Са друштвених мрежа
„Rudnik archaeology“: Пронађен надвратник на археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику
На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.
Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.
Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.
На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.
Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.
Пронађен још један, идентичан надвратник
Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.
Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.
Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.
На истом локалитету пронађен и млетачки новчић
На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.
У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).
Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.
На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.
На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.
Прочитајте још:
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
Погледајте:
Вести
Током археолошких истраживања у средњовековној тврђави Копријан код Дољевца 2025. године откривени остаци цркве
Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.
Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.
Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.
Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.
Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.
Извор: инстаграм налог Археолошког института
Прочитајте још:
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Музички фестивал „Korvingrad jam experience“ у Дољевцу за обнову тврђаве Копријан
Тим РЗЗСК-а током ове сезоне наставља конзерваторско-рестаураторске радове на зидном сликарству у Цркви Свете Тројице у Манастиру Сопоћани, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својој страници на Фејсбуку.
Поменути радови се изводе на фрескама у јужној певници Цркве Свете Тројице.
Подсетимо, 2023. године у Цркви Свете Тројице изведени су конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству поткуполног простора.
Кратка историја Манастира Сопоћани
Манастир Сопоћани је задужбина краља Стефана Уроша I (1243-1276), изграђен у близини извора реке Рашке, недалеко од Старог Раса (данашњег Новог Пазара). Манастирска црква посвећена је Светој Тројици и грађена је у рашком стилу.
Сопоћани су зидани током 6. и 7. деценије 13. века. Највећи део Цркве Свете Тројице осликан је у периоду од 1263. до 1268. године. Фреске у Сопоћанима спадају у ред највиших достигнућа европског фрескосликасрства 13. века.
У Манастиру Сопоћанима су сахрањени Ана Дандоло, трећа жена краља Стефана Првовенчаног и мајка краља Стефана Уроша I, Урошев брат од стрица, велики кнез Ђорђе и напослетку сам Урош. У Сопоћанима је сахрањен и српски архиепископ Јоаникије I.
Прва страдања Манастира уследила су након Косовске битке 1389. године. Обнова је уследила у време Српске деспотовине.
У 16. веку монаси су напустили Манастир пред османлијском опасношћу. Нови процват Сопоћани доживљавају крајем 16. и почетком 17. века. Године 1689. уследило је ново рушење и пљачкање Манастира од стране Османлија. Од тада, па све до 20. века, Сопоћани нису обнављани.
У првим деценијама 20. века Сопоћани су обновљени, али су претрпели и разарања за време Балканских ратова и Првог светског рата. Током Другог светског рата Манастир је поново опустео. Седамдесетих година 20. века почињу истраживање и обнова Сопоћана.
Манастир Сопоћани је 1979. године уписан на Унескову листу светске културне баштине, заједно са Петровом црквом, Ђурђевим ступовима и тврђавом Рас, под називом „Стари Рас са Сопоћанима“.
Прочитајте још:
Портал „Студеница инфо“ објавио је на својим налозима на друштвеним мрежама прелепу фотографију Манастира Студенице у звезданој ноћи.
Уживајте у овој предивној фотографији и запратите налоге портала „Студеница инфо“ на Инстаграму и на Фејсбуку и читајте вести из студеничког краја.
Основни подаци о Манастиру Студеници
Манастир Студеница је задужбина српског великог жупана Стефана Немање подигнута после 1183. године. Њену градњу и осликавање су 1208/1209. године завршили Немањини синови велики жупан Стефан Немањић, велики кнез Вукан и студенички игуман Сава.
Централно место у Студеници заузима Црква Успења Пресвете Богородице, у којој су налазе мошти Светог Симеона (Стефане Немање), а које је из Манастира Хиландара донео његов син Сава (Растко Немањић). У Студеници су такође сахрањени Немањина супруга Ана и краљ Стефан Првовенчани, a највероватније и велики кнез Вукан и краљ Радослав, који је током своје владавине подигао припрату на Цркви Успења Пресвете Богородице.
У Манастиру се налазе још две цркве: Црква Светог Николе (Никољача), подигнута крајем 12. или почетком 13. века, и Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), задужбина краља Милутина, подигнута .
Између те две цркве налазе се и темељи Цркве Светог Јована Крститеља.
Манастир Студеница се од 1986. године налази на Листи светске културне баштине Унеска.
Извор: Студеница инфо
Прочитајте још:
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Краљ Стефан Дечански - мала керамичка фигура
900,00 рсд
-
Грб Немањића са Цркве Ваведења Богородице Манастира Хиландара – рад на стаклу
5.400,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото3 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)