Ранохришћанска некропола у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографије су власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
На ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу археолози су дошли до невероватних открића. Пронашли су више од стотину гробова, а међу њима сe налазе зидани гробови имућних хришћана, као и пет ранохришћанских гробница. По архитектури две од њих су јединствене, невиђене у свету. Ниш би могао да добије и још један симбол – Тутанкамона из Наисуса.
„Његова гробница личи на пирамиду, па је било логично да овако назовемо човека који је у њој сахрањен“, каже за Спутњикархеолог Александар Алексић.
Он објашњава да је реч о ранохришћанској гробници до сада непознате архитектуре, која није виђена на другом месту.
„То је заправо гробница са каменим плочама на две воде, покојник је себи правио вечну кућу. То је симболика веровања из периода раног хришћанства. Остале не можемо да стигнемо да отворимо, две су оштећене, две неотворене“, каже Алексић.
Гробови на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Благо сахрањено са нишким Тутанкамоном
Отворена гробница „нишког Тутанкамона“ садржи гробне прилоге, односно, ситнице које су сахрањене са покојником. С обзиром на то да је реч о хришћанину, број гробних прилога није велик, али је од велике вредности. Реч је о изванредној уметности ранохришћанског, касноантичког периода – мањим стакленим посудама, балсамаријумима различитих врста. Пронађени су и лични накит покојника и новац.
Слични предмети пронађени су и у другим гробницама, а Алексић истиче још једну занимљивост некрополе у Јагодин мали – у њој се налазе и гробови који нису хришћански, па и један спаљени.
„То је дефинитивно гроб неког паганина који је преживео у хришћанском граду и доживео да се на главној некрополи Наисуса сахрани као паганин, вероватно из протеста. То је, наравно, моје слободно тумачење. Имамо и једну гробну целину која има аналогију са Шпанијом, можемо да маштамо о томе да је неко из Шпаније дошао у Наисус на службу.“
Вештачки деформисана лобања
Овде није био крај изненађењу нишких археолога, јер је у једном од гробова пронађен скелет са вештачки деформисаном лобањом. Ово је изузетно важно откриће, јер је реч о обичају који је везан за поједина германска племена.
„Сматрамо да су у питању Гепиди, народ који је пре примања хришћанства упражњавао тај обичај. То је био симбол лепоте, ако су у питању жене, а ако је реч о мушкарцима, симбол снаге. Можете да замислите како су они изгледали на бојном пољу са вештачки издуженим лобањама. Занимљиво је да се највероватније ради о жени која је, с обзиром на то да има такву лобању, одрасла као паганин, али је сахрањена на хришћанској некрополи Наисуса. Значи да се у међувремену покрстила“, објашњава Алексић.
Вештачки деформисана лобања и скелет пронађени на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографије су власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
О пореклу припаднице једног од источногерманских народа, али и других сахрањених у некрополи, више ће моћи да кажу тек налази из лабораторије. За то је потребно време, али су стручњаци сигурни да ће већина налаза бити потврђена.
„Новчићи су углавном патинирани, те нећемо још неко време моћи да их прочитамо, док не буду подвргнути конзерваторском захвату. А што се накита тиче, то су углавном стаклене перле, перле од ћилибара, огрлице, наруквице, прстење, наушнице“, каже саговорник Спутњика и додаје да је то доказ да су поједини од сахрањених хришћана били имућни, јер није била мала ствар имати тако добро израђен накит у то време.
Велико изненађење за све
Изненађење је велико, иако је Јагодин мала одавно позната као гробље из периода од 4. до 6. века. Први пут на њему су обављена археолошка ископавања пре почетка изградње неког објекта и тако је скоро све остало неоштећено. Сада имају прави увид у то како је гробље изгледало.
„То је била класична некропола са редовима, са више различитих типова сахрањивања, од слободно укопаних гробова, преко гробних конструкција које нису зидане, до зиданих гробова и зиданих гробница. Притом, свака од врста ових гробних целина има засебне типове, који су део званичне научне типологије. А ми сада овде имамо не само постојеће претходно утврђене типове гробова, већ и доста нових, укључујући и потпуно нове гробнице“, каже Алексић.
Гробови на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Упитан зашто се радови завршавају за три дана, када је реч о овако великом, светском открићу, Алексић каже да је оно пронађено на градилишту стамбено-пословног комплекса. Радови су заустављени, између осталог и због писања Спутњика, који је скренуо пажњу јавности на проналазак два гроба савременика цара Константина.
Како смо сазнали, почетком године промењен је правни статус овог локалитета, тако да су сви инвеститори у обавези да прво спроведу археолошка ископавања, како би надлежни завод прописао услове за изградњу, односно заштитио археолошко наслеђе.
Дакле, инвеститор чека да му археолози дају услове за пројектовање. О даљим корацима за заштиту овог изванредног локалитета неће одлучивати само Завод за заштиту споменика културе Ниш.
„Овако богато и значајно културно наслеђе заслужује да буде представљено јавности. Оно је понос не само Ниша, већ и Србије“, каже Алексић на крају разговора за Спутњик.
Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. Смедеревских светосавских свечаности, биће одржано предавање „Свети Сава и Византија“.
Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.
Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.
Биографија проф. др Драгољуба Марјановића
Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.
Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.
Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.
До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.
Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.
У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.
Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.
Лице владара и део круне на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.
У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.
Детаљи са фреске у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.
Двоглави орлови са круном између глава на пурпурном огртачу владара на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.
Констанантин XI Палеолог
Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.
Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.
Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.
Споменик Констанантину XI Драгашу Палеологу у главном граду Грчке Атини, постављен 1990. године рад грчког вајара Спироса Гонакиса.
Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.
Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.
У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.
Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.
Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.
Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.
Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.