У оквиру манифестације „Дани српског духовног преображења“, Народна библиотека „Ресавска школа“ из Деспотовца 19. и 20. августа организује Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIV“.
Програм научног скупа:
Субота, 19. август, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац.
10 часова
Сећање на академика Драгослава Михаиловића.
Председава проф. др Радивој Радић.
Радивој Радић (Београд): Тривали и Тривалија (поводом старог српског записа бр. 4429).
Злата Бојовић (Београд): Кнез Лазар у традицији Боке Kоторске.
Томислав Јовановић (Београд): Житије првомученице и апостолије Текле у српским преписима XIV века.
Милош Ивановић (Београд): Османски заповедници у Житију деспота Стефана Лазаревића Константина Филозофа.
Александар Крстић (Београд): Продор Турака и борба за опстанак српске државе (1371–1459) у уџбеницима историје крајем XIX и почетком XX века.
ПАУЗА
11 часова и 30 минута
Председава др Љиљана Стошић.
Љиљана Јухас-Георгиевска (Београд): Друго путовање Светог Саве у Свету земљу у виђењу јеромонаха Доментијана и Теодосија Хилендарца.
Јелена Стошић (Ниш): Терминологија брачног права у Законоправилу Светог Саве.
Бранислав Цветковић (Jагодина): Свети Симеон Немања и политичка теорија Лазаревића.
Љиљана Стошић (Београд): Представе животиња у српском поствизантијском сликарству и бароку.
Бранка Иванић (Београд): Каталог посуда од метала од XIII до XIX века у збирци Народног музеја Србије.
Предраг Милосављевић (Београд): Дело Псеудо-Дионисија Ареопагита и српска култура у доба Деспотовине (II део).
17 часова
Представљање зборника радова „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIII“.
Споменик деспоту Стефану Лазаревићу у Деспотовцу, рад Зорана Ивановића, академског вајара из Београда. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Недеља, 20. август, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац.
10 часова
Председава: др Бранислав Цветковић.
Владан Јовановић (Београд): Лексикографске напомене Димитрија Богдановића уз превод Лествица Светог Јована Лествичника (прилог српској теоријској лексикографији и терминологији).
Миливоје Спасић (Београд): Бранковићи и Немањићи у историјским драмама Милутина Бојића.
Наташа Вуловић Емонтс и Марија Ђинђић (Београд): Паремиолошка слика свештених лица у српском и турском језику (контрастивни приступ).
ПАУЗА
11 часова
Председава проф. др Зоран Ранковић.
Зоран Ранковић (Београд): Белешке о Лазаревићима у историографским изворима рукописне збирке Библиотеке Српске патријаршије у Београду.
Марина Спасојевић (Београд): Сказаније о писменех Константина Филозофа – извор за историју српске граматикографије.
Данијела Радоњић (Београд): О називима јела од српске средњовековне трпезе до данас.
Анђела Гавриловић (Београд): Света Тројица у књижевности и уметности Моравске Србије са посебним освртом на истоимену фреску у Рамаћи.
Промоција књиге „Манастири и цркве у Горњој Ресави“ и Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“
Током „Дана српског духовног преображења“ у среду, 23. августа, са почетком у 18 сати и 30 минута у порти Манастира Манасије своју нову књигу „Манастири и цркве у Горњој Ресави“ представиће Стојадин Томић. Поред аутора, на промоцији ће говорити и отац Павле, игуман Манастира Манасије, и Драгана Милутиновић Симић, директорка Народне библиотеке „Ресавска школа“.
Манастир Манасија (Ресава). Аутор фотографије је Слободан Ботошки.
Такође, у Миливској клисури у петак и суботу, 25. и 26. августа, биће одржан први Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“.
Црква Огњене Марије у Миливској клисури подигнута на темељима средњовековне цркве. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Манифестација „Дани српског духовног преображења“ биће одржан 31. пут и трајаће од 19. до 28. августа. Целокупан програм манифестације погледајте ОВДЕ.
Посета ученика и професора Пећкој патријаршији, у организацији Градског музеја у Пећи, прерасла је у отворену промоцију историјског ревизионизма. Док су средњошколци унутар манастирског комплекса истицали националне симболе Албаније, званичници пећког музеја јавно су изнели тврдње о „систематској трансформацији“ у српске православне храмове, објавио је Радио Гораждевац.
Објава Музеја у Пећи на Фејсбуку
У објави која је пратила овај догађај, представници образовних и културних институција из Пећи навели су да Пећка патријаршија представља комплекс „првобитних предроманичких и византијских цркава“, које су, према њиховом тумачењу, „систематски трансформисане у рашко-српске православне цркве“, пише Радио Гораждевац.
Такође, у тој објави изнете су тврдње да су рестаураторски радови током 20. века, као и они у периоду од 2006. до 2008. године, довели до „деградације“ и „уништавања старих слојева“, који наводно документују ранохришћанске периоде од 4. до 6. века.
Током боравка у порти манастира, забележено је и да су поједини ученици рукама показивали албански национални симбол двоглавог орла, стоји у тексту Радија Гораждевац.
Историјске чињенице о Пећкој патријаршији
Насупрот овим тврдњама стоје деценије археолошких истраживања и проучавања историјских изворау домаћој и страној стручној јавности на основу којих је Пећка патријаршија дефинисана као један од најважнијих споменика српске средњовековне културе.
Пећка патријаршија је од средине 13. века постала седиште српских архиепископа, а касније и патријараха. Комплекс чине четири цркве саграђене у периоду од 13. до 14. века – Светих Апостола, Светог Димитрија, Богородице Одигитрије и Светог Николе, као и заједничка припрата тих цркава.
Архиепископи Арсеније I, Jaкoв, Jeвстaтиje I и Сaвa II, припрата Пећке патријаршије. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Историјски је документовано да су ктитори ових храмова били српски црквени достојанственици, попут архиепископа Арсенија I, Никодима и Данила II. Архитектура цркава припада рашкој и византијској школи, које су карактеристичне за српску средњовековну уметност тог доба.
Архиепископ Данило II, припрата Пећке патријаршије. Фотографија је власништво Фондације „Благо“.
Од 2006. године, Пећка патријаршија се налази на Унесковој листи светске баштине као део целине „Средњовековни споменици на Косову“, где је јасно дефинисана као ремек-дело српско-византијске архитектуре и духовно средиште Српске православне цркве, наводи Радио Гораждевац.
Научна јавност не спори да су многи средњовековни храмови на Балкану подизани на темељима старијих ранохришћанских или византијских базилика (што је био уобичајен процес у историји архитектуре), али то не мења чињеницу да су постојећи објекти, њихова фреско-декорација и намена, нераскидиво везани за српску државу и цркву из периода Немањића.
Пећка патријаршија је данас не само старо седиште Српске православне цркве, него и место где се чува значајна уметничка заоставштина, закључује се у тексту Радија Гораждевац.
Плакат за изложбу „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности. Фотографија је власништво Етнографског музеја.
Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.
Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.
Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.
Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.
Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.
Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.
Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.
Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.