Ранохришћанска некропола у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографије су власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
На ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу археолози су дошли до невероватних открића. Пронашли су више од стотину гробова, а међу њима сe налазе зидани гробови имућних хришћана, као и пет ранохришћанских гробница. По архитектури две од њих су јединствене, невиђене у свету. Ниш би могао да добије и још један симбол – Тутанкамона из Наисуса.
„Његова гробница личи на пирамиду, па је било логично да овако назовемо човека који је у њој сахрањен“, каже за Спутњикархеолог Александар Алексић.
Он објашњава да је реч о ранохришћанској гробници до сада непознате архитектуре, која није виђена на другом месту.
„То је заправо гробница са каменим плочама на две воде, покојник је себи правио вечну кућу. То је симболика веровања из периода раног хришћанства. Остале не можемо да стигнемо да отворимо, две су оштећене, две неотворене“, каже Алексић.
Гробови на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Благо сахрањено са нишким Тутанкамоном
Отворена гробница „нишког Тутанкамона“ садржи гробне прилоге, односно, ситнице које су сахрањене са покојником. С обзиром на то да је реч о хришћанину, број гробних прилога није велик, али је од велике вредности. Реч је о изванредној уметности ранохришћанског, касноантичког периода – мањим стакленим посудама, балсамаријумима различитих врста. Пронађени су и лични накит покојника и новац.
Слични предмети пронађени су и у другим гробницама, а Алексић истиче још једну занимљивост некрополе у Јагодин мали – у њој се налазе и гробови који нису хришћански, па и један спаљени.
„То је дефинитивно гроб неког паганина који је преживео у хришћанском граду и доживео да се на главној некрополи Наисуса сахрани као паганин, вероватно из протеста. То је, наравно, моје слободно тумачење. Имамо и једну гробну целину која има аналогију са Шпанијом, можемо да маштамо о томе да је неко из Шпаније дошао у Наисус на службу.“
Вештачки деформисана лобања
Овде није био крај изненађењу нишких археолога, јер је у једном од гробова пронађен скелет са вештачки деформисаном лобањом. Ово је изузетно важно откриће, јер је реч о обичају који је везан за поједина германска племена.
„Сматрамо да су у питању Гепиди, народ који је пре примања хришћанства упражњавао тај обичај. То је био симбол лепоте, ако су у питању жене, а ако је реч о мушкарцима, симбол снаге. Можете да замислите како су они изгледали на бојном пољу са вештачки издуженим лобањама. Занимљиво је да се највероватније ради о жени која је, с обзиром на то да има такву лобању, одрасла као паганин, али је сахрањена на хришћанској некрополи Наисуса. Значи да се у међувремену покрстила“, објашњава Алексић.
Вештачки деформисана лобања и скелет пронађени на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографије су власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
О пореклу припаднице једног од источногерманских народа, али и других сахрањених у некрополи, више ће моћи да кажу тек налази из лабораторије. За то је потребно време, али су стручњаци сигурни да ће већина налаза бити потврђена.
„Новчићи су углавном патинирани, те нећемо још неко време моћи да их прочитамо, док не буду подвргнути конзерваторском захвату. А што се накита тиче, то су углавном стаклене перле, перле од ћилибара, огрлице, наруквице, прстење, наушнице“, каже саговорник Спутњика и додаје да је то доказ да су поједини од сахрањених хришћана били имућни, јер није била мала ствар имати тако добро израђен накит у то време.
Велико изненађење за све
Изненађење је велико, иако је Јагодин мала одавно позната као гробље из периода од 4. до 6. века. Први пут на њему су обављена археолошка ископавања пре почетка изградње неког објекта и тако је скоро све остало неоштећено. Сада имају прави увид у то како је гробље изгледало.
„То је била класична некропола са редовима, са више различитих типова сахрањивања, од слободно укопаних гробова, преко гробних конструкција које нису зидане, до зиданих гробова и зиданих гробница. Притом, свака од врста ових гробних целина има засебне типове, који су део званичне научне типологије. А ми сада овде имамо не само постојеће претходно утврђене типове гробова, већ и доста нових, укључујући и потпуно нове гробнице“, каже Алексић.
