Вести

У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)

Објављено пре

Ранохришћанска некропола у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографије су власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Ранохришћанска некропола у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографије су власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.

На ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу археолози су дошли до невероватних открића. Пронашли су више од стотину гробова, а међу њима сe налазе зидани гробови имућних хришћана, као и пет ранохришћанских гробница. По архитектури две од њих су јединствене, невиђене у свету. Ниш би могао да добије и још један симбол – Тутанкамона из Наисуса.

„Његова гробница личи на пирамиду, па је било логично да овако назовемо човека који је у њој сахрањен“, каже за Спутњик археолог Александар Алексић.

Он објашњава да је реч о ранохришћанској гробници до сада непознате архитектуре, која није виђена на другом месту.

„То је заправо гробница са каменим плочама на две воде, покојник је себи правио вечну кућу. То је симболика веровања из периода раног хришћанства. Остале не можемо да стигнемо да отворимо, две су оштећене, две неотворене“, каже Алексић.

Гробови на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Гробови на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.

Благо сахрањено са нишким Тутанкамоном

Отворена гробница „нишког Тутанкамона“ садржи гробне прилоге, односно, ситнице које су сахрањене са покојником. С обзиром на то да је реч о хришћанину, број гробних прилога није велик, али је од велике вредности. Реч је о изванредној уметности ранохришћанског, касноантичког периода – мањим стакленим посудама, балсамаријумима различитих врста. Пронађени су и лични накит покојника и новац.

Слични предмети пронађени су и у другим гробницама, а Алексић истиче још једну занимљивост некрополе у Јагодин мали – у њој се налазе и гробови који нису хришћански, па и један спаљени.

„То је дефинитивно гроб неког паганина који је преживео у хришћанском граду и доживео да се на главној некрополи Наисуса сахрани као паганин, вероватно из протеста. То је, наравно, моје слободно тумачење. Имамо и једну гробну целину која има аналогију са Шпанијом, можемо да маштамо о томе да је неко из Шпаније дошао у Наисус на службу.“

Вештачки деформисана лобања

Овде није био крај изненађењу нишких археолога, јер је у једном од гробова пронађен скелет са вештачки деформисаном лобањом. Ово је изузетно важно откриће, јер је реч о обичају који је везан за поједина германска племена.

„Сматрамо да су у питању Гепиди, народ који је пре примања хришћанства упражњавао тај обичај. То је био симбол лепоте, ако су у питању жене, а ако је реч о мушкарцима, симбол снаге. Можете да замислите како су они изгледали на бојном пољу са вештачки издуженим лобањама. Занимљиво је да се највероватније ради о жени која је, с обзиром на то да има такву лобању, одрасла као паганин, али је сахрањена на хришћанској некрополи Наисуса. Значи да се у међувремену покрстила“, објашњава Алексић.

Вештачки деформисана лобања и скелет пронађени на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографије су власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Вештачки деформисана лобања и скелет пронађени на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографије су власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.

О пореклу припаднице једног од источногерманских народа, али и других сахрањених у некрополи, више ће моћи да кажу тек налази из лабораторије. За то је потребно време, али су стручњаци сигурни да ће већина налаза бити потврђена.

„Новчићи су углавном патинирани, те нећемо још неко време моћи да их прочитамо, док не буду подвргнути конзерваторском захвату. А што се накита тиче, то су углавном стаклене перле, перле од ћилибара, огрлице, наруквице, прстење, наушнице“, каже саговорник Спутњика и додаје да је то доказ да су поједини од сахрањених хришћана били имућни, јер није била мала ствар имати тако добро израђен накит у то време.

Велико изненађење за све

Изненађење је велико, иако је Јагодин мала одавно позната као гробље из периода од 4. до 6. века. Први пут на њему су обављена археолошка ископавања пре почетка изградње неког објекта и тако је скоро све остало неоштећено. Сада имају прави увид у то како је гробље изгледало.

То је била класична некропола са редовима, са више различитих типова сахрањивања, од слободно укопаних гробова, преко гробних конструкција које нису зидане, до зиданих гробова и зиданих гробница. Притом, свака од врста ових гробних целина има засебне типове, који су део званичне научне типологије. А ми сада овде имамо не само постојеће претходно утврђене типове гробова, већ и доста нових, укључујући и потпуно нове гробнице“, каже Алексић.

Гробови на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Гробови на ранохришћанској некрополи у насељу Јагодин мала у Нишу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ниш.

Упитан зашто се радови завршавају за три дана, када је реч о овако великом, светском открићу, Алексић каже да је оно пронађено на градилишту стамбено-пословног комплекса. Радови су заустављени, између осталог и због писања Спутњика, који је скренуо пажњу јавности на проналазак два гроба савременика цара Константина.

Како смо сазнали, почетком године промењен је правни статус овог локалитета, тако да су сви инвеститори у обавези да прво спроведу археолошка ископавања, како би надлежни завод прописао услове за изградњу, односно заштитио археолошко наслеђе.

Дакле, инвеститор чека да му археолози дају услове за пројектовање. О даљим корацима за заштиту овог изванредног локалитета неће одлучивати само Завод за заштиту споменика културе Ниш.

„Овако богато и значајно културно наслеђе заслужује да буде представљено јавности. Оно је понос не само Ниша, већ и Србије“, каже Алексић на крају разговора за Спутњик.

Аутор Сенка Милош

Извор:

Спутњик Србија

Прочитајте још:

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

У Манастиру Студеници откривено монашко гробље

Вести

Завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији

Објављено пре

Од стране:

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У Куршумлији су недавно су завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице, једне од првих задужбина Стефана Немање.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Током извођења радова постављени су лампиони на бандерама уз прилазни пут до Манастира. Такође, на угловима непосредно уз Цркву Пресвете Богородице постављена су четири рефлектора на бандерама која осветљавају светињу.

