Connect with us

Вести

Представљање књиге „Коњ добри и оружје“ у суботу, 10. августа 2024. године, у Манастиру Манасији

Објављено пре

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

У суботу, 10. августа 2024. године, са почетком од 16 часова, у Манастиру Манасији биће одржано представљање књиге „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића.

Представљање књиге се одржава у склопу манифестације Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“, који ће трајати од 9. до 11. августа 2024. године у Манастиру Манасији.

Манастир Манасија (Ресава). Аутор фотографије је Слободан Ботошки.
Манастир Манасија (Ресава). Аутор фотографије је Слободан Ботошки.

Пре и након представљања монографије др Милоша Ивановића посетиоци ће моћи да купе књигу.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“  је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Књигу је објавио Службени гласник.

Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.

Са монографијом „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону је добила монографију у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.

Прочитајте још:

Кнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице

Никола Скобаљић – први Србин набијен на колац

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

Од стране:

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

Од стране:

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

Од стране:

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Најчитаније