Реплика круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Историјски музеј Србије на челу са директорком др Душицом Бојић покренуо је пројекат израде реплика круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода. У оквиру поменутог пројекта филиграниста Горан Ристовић Покимица из Краљева направио је реплику круне цара Душана на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Манастиру Лесново (Република Северна Македонија).
Реплика круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Изради реплике круне цара Душана претходиле су двогодишње консултације аутора са тимом стручњака који су предводили историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић. Током тих консултација одлучено је да се реплика круне цара Душана уради на основу изгледа круне на његовој фресци из Манастира Леснова, задужбине деспота Јована Оливера, српског великаша из 14. века.
Цар Стефан Душан, Манастир Лесново. Фотографија је преузета са Википедије.
Стручни тим је препустио господину Ристовићу да на основу усаглашених смерница изведе свој ауторски рад, па се може рећи да је Горан Ристовић аутор реплике круне цара Душана, уз теоретско вођење поменутих професора.
Детаљи са реплике круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Према изјави аутора Горана Ристовића датој за сајт Српска средњовековна историја, о сваком детаљу се темељно размишљало – о доступној златарској техници рада, доступности камења, начину обраде камења који се примењивао у 14. веку.
Реплика круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Круна цара Душана тешка скоро 1,7 килограма, има више од 300 бисера
Израда круне трајала је шест месеци, што сведочи о сложености и захтевности тог посла и труду уложеном у њега. Аутор је користио чак 13 техника приликом њене израде: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулација, ручна гравура, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлата, обрада камена и фасовање. У питању је искључиво ручни рад.
Реплика круне цара Душана је тешка 1694,81 грам, има 14 узгајаних рубина, 14 узгајаних сафира, 16 дугуљастих рубина, 16 лапис лазулија, 12 аметиста и 304 слатководна бисера.
Детаљи са реплике круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Разлика између оригиналне и реплике круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна скоро сигурно била направљена од злата, реплика је направљена од позлаћеног сребра.
У оквиру пројекта Историјског музеја Србије планирана је израда више од 20 круна
Поред реплике круне цара Душана, израђене су још две реплике круне. У питању су реплика круне краљице Јелене Анжујске Анђео, коју су направили Марсел и Симон Чивљак, и реплика круне царице Јелене, коју је направила Јасминка Бркановић. Израде све три круне финансиране су редовним средствима Историјског музеја Србије.
Детаљи са реплике круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Према поменутом пројекту Историјског музеја Србије, планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки, на пример круне краља Милутина, краља Твртка I Котроманића и деспота Стефана Лазаревића. Сви предмети израђени у том пројекту биће изложени у централном холу нове зграде Историјског музеја Србије – некадашњој Главној железничкој станици у Београду изграђеној 1884. године. Свечано отварање нове зграде Историјског музеја Србиј планирано је за крај 2023. године.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.
У оквиру Сретењских свечаности и обележавања Дана државности Републике Србије у Народном музеју у Аранђеловцу 14. фебруара 2025. године отворена је изложба „Дворине: на северу српског царства“.
Аутори изложбе су Владан Миливојевић, кустос археолог Народног музеја у Аранђеловцу, и археолог Анастасија Стојановић.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“ приказује резултате десетогодишњег истраживања локалитета Дворине на Венчацу, који је 2024. године проглашен за културно добро од изузетног културног и историјског значаја.
Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.
У посебном делу изложбе приказани су мастер радови студената Архитектонског факултета у Београду, који представљају идејна решења заштитне конструкције на локалитету.
Изложбу можете видети сваког радног дана од 8 до 16 часова, а викендом од 10 до 14 сати.
Локалитет Дворине
Током археолошких истраживања на локалитету Дворине пронађена је монументална црква дугачка 27 метара, а широка 14 метара. По димензијама, начину градње и украшавању она превазилази владарске задужбине тог времена. Саграђена је у 14. веку, а њен живопис су радили изузетни фрескописци.
Локалитет Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Занимљиво је то да о тој цркви нема помена у писаним изворима. То је јако необично, имајући у виду и њену величину и чињеницу да за многе друге средњовековне цркве и манастире постоје писани подаци.
На локалитету је пронађен и велики број гробница и надгробних споменика, међу којима се издваја једна надгробна плоча са натписом. Она открива да се покојник сахрањен у тој гробници звао Братисав (Вратисав) Болић и да је био „човек Лазарев“. Претпоставља се да је Братисав (Вратисав) био у служби никог другог до кнеза Лазара.