За потребе полагања каблова за осветљење ископан је канал уз прилазни пут, због чега је вршено археолошко праћење радова. Надзор над извођењем тих радова вршио је археолог Милан Савић.

Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Радове је финансирала Општина Куршумлија са око два и по милиона динара, а извела их је Грађевинска дирекција Куршумлије.

Према најавама из Републичког завода за заштиту споменика културе, у плану је израда пројекта реконзервације остатака Манастира Пресвете Богородице, као и комплетно уређење тог комплекса и његова презентација.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Са своје стране, Општина Куршумлија планира изградњу пешачке камене стазе до те светиње и постављање клупа и инфо табле.

Завршени радови на осветљењу Манастира Пресвете Богородице и најављени радови на уређењу тог комплекса радују сваког заљубљеника у српску средњовековну историју и уливају наду да су у питању радови који ће довести до покретања даљих археолошких истраживања тог локалитета и до покретања радова на самој обнови Манастира Пресвете Богородице.

Кратка историја Манастира Пресвете Богородице

Манастир Пресвете Богородице подигао је Стефан Немања, као господар Топлице, Расине, Ибра, Реке и Дубочице, у седмој деценији 12. века на месту рановизантијске светиње из 5. или 6. века, у близини ушћа реке Косанице у Топлицу.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У периоду од 1455. до 1530. године Манастир је био активан, а пошто се не помиње у каснијим изворима верује се да је опустео.

Пресвета Богородица је сигурно напуштена након Велике сеобе Срба 1690. године. Даље пропадање Манастира су изазвале Османлије које су са те светиње скинуле оловни кров.

Након конзервације у 20. веку остаци Манастира Пресвете Богородице су сачувани од даљег пропадања, а његови темељи и зидине сведоче о његовој некадашњој величини и лепоти.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији стављен је под заштиту државе 1947. године. За непокретан споменик културе од изузетног значаја проглашен је 1979. године.

Извор: Општина Куршумлија

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Наставите са читањем

Актуелности

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

У Палати Голубачке тврђаве 17. новембра отворена је стална археолошка изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“.

На изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве представљени су изузетни археолошки налази средњовековног оружја и делова ратничке опреме откривених током археолошких истраживања која су вршена од 2014. до 2019. године у оквиру Пројекта ревитализације Голубачке тврђаве.

Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Поменути археолошки налази употпунили су слику о важној војној улози Голубачке тврђаве у средњем веку и осветлили су наоружање и вештину ратовања посаде утврђења, али и војски које су пробале да је освоје.

Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Изложбени експонати обухватају одабир од више десетина археолошких налаза средњовековног оружја и делова ратничке опреме из епоха ратовања и хладним и ватреним оружјем. Поред оригиналних предмета, изложбу употпуњују и бројни реквизити и модели, информативни панои и дигитални садржај.

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

Наставите са читањем

Вести

У средњовековној Ковинској тврђави приводе се крају овогодишња археолошка истраживања

Објављено пре

Од стране:

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

На локалитету Град у Ковину археолози завршавају овогодишња ископавања куле средњовековне тврђаве. Радове изводи Завод за заштиту споменика Панчево, а наручилац је Туристичка организација Ковин, која на поменутом локалитету, заједно са марином и макетом тока Дунава кроз Србију, планира да направи амбијенталну целину интересантну за посетиоце.

Археолошка истраживања у Ковинској тврђави – некад и сад

Археолошка истраживања на локалитету Град у Ковину започета су у другој половини прошлог века, када је откривена угарска средњовековна тврђава из 12. века. Након вишедеценијске паузе, Завод за заштиту споменика из Панчева 2019. године почео је ископавања куле, која је саграђена у 15. веку.

Археолошкиња Јасна Јованов каже да су на простору куле била видљива само четири контрафора, и то на њеној југозападној страни.

„Постепено смо кренули, из правца југа ка северу, да откривамо делове куле и открили смо темеље још четири контрафора на простору куле“, истиче Јасна Јованов.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Нађени су и остаци керамике и животињских костију, које научници обрађују и који ће бити предати Народном музеју у Панчеву.

План је да Ковинска тврђава постане туристичка дестинација

Тврђава у Ковину је некад имала велики стратешки значај и била је средиште жупаније. Запослени у Туристичкој организацији Ковин сматрају да би тврђава могла да буде интересантна за посетиоце и зато планирају градњу видиковца.

Директорка Туристичке организације Ковин Дивна Кирилов наводи да је план да посетиоци имају одличан поглед на Дунав, Дунавац, понтоне и пристан, где су смештена већа и мања наутичка пловила. Такође, у оближњем парку налази се и макета тока Дунава кроз Србију.

Следеће године Завод ће тражити средства од Министарства културе за санацију локалитета.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.

„Крајем 19. и у првој половини 20. века, са јужног дела Ковинске тврђаве узимана је земља за насип. Лес је доста порозан, осипа се и у лошем је стању. Пре него што било шта наставимо да радимо треба да санирамо лес на којем се налазе темељи тврђаве“, објашњава Јасна Јованов.

Туристичка организација Ковин планира да направи и реплику средњовековног моста, који ће водити од јединствене макете тока Дунава кроз Србију до археолошког локалитета, који ће до тада бити обезбеђен и на којем ће бити постављене инфо-табле.

Извор:

РТС

Прочитајте још:

У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Наставите са читањем

Најчитаније