Connect with us

Aуторски текстови

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Објављено пре

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Радовима на проширењу магистралног пута Куршумлија-Мердаре „поједен“ је део брда на којем се налази археолошки локалитет Марина кула, чиме је дошло до уништавања великог дела тог изузетно значајног археолошког локалитета. То је нови случај уништавања културно-историјских споменика и археолошких локалитета од прворазредног значаја у Србији.

Шта је то што повезује Марину кулу у Куршумлији, Београдску тврђаву, Смедеревску тврђаву, ранохришћанску базилику код Беле Паланке, Мирослављево јеванђеље?

Ако бисте помислили да их повезује уништавање нашег културно-историјског наслеђа били бисте у праву.

На ту девастацију српска стручна и научна јавност углавном ћути, на сву жалост. Ћути већина нас историчара, ћути већина наших колега историчара уметности и археолога, а најгоре од свега – ћуте заводи за заштиту споменика културе који су надлежни за чување и заштиту тог наслеђа (или реагују, али се о томе не оглашавају у јавности).

Џаба нам обновљени Народни музеј, Голубачка тврђава, Ужичка тврђава, џаба нам конзервација и рестаурација слике Крунисање цара Душана од Паје Јовановића, џаба нам споменици средњовековним српским владарима Стефану Немањи, кнезу Лазару, деспоту Стефану Лазаревићу, када се са друге стране уништавају културно-историјски споменици и археолошки локалитети од прворазредног значаја.

Нисмо спасили и сачували амбијент Београдске тврђаве, дозволили смо уништавање археолошких локалитета у Смедеревској тврђави и Мариној кули, немо смо гледали затрпавање ранохришћанске базилике код Беле Паланке. Не смемо више да ћутимо. Морамо да дигнемо свој глас против овог културоцида како се он више нигде у Србији не би поновио.

Сачувајмо наше културно-историјске споменике и археолошке локалитете! Сачувајмо себе!

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

9
23
1 Коментар

1 Коментар

  1. Marko

    26.04.2022 at 7:43 pm

    Sramno

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Aуторски текстови

29. мај 1453. године – дан који никада није требало да сване

Објављено пре

Од стране:

Једренска капија Цариградске тврђаве. Аутор фотографије др Милош Ивановић.
Једренска капија Цариградске тврђаве. Аутор фотографије др Милош Ивановић.

29. маја 1453. године Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили су престоницу Ромејског царства Константинопољ, након опсаде која је трајала 58 дана.

У рану зору 29. маја, храбри браниоци Цариграда, међу којима су поред Ромеја били и Ђеновљани и Млечани, након 58 дана опсаде поклекли су пред далеко бројнијим непријатељем.

Према више историјских извора, последњи византијски цар Константин XI Палеолог Драгаш погинуо је код капије Светог Романа, јуначки се боривши да спречи продор Османлија у град.

Споменик последњем византијском цару Константину XI Драгашу Палеологу у Атини. У питању је рад грчког вајара Спироса Гонакиса (1923-2001).
Споменик последњем византијском цару Константину XI Драгашу Палеологу у Атини. У питању је рад грчког вајара Спироса Гонакиса (1923-2001).

Највећа хришћанска светиња на свету Аја Софија истог дана претворена је у џамију, а након више од једног миленијума Царство Ромеја је престало да постоји.

„Улазак Мехмеда II у Цариград“ француског сликара Венјамина Константа, настала 1876. године.
Слика „Улазак Мехмеда II у Цариград“ француског сликара Венјамина Константа, настала 1876. године.

Српске трупе у османлијској војсци приликом опсаде Цариграда

Историчар др Милош Ивановић поводом 570. годишњице од пада Цариграда пише да је Константин Михаиловић из Островице код Новог Брда, аутор „Турске хронике“, био очевидац османског освајања Цариграда 29. маја 1453. године као део одреда који је деспот Ђурађ Бранковић морао да упути султану Мехмеду II.

„Одред је по њему бројао 1500 коњаника, а предводио га је војвода Јакша Брежичић, родоначелник добро познатих Јакшића. У вези са учешћем српских снага у опсади Константинопоља оставио је следеће сведочанство: `Они људи који су били послати од деспота, чувши на путу да је цар опсео Стамбол, хтедоше се назад вратити. Али опоменути од некаквих људи да се никако не враћају, говорећи им да је наређено да би их свакако морали уништити по царској наредби ако би се вратили, морали су ићи ка Стамболу и помагати Турцима у освајању. А свакојако по нашој помоћи никад не би био освојен. Кад смо стигли пред Константинопољ дали су нам да се утаборимо пред Једренском капијом`. (Константин Михаиловић, `Турска хроника`).“

Табла код Једренске капије. Аутор фотографије др Милош Ивановић.
Табла код Једренске капије. Аутор фотографије др Милош Ивановић.

