Ранохришћанска некропола у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографије су власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
На ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу археолози су дошли до невероватних открића. Пронашли су више од стотину гробова, а међу њима сe налазе зидани гробови имућних хришћана, као и пет ранохришћанских гробница. По архитектури две од њих су јединствене, невиђене у свету. Ниш би могао да добије и још један симбол – Тутанкамона из Наисуса.
„Његова гробница личи на пирамиду, па је било логично да овако назовемо човека који је у њој сахрањен“, каже за Спутњикархеолог Александар Алексић.
Он објашњава да је реч о ранохришћанској гробници до сада непознате архитектуре, која није виђена на другом месту.
„То је заправо гробница са каменим плочама на две воде, покојник је себи правио вечну кућу. То је симболика веровања из периода раног хришћанства. Остале не можемо да стигнемо да отворимо, две су оштећене, две неотворене“, каже Алексић.
Гробови на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Благо сахрањено са нишким Тутанкамоном
Отворена гробница „нишког Тутанкамона“ садржи гробне прилоге, односно, ситнице које су сахрањене са покојником. С обзиром на то да је реч о хришћанину, број гробних прилога није велик, али је од велике вредности. Реч је о изванредној уметности ранохришћанског, касноантичког периода – мањим стакленим посудама, балсамаријумима различитих врста. Пронађени су и лични накит покојника и новац.
Слични предмети пронађени су и у другим гробницама, а Алексић истиче још једну занимљивост некрополе у Јагодин мали – у њој се налазе и гробови који нису хришћански, па и један спаљени.
„То је дефинитивно гроб неког паганина који је преживео у хришћанском граду и доживео да се на главној некрополи Наисуса сахрани као паганин, вероватно из протеста. То је, наравно, моје слободно тумачење. Имамо и једну гробну целину која има аналогију са Шпанијом, можемо да маштамо о томе да је неко из Шпаније дошао у Наисус на службу.“
Вештачки деформисана лобања
Овде није био крај изненађењу нишких археолога, јер је у једном од гробова пронађен скелет са вештачки деформисаном лобањом. Ово је изузетно важно откриће, јер је реч о обичају који је везан за поједина германска племена.
„Сматрамо да су у питању Гепиди, народ који је пре примања хришћанства упражњавао тај обичај. То је био симбол лепоте, ако су у питању жене, а ако је реч о мушкарцима, симбол снаге. Можете да замислите како су они изгледали на бојном пољу са вештачки издуженим лобањама. Занимљиво је да се највероватније ради о жени која је, с обзиром на то да има такву лобању, одрасла као паганин, али је сахрањена на хришћанској некрополи Наисуса. Значи да се у међувремену покрстила“, објашњава Алексић.
Вештачки деформисана лобања и скелет пронађени на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографије су власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
О пореклу припаднице једног од источногерманских народа, али и других сахрањених у некрополи, више ће моћи да кажу тек налази из лабораторије. За то је потребно време, али су стручњаци сигурни да ће већина налаза бити потврђена.
„Новчићи су углавном патинирани, те нећемо још неко време моћи да их прочитамо, док не буду подвргнути конзерваторском захвату. А што се накита тиче, то су углавном стаклене перле, перле од ћилибара, огрлице, наруквице, прстење, наушнице“, каже саговорник Спутњика и додаје да је то доказ да су поједини од сахрањених хришћана били имућни, јер није била мала ствар имати тако добро израђен накит у то време.
Велико изненађење за све
Изненађење је велико, иако је Јагодин мала одавно позната као гробље из периода од 4. до 6. века. Први пут на њему су обављена археолошка ископавања пре почетка изградње неког објекта и тако је скоро све остало неоштећено. Сада имају прави увид у то како је гробље изгледало.
„То је била класична некропола са редовима, са више различитих типова сахрањивања, од слободно укопаних гробова, преко гробних конструкција које нису зидане, до зиданих гробова и зиданих гробница. Притом, свака од врста ових гробних целина има засебне типове, који су део званичне научне типологије. А ми сада овде имамо не само постојеће претходно утврђене типове гробова, већ и доста нових, укључујући и потпуно нове гробнице“, каже Алексић.
Гробови на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Упитан зашто се радови завршавају за три дана, када је реч о овако великом, светском открићу, Алексић каже да је оно пронађено на градилишту стамбено-пословног комплекса. Радови су заустављени, између осталог и због писања Спутњика, који је скренуо пажњу јавности на проналазак два гроба савременика цара Константина.
Како смо сазнали, почетком године промењен је правни статус овог локалитета, тако да су сви инвеститори у обавези да прво спроведу археолошка ископавања, како би надлежни завод прописао услове за изградњу, односно заштитио археолошко наслеђе.
Дакле, инвеститор чека да му археолози дају услове за пројектовање. О даљим корацима за заштиту овог изванредног локалитета неће одлучивати само Завод за заштиту споменика културе Ниш.
„Овако богато и значајно културно наслеђе заслужује да буде представљено јавности. Оно је понос не само Ниша, већ и Србије“, каже Алексић на крају разговора за Спутњик.