Надгробна плоча Братисава (Вратисава) Болића пронађена на локалитету Дворине током овогодишњих истраживања. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Такође, на Дворинама је пронађен објекат за који се претпоставља да је био двор Павла Бакића, потоњег последњег српског деспота.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена и поплочани пут до ње. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Епархија рашко-призренска Српске православне цркве издала је саопштење поводом најновијих оштећења и незаконитих радова на Испосници Светог Петра Коришког код Призрена. Саопштење ЕРП преносимо у целости:
Епархија рашко-призренска Српске православне цркве изражава најоштрији протест поводом тешких оштећења на простору Испоснице Светог Петра Коришког код Призрена, древне српске православне светиње из 13. века.
Недавним незаконитим грађевинским радовима на овом локалитету, који су обухватили пробијање широке приступне стазе и њеног поплочавања до саме пећине светитеља, око које се налази светиња, тешко је оштећена и угрожена њена археолошка и историјска целовитост, чак су поткопани и сами темељи овог средњовековног комплекса, тако да у случају већих киша или и најмањег потреса може да дође до одрона и обрушавања целе Испоснице.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена и поплочани пут до ње. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Испосница више пута оскрнављена након завршетка рата 1999. године
Подсећамо да је Испосница Светог Петра Коришког званично заштићена као једна од педесет специјалних заштићених зона, у складу са косовским Законом о специјалним заштићеним зонама. Након оружаног сукоба 1999. Испосница Светог Петра је више пута скрнављена, раскопавањем гроба светитеља, оштећивањем средњовековних фресака графитима и постављањем албанске заставе изнад Испоснице, која се још види, о чему се епархија оглашавала тражећи заштиту.
Грађевински материјал за извођење радова код Испоснице Светог Петра Коришког близу Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Сцене оскрнављених фресака су најочигледнији показатељ крајње вандалског понашања према овој светињи, што дубоко вређа вернике наше Цркве и показује свету какав је однос на Косову и Метохији према средњовековном српском православном наслеђу и колико је видно одсуство бриге и способности локалних косовских институција, које по закону у сарадњи са Црквом и међународним представницима треба да покажу макар минимум цивилизацијског поштовања према хришћанској култури и споменицима, уместо да нестручно раде на своју руку и неповратно уништавају баштину која је од значаја за све људе добре воље. Својатање српских светиња које су годинама изложене бруталној девастацији и нападима, и злонамерно преправљање историје толико иронично и лицемерно звуче када се види однос косовских институција и екстремних група према овим светињама СПЦ на терену. То се посебно односи на оне просторе Косова и Метохије где, нажалост, тренутно нема Срба и нашег монаштва, који се иначе на другим местима где живе свесрдно труде на очувању своје вековне баштине.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена и поплочани пут до ње. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
У тачки један Закона о специјалним заштићеним зонама јасно је наведено: „Овим законом се обезбеђује заштита српских православних манастира, цркава, других верских објеката, као и историјских и културних локалитета од посебног значаја за заједницу косовских Срба, као и за друге заједнице на Косову, кроз успостављање специјалних заштићених зона“. Испосница Св Петра Коришког је под тим именом побројана у члану 7р Закона и постоји мапа заштићеног простора око Испоснице.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена и поплочани пут до ње. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
У тачки 3.б-ц Закона јасно се додатно прецизира: „Циљ овог закона је очување карактера и изгледа заштићених локалитета, а посебно њиховог историјског, културног, архитектонског или археолошког контекста, природног окружења или естетског визуелног окружења; и спречавање неадекватног развоја око заштићених локалитета, уз обезбеђивање најбољих могућих услова за складан и одржив развој заједница које насељавају подручја у околини таквих локалитета кроз регулисање развоја и других активности“.
