У Грачаници одржан 6. Витешки фестивал „Штит“

Објављено пре

2 године

23.09.2022

Од стране:

Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.

У Грачаници на Косову и Метохији од 16. до 18. септембра одржан је 6. Међународни витешки фестивал „Штит“.

Организатори фестивала били су Витешко удружење „Ред змаја“ из Грачанице, Витешко удружење „Бели орлови“ из Београда, Културно-просветна заједница Косова и Метохије и Средњовековни тематски парк „Ордо драконис“.

Током три дана трајања фестивала посетиоци су уживали у стреличарству, бацању секира, бацању копља, мачевању, ковању, приказним борбама витезова…

Уживајте у фотографијама са фестивала!

Извор: фејбукс страница „Shield festival – Gračanica“

Прочитајте још:

Отворена изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу

Изложба икона грчких мајстора траје до 7. октобра 2022. године у Народном музеју Краљева

Ознаке:Gračanica Viteški festival „Štit“ u Gračanici Viteško udruženje „Red zmaja“ iz Gračanice Витешки фестивал „Штит“ у Грачаници Витешко удружење „Ред змаја“ из Грачанице Грачаница

Следеће

Јесен стигла и у Манастир Високи Дечани

Не пропустите

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Рођење Христово у српским средњовековним светињама!

Објављено пре

1 седмица

07.01.2025

Од стране:

Редакција

Рођење Христово, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), Манастир Студеница. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Српска православна црква и њени верници данас прослављају Божић. Свима који данас славе најрадоснији хришћански празник желимо здравља, љубави, благостања уз традиционални поздрав: Мир Божији, Христос се роди!

Поводом Божића портал Српска средњовековна историја за своје читаоце направио је избор најлепших фресака из српских средњовековних светиња на којима је приказано рођење Христово.

*_{Рођење Христово, Црква Свете Тројице, Манастир Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

*_{Рођење Христово, Црква Пресвете Богородице, Манастир Градац. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

*_{Рођење Христово, Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

*_{Рођење Христово, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

*_{Рођење Христово, Црква Светог Ђорђа у Призрену. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

Рођење Христово, Црква Светог Јована Крститеља у Црколезу. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Рођење Христово, Црква Светог Јована у Црколезу. Фотографија је власништво Фонда Благо.}

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Фотографије у којима се ужива: Звездано небо изнад Манастира Хиландар

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Наставите са читањем

Фото

Фотографије у којима се ужива: Звездано небо изнад Манастира Хиландар

Објављено пре

3 месеца

10.10.2024

Од стране:

Редакција

Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.

Пријатељ уредника сајта Српска средњовековна историја Марко Миљковић боравио је недавно на Светој Гори и у Манастиру Хиландар. Првог октобра 2024. године ујутру он је имао прилику да види предивно звездано небо изнад Манастира Хиландар и да направи фотографије у којима сви можемо да уживамо.

*_{Црква Ваведења Пресвете Богородице и конаци у Манастиру Хиландару. Аутор фотографије је Марко Миљковић.}*

Погледаје још:

Одржана седница Комисије Владе Републике Србије за Хиландар: Обнова Манастира ће бити завршена 2024. године

Електронска изложба поводом 825 година од оснивања Манастира Хиландара у организацији Библиотеке Матице српске

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Наставите са читањем

Фото

Манастир Руденица – задужбина властелина Вукашина и његове супруге Вукосаве

Објављено пре

7 месеци

17.06.2024

Од стране:

Редакција

Северна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Црква Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо.

У селу Руденица, недалеко од Александровца, налази се Манастир Светог Илије, задужбина властелина Вукашина и његове супруге Вукосаве. У даљем тексту вам преносимо део најлепших фотографија те светиње, које је направио Фонд „Благо“, и доносимо кратку историју Манастира Руденице.

Спољашњост Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици

Југозападна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Југозападна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Северозападни изглед Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Северозападни изглед Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Део северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, розете и бифоре. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Део северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, розете и бифоре. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Јужна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Јужна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Розете на Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици

Розета западне фасаде Цркве Светог Илије. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Розета западне фасаде Цркве Светог Илије. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Розета олтарске апсиде. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Розета олтарске апсиде _{Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици}. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Бифоре на Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици

Западне бифоре северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Западне бифоре северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Источна бифора јужне фасаде. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Источна бифора јужне фасаде _{Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици}. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Источна бифора северне стране. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Источна бифора северне стране _{Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици}. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Фреске у Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици

Живопис прве две зоне наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Живопис прве две зоне наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Оплакивање Исуса Христа, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Оплакивање Исуса Христа, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Деспот Стефан Лазаревић и кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић и кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Деспот Стефан Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Ктитори властелинка Вукосава и властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Ктитори властелинка Вукосава и властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Ктиторка властелинка Вукосава, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Ктиторка властелинка Вукосава, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Ктитор властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Ктитор властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Свети Симеон, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Свети Симеон, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Свети Сава, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Свети Сава, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Кратка историја Манастира Руденице

Првобитна посвета манастирске цркве није позната. Данас је она посвећена Светом Илији.

Храм је грађен у моравском стилу, на самом прелазу из 14. у 15. век. Осликан је између 1402. и 1405. године.

Као и друге цркве моравског стила, и Црква Светог Илије украшена је розетама и бифорама.

Фрескосликарство ове светиње сачувано је у доњим зонама, пошто је та светиња била у рушевинама и без крова све до 1936. године, када је обновљена.

Од фресака су сачуване представе ктитора властелина Вукашина и његове супруге властелинке Вукосаве, тадашњег српског владара деспота Стефана Лазаревића и његовог брата кнеза Вука, Исуса Христа, Богородице, апостола Петра и Павла, светих ратника и монаха, међу којима су и Свети Симеон и Свети Сава, циклуса Великих празника, Христових страдања и попрсја светитеља.

Сликар Теодор, могуће главни у групи зографа који су осликали Руденицу, оставио је своје име поред представе Богородице са малим Исусом Христом на северном зиду проскомидије.