливској клисури у петак и суботу, 25. и 26. августа, биће одржан први Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“.
Манифестација „Дани српског духовног преображења“ биће одржан 31. пут и трајаће од 19. до 28. августа. Целокупан програм манифестације погледајте ОВДЕ.
Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.
Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“
За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.
Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?
Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.
Плакат за предавање „Српски деспоти и њихова властела“. Фотографија је власништво Центра за културу Смедерево.
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.
Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.
Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“
На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властелеод 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.
Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.
Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.
Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.
Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.
На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.
Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Деспот Јован Оливер на ктиторској композицији у својој задужбини Манастиру Леснову. Фотографија је преузета са Википедије.
У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београддр Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.
На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.
Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.
Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.
Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.
Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.