Гробови на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Упитан зашто се радови завршавају за три дана, када је реч о овако великом, светском открићу, Алексић каже да је оно пронађено на градилишту стамбено-пословног комплекса. Радови су заустављени, између осталог и због писања Спутњика, који је скренуо пажњу јавности на проналазак два гроба савременика цара Константина.
Како смо сазнали, почетком године промењен је правни статус овог локалитета, тако да су сви инвеститори у обавези да прво спроведу археолошка ископавања, како би надлежни завод прописао услове за изградњу, односно заштитио археолошко наслеђе.
Дакле, инвеститор чека да му археолози дају услове за пројектовање. О даљим корацима за заштиту овог изванредног локалитета неће одлучивати само Завод за заштиту споменика културе Ниш.
„Овако богато и значајно културно наслеђе заслужује да буде представљено јавности. Оно је понос не само Ниша, већ и Србије“, каже Алексић на крају разговора за Спутњик.
Посета ученика и професора Пећкој патријаршији, у организацији Градског музеја у Пећи, прерасла је у отворену промоцију историјског ревизионизма. Док су средњошколци унутар манастирског комплекса истицали националне симболе Албаније, званичници пећког музеја јавно су изнели тврдње о „систематској трансформацији“ у српске православне храмове, објавио је Радио Гораждевац.
Објава Музеја у Пећи на Фејсбуку
У објави која је пратила овај догађај, представници образовних и културних институција из Пећи навели су да Пећка патријаршија представља комплекс „првобитних предроманичких и византијских цркава“, које су, према њиховом тумачењу, „систематски трансформисане у рашко-српске православне цркве“, пише Радио Гораждевац.
Такође, у тој објави изнете су тврдње да су рестаураторски радови током 20. века, као и они у периоду од 2006. до 2008. године, довели до „деградације“ и „уништавања старих слојева“, који наводно документују ранохришћанске периоде од 4. до 6. века.
Током боравка у порти манастира, забележено је и да су поједини ученици рукама показивали албански национални симбол двоглавог орла, стоји у тексту Радија Гораждевац.
Историјске чињенице о Пећкој патријаршији
Насупрот овим тврдњама стоје деценије археолошких истраживања и проучавања историјских изворау домаћој и страној стручној јавности на основу којих је Пећка патријаршија дефинисана као један од најважнијих споменика српске средњовековне културе.
Пећка патријаршија је од средине 13. века постала седиште српских архиепископа, а касније и патријараха. Комплекс чине четири цркве саграђене у периоду од 13. до 14. века – Светих Апостола, Светог Димитрија, Богородице Одигитрије и Светог Николе, као и заједничка припрата тих цркава.
Архиепископи Арсеније I, Jaкoв, Jeвстaтиje I и Сaвa II, припрата Пећке патријаршије. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Историјски је документовано да су ктитори ових храмова били српски црквени достојанственици, попут архиепископа Арсенија I, Никодима и Данила II. Архитектура цркава припада рашкој и византијској школи, које су карактеристичне за српску средњовековну уметност тог доба.
Архиепископ Данило II, припрата Пећке патријаршије. Фотографија је власништво Фондације „Благо“.
Од 2006. године, Пећка патријаршија се налази на Унесковој листи светске баштине као део целине „Средњовековни споменици на Косову“, где је јасно дефинисана као ремек-дело српско-византијске архитектуре и духовно средиште Српске православне цркве, наводи Радио Гораждевац.
Научна јавност не спори да су многи средњовековни храмови на Балкану подизани на темељима старијих ранохришћанских или византијских базилика (што је био уобичајен процес у историји архитектуре), али то не мења чињеницу да су постојећи објекти, њихова фреско-декорација и намена, нераскидиво везани за српску државу и цркву из периода Немањића.
Пећка патријаршија је данас не само старо седиште Српске православне цркве, него и место где се чува значајна уметничка заоставштина, закључује се у тексту Радија Гораждевац.
Плакат за изложбу „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности. Фотографија је власништво Етнографског музеја.
Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.
Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.
Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.
Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.
Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.
Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.
Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.
Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.