Надгробна плоча Братисава (Вратисава) Болића пронађене на локалитету Дворине током овогодишњих истраживања. Фотографија је преузета са фејсбук странице ArcheoSerbia. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Археолошка истраживања спроведена на локалитету Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца још једном су показала колико је тај локалитет од изузетног значаја за српску археологију. Археолози су дошли до феноменалног открића – пронашли су надгробну плочу са именом покојника који је био у служби кнеза Лазара, пише портал „Све о археологији“.
Археолошка ископавања на Дворинама спроводи Народни музеј у Аранђеловцу, под руководством доц. др Дејана Радичевића са Одељења за археологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Локалитет Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Најновија истраживања спроведена су на гробљу око остатака монументалне средњовековне цркве и на објекту за који се претпоставља да је „двор“ Павла Бакића.
Истраживања на Дворинама суфинансира Министарство културе Републике Србије.
Откриће надгробне плоче са натписом
На гробљу око цркве откривено је неколико надгробних плоча од мермера које археолози датирају у 14. век.
На једној од њих је уклесан натпис: „Ту лежи Братисав (Вратисав) Болић, човек Лазарев“.Претпоставља се да је Братисав (Вратисав) био у служби никог другог до кнеза Лазара.
Археолози нису сигурни да ли се покојник звао Братисав или Вратисав, јер прво слово његовог имена не може најбоље да се прочита, рекао је за сајт „Све о археологији“кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић.
Екипа археолога и копача поред надгробне плоче Братисава (Вратисава) Болића пронађене током овогодишњих ископавања на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
У сваком случају у питању је изузетан налаз, с обзиром да археолози не проналазе тако често надгробне плоче са натписима на којима пише име покојника. Још ређе се срећу надгробне плоче значајних особа.
Такође, помињање Лазара, за којег се сматра да је у питању кнез Лазар, српски владар из 14. века, на надгробној плочи Братисава (Вратисава) Болића, потврђује мишљење археолога да некропола око цркве на Дворинама потиче управо из тог времена.
Надгробне плоче на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Локалитет Дворине
Монументална црква на Дворинама дугачка је 27 метара, а широка 14 метара. По димензијама, начину градње и украшавању превазилази владарске задужбине тог времена. Саграђена је у 14. веку, а њен живопис су радили изузетни фрескописци.
Овогодишња истраживања на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Занимљиво је то да о тој цркви нема помена у писаним изворима. То је јако необично, имајући у виду и њену величину и чињеницу да за многе друге средњовековне цркве и манастире постоје писани подаци.
Овогодишња истраживања на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
„Двор“ Павла Бакића
Што се тиче „двора“ последњег српског деспота Павла Бакића, начин градње и покретни налази иду у прилог народном предању да се ту заиста налази његов двор.
Ускоро и ДНК анализа пронађених скелета
Издвојени су и узорци из људских скелетних остатака за потребе ДНК анализа планираних у предстојећем периоду.
Скелет пронађен током овогодишњих ископавања у једној од гробница на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Та се истраживања спроведе уз подршку Фонда за науку Републике Србије, у оквиру пројекта Reshaping Nobility: Formation of the new Christian elite in Ottoman Serbia (15th–18th century) – NOBILITY (бр. пројекта 1565).
То су прва серијска истраживања днк скелетног материјала са археолошких истраживања у Србији, пише на фејсбук страници Народног музеја у Аранђеловцу.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
У суботу, 4. новембра 2023. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Музеју херцеговине у Требињу биће свечано отворена изложба „Helena, serbiae regina“, у оквиру манифестације „Дучићеве вечери поезије“.
Изложба „Helena, serbiae regina“, кроз причу о животу и заоставштини краљице Јелене Анжујске Анђео, осликава све вредности српског средњовековног стваралаштва, али и посвећеност савремених истраживача и конзерватора да те вредности истраже, заштите и сачувају. Краљица Јелена Анжујска Анђео, супруга краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, имала је важну улогу у српској средини у другој половини 13. и почетком 14. века.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
Манастир Градац, њена задужбина и маузолеј, где је сахрањена као монахиња, један је од највреднијих градитељско-уметничких споменика те епохе. Деценијама спровођени конзерваторско-рестаураторски радови на комплексу тог манастира, међу најобимнијим су и најуспешнијим реализованим пројектима у Србији, уз поштовање највреднијих принципа савремене конзерваторско-рестаураторске праксе.
У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода завода за заштиту споменика културе Србије, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештенске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња.
Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештенске цркве, прати по један кратки документарни филм, настао у сарадњи са Факултетом драмских уметности из Београда.
Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.
Изложба је реализована у сарадњи Музеја Херцеговине у Требињу и Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.
На отварању изложбе обратиће се проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и представник Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Плакат за представљање Тематског зборника радова „Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност“. Аутор плаката Дејан Манделц.
У четвртак, 26. октобра, са почетком у 15 часова на Сајму књига у Београду, у хали 1а, у сали „Иво Андрић“, биће одржано представљање Тематског зборника радова „Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност“.
Модератор ће бити др Зоран Недељковић, директор Патријаршијске библиотеке.
О књизи ће говорити протопрезвитер др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; протопрезвитер ставрофор др Зоран Костић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду; ђакон др Ивица Чаировић, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, рецензент Зборника; др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, уредник Зборника.