Овај законски оквир, дакле, има за циљ очување историјског, културног и верског наслеђа српског народа на Косову и Метохији, спречавање његовог оштећења и уништавања и обезбеђивање да се било какве активности у заштићеним зонама могу спроводити, како стоји у ширем законском оквиру, искључиво уз претходну сагласност Српске православне цркве и у оквиру Савета за имплементацију заштићених зона. Сваки другачији приступ представља директно кршење закона и озбиљно угрожава не само верско наслеђе, већ и мир и међуетничке односе на овим просторима.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Општина Призрен самостално спровела незаконите активности без знања и одобрења СПЦ
Дакле, иако је законом експлицитно забрањена свака интервенција на овом подручју – укључујући изградњу путева, крчење вегетације или друге радове који би нарушили археолошку и историјску целокупност локалитета – без наведених сагласности, општина Призрен (Дирекција за економски развој и туризам) ипак је самостално спровела незаконите активности без знања и одобрења СПЦ, чиме је постојећи важећи закон грубо прекршен, а овај вредни историјски објекат озбиљно угрожен.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена, поплочани пут до ње и инфо табла о грађевинским радовима. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Незаконите радове обавила је локална косовска албанска фирма EUROVIA, како се види на постављеној табли. Имајући у виду крајњу непрофесионалност радова, употребу тешких машина за пробијање пута уз остављање разбацаног материјала и земље на ширем простору локалитета, очигледно је да нису ангажовани експерти за културну баштину, што је такође последица потпуног одсуства координације са СПЦ и Комисијом за специјалне заштићене зоне и показује какав је однос локалних институција према српској православној баштини.
Мапа заштићене зоне Испосница Светог Петра Коришког код Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Цар Стефан Душан богато даривао Испосницу Светог Петра Коришког
Осим правног аспекта овог проблема, желимо да истакнемо снажан морални и историјски значај ове светиње за наш народ. Испосница Светог Петра Коришког представља непроцењиво духовно и културно благо српског православног народа и целог хришћанског света. Ова испосница датира из 13. века и помиње се у српским средњовековним списима, укључујући Житије Светог Петра Коришког које је написао монах Теодосије Хиландарац у 13. веку. Испосница је била и метох светогорског манастира Хиландара, што је забележено у више средњовековних докумената и документовано у многим историјским радовима аутора из разних земаља. Вековима је овај јединствени и на овом простору највећи испоснички манастирски комплекс у пећини био место монашког подвига и молитве, познат по својој богатој библиотеци рукописа. По историјским изворима, српски цар Стефан Душан је средином 14. века ову светињу даривао богатим прилозима и посећивао је са својом породицом. Због свега тога ова испосница је укључена у систем специјалних заштићених зона са осталим најважнијим манастирима и објектима СПЦ на Косову и Метохији. Таква историја овог локалитета сведочи о изузетном духовном значају Испоснице Светог Петра Коришког и њено скрнављење дубоко погађа вернике и све поштоваоце српског културног наслеђа.
Оштећена фреска у Испосници Светог Петра Коришког код Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
ЕУ, ЕУЛЕКС, ОЕБС и КФОР хитно да реагују и обуставе све радове на Испосници
Епархија рашко-призренска стога позива на хитну реакцију међународних институција присутних на Косову, пре свега мисија ЕУ, ЕУЛЕКС, ОЕБС и КФОР, као и надлежне косовске институције, да у оквиру својих овлашћења предузму ургентне кораке како би се зауставило најновије безакоње, санкционисали одговорни и обезбедила заштита ове светиње на лицу места и санирала постојећа штета у пуној координацији са СПЦ. О овом скандалозном случају биће обавештен и УНЕСКО, као и друге релевантне међународне организације за заштиту културне баштине у Европи, САД и свету, ради скретања пажње на поступање локалних косовских институција према српском хришћанском духовном и културном наслеђу на Косову. Напомињемо да је ово, нажалост, само један у низу инцидената који показују систематско кршење права СПЦ – локалне косовске општинске власти се континуирано упуштају у незаконите радове у оквиру заштићених зона, без претходне консултације са Црквом или надлежним међународним телима (нпр. случај Богородице Хвостанске, намеравана градња пута на локалитету манастира Долац итд). Све ово још једном указује на потребу да се посебним институционалним механизмима заштите права СПЦ и њених светиња на Косову и Метохији уз чврсте међународне гаранције на чему СПЦ годинама инсистира.
Испосница Светог Петра Коришког код Призрена. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Оваква пракса руинирања средњовековних хришћанских светиња је крајње недопустива и Епархија рашко-призренска захтева да се хитно обуставе све противзаконите активности и строго поштује Закон о специјалним заштићеним зонама, како би се спречило даље уништавање вредне верске и културне баштине и очувало вековно духовно и културно наслеђе српског православног народа на Косову и Метохији.
Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. Смедеревских светосавских свечаности, биће одржано предавање „Свети Сава и Византија“.
Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.
Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.
Биографија проф. др Драгољуба Марјановића
Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.
Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.
Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.
До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.