Connect with us

Вести

Помозимо Културни центар Магличград – донирајмо новац за поправку велике скеле којом се преко Ибра бесплатно возе посетиоци Магличког замка!

Објављено пре

Маглички замак. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.
Маглички замак. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.

Културни центар Магличград покренуо је акцију прикупљања средства за поправку велике скеле којом чланови и волонтери тог удружења бесплатно преко Ибра возе посетиоце Магличког замка. Подржимо ову акцију!

Маглички замак је предивно здање, од изузетне историјске и културне вредности, којем је стицајем околности већ неколико деценија отежан приступ, те само они најхрабрији могу стићи до њега. Од јуна 2020. године и до тада незапамћених поплава на Ибру, када је урушен висећи мост, претходно већ забрањен за употребу, није постојала никаква могућност приступа.

Вожња скелом преко Ибра код Маглича у организацији Културног центра Магличград. Фотографија је власништво инстаграм налога @maglicgrad
Вожња скелом преко Ибра код Маглича у организацији Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.

Удружење Културни центар Магличград од јуна претходне године уз помоћ својих чланова и волонтера преко Ибра превози заљубљенике у историју и планинаре који иду путем Столова и дивљих коња. Превоз је испрва обављан малим чамцем, а затим су чланови и волонтери удружења захваљујући донацијама на терену и сопственим издацима одржали волонтерску базу и временом прикупили средстава за реновирање велике лимене скеле.

Такође, у јединственом простору под тврђавом, при добро очуваном каменом објекту, већ неко време са волонтерском заједницом активно се ради на отварању Културног центра Магличград, који ће поред примарне улоге служити и као база за волонтере, а уједно бити и својеврсни инфо центар за посетиоце тврђаве.

Посетиоци прелазе Ибар великом скелом Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.
Посетиоци прелазе Ибар великом скелом Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.

Током девет месеци активности волонтерске заједнице на терену, превозећи људе, чланови и волонтери удружења су посведочили изузетно великом интересовању за посете Магличком замку, које је ангажовањем КЦ Магличград додатно порасло. Услед тога, чланови удружења су се одлучили да у том прелепом амбијенту створе нови простор за децу и младе, као и за све остале суграђане који ће добити место за излете и дружење у природи под објектом од историјске вредности уз разне видове радионица, приредби, едукација, изложби, филмских и музичких програма почетком јула 2023. године.

Потребна замена дна велике скеле

Нажалост, током великих јануарских поплава и новог рекорда Ибра, и поред велике упорности чланова удружења и волонтера да сачувају једину могућност приступа, дно лимене скеле за превоз посетилаца је тешко оштећено. Установљено је да је неопходна поправка скеле, односно замена њеног дна како би бесплатан и безбедан приступ Магличу био поново успостављен.

Културни центар Магличград у подножју Магличког замка. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.
Културни центар Магличград у подножју Магличког замка. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.

Удружење Културни центар Магличград позива све људе добре воље да подрже иницијативу за обнову скеле и успостављање Културног центра Магличград. Потребно је прикупити укупно 625.000 РСД и само уз помоћ донатора Удружење може да омогући садржајне посете том важном историјском здању и да ојача волонтерски центар.

Маглички замак
Маглички замак. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Прикупљена средства ће бити употребљена на следећи начин:

СКЕЛА

→ Замена дна лимене скеле: 180.000 РСД (материјал 90.000 РСД и рад на замени 90.000 РСД)

→  10 прслука за спасавање: 45.000 РСД

→ Покретне дрвене клупе на скели: 15.000 РСД

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР МАГЛИЧГРАД

→ Изолација крова каменог објекта: 124.000 РСД

→ Израда пода у каменом објекту: 39.000 РСД

→ Резервоар за воду од 4.000 Л: 85.000 РСД

→ Монофазно бројило за струју: 44.000 РСД

→ Врата и прозори: 48.000 РСД

→ Шпорет на дрва: 45.000 РСД

Сви донатори који уплате 1000 динара или већу суму добиће одговарајућу награду за своје добро дело (погледати фотографију).

Списак награда за донаторе који уплате 1000 динара или већу суму за обнову велике скеле Културног центра Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.

Портал Српска средњовековна историја позива све своје пратиоце да у складу са својим могућностима донирају новац Културном центру Магличград и тако омогуће да и ове године посетиоци Магличког замка имају бесплатан и сигуран превоз преко Ибра, као и да помогну даљи развој тог удружења!

Инструкције за уплату можете наћи на сајту Донације.рс или погледати уплатницу:

Изглед уплатнице за донацију за КЦ Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.
Изглед уплатнице за донацију за КЦ Магличград. Фотографија је власништво Културног центра Магличград.

За све додатне информације можете писати Културном центру Магличград на њиховој Инстрагам страници или позвати контакт телефон тог удружења: 062/85-75-864.

Извор: Донације.рс

Прочитаје још:

РТС: Одложена изградња моста код Маглича

Фотографија Маглича од које застаје дах!

Завршена четврта и последња фаза градње камене стазе од реке Ибар до Магличког замка!

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

Од стране:

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

Од стране:

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др  Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године,  „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

Од стране:

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Прочитајте још:

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Наставите са читањем

Најчитаније