Додајмо да су у опсади Цариграда, поред српских коњаника, учестовали су и српски рудари из Новог Брда, чији је задатак био да копају ровове и минирају цариградске зидине. Занимљиво је да обнову дела тих зидина само годину дана раније финансирао управо деспот Ђурађ Бранковић.

Прочитајте још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Царска врата на Аја Софији оштећена, па рестаурирана неколико дана касније

Наставите са читањем

Aуторски текстови

Велико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији

Објављено пре

Од стране:

Печат великог жупана Стефана Немање. Фотографија је преузета са сајта „Артемиде асте“.
Печат великог жупана Стефана Немање. Фотографија је преузета са сајта Артемиде асте.

Печат великог жупана Стефана Немање стављен је на продају на сајту аукцијске куће „Артемиде асте“. Почетна цена печата је 1000 евра. Аукција ће бити одржана 6. и 7. маја.

Печат Стефана Немање

Печат Стефана Немање је направљен од олова, тежак је скоро 21 грам, а пречника је 35 милиметара.

Аверс печата великог жупана Стефана Немање. Фотографија је преузета са сајта „Артемиде асте“.
Аверс печата великог жупана Стефана Немање. Фотографија је преузета са сајта „Артемиде асте“.

На аверсу печата је првомученик Свети Стефан, заштитник династије Немањић. Он је обучен у одело ђакона, стоји и у рукама држи дарохранилицу и кандило.

На реверсу печата налази се натпис на грчком језику „ΣΦΡΑΓΙC/ CTΕΦANOΥ/ ΜΕΓΑΛOΥ/ ΖΟΥΠΑΝΟΥ/ ΤΟΥ ΝΕΜΑ/ ΝΙΑ“. У преводу на српски он гласи: „Печат Стефана великог жупана Немање“.

Реверс печата великог жупана Стефана Немање. Фотографија је преузета са сајта „Артемиде асте“.
Реверс печата великог жупана Стефана Немање. Фотографија је преузета са сајта „Артемиде асте“.

Печат потиче из друге половине 12. века, односно најраније из 1166. године када је Немања постао велики жупан.

Печати српских средњовековних владара су веома ретки и представљају право културно-историјско богатство. Два печата Стефана Немање чувају се у Народном музеју Србије, а један у Ермитажу у Санкт Петербургу.

Република Србија мора да купи печат Стефана Немање

Позивамо Министарство културе, Народни музеј Србије и Историјски музеј Србије да искористе ову прилику, организују се и купе печат великог жупана Стефана Немање. Има довољно времена да се обезбеде средства за поменути печат и да се организује његова куповина.

Не сме се поново пропустити прилика да се у Србију врати предмет од изузетне историјске и културне вредности, као пре неколико месеци када Република Србија није купила печат Петра, архонта и управитеља Србије, већ је он отишао у руке приватног колекционара.

Печат кнеза Петра. Фотографија је преузета са сајта „Leu Numismatik“.
Печат Петра, архонта и управитеља Србије. Фотографија је преузета са сајта „Leu Numismatik“.

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2023. године

21
Наставите са читањем

Aуторски текстови

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Објављено пре

Од стране:

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

Археолошки локалитет Латинска црква у Постењу у Новом Пазару уништен је у потпуности током претходне седмице. Пре четири или пет дана уништено је гробље које се простирало западно од остатака Латинске цркве, а данас су уништени остаци саме цркве.

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

Неименовани извори је за сајт Српска средњовековна историја изјавио да је један од власника парцеле на којој се налазила Латинска црква са гробљем самоиницијативно организовао рушење свих остатака на локалитету.

Службе заштите су на време обавестиле градску инспекцију Новог Пазара о недозвољеним радовима на локалитету. Поменута инспекција очигледно није спречила власника парцеле у реализацији његових планова, због чега је још један археолошки локалитет у Србији неповратно уништен.

Према најавама, на том месту биће изграђен ауто-плац, казао је наш извор.

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

На сву жалост, и други културно-историјски локалитети у Новом Пазару су угрожени. Такозвани детектораши константно прекопавају археолошке локалитете, а непланским ширењем града Новог Пазара нарушавају се просторне целине око Манастира Сопоћани, Манастира Ђурђеви Ступови и Петрове цркве, који су на Унесковој листи светске културне баштине.

Латинска црква у Новом Пазару

Године 1982. у Новом Пазару откривени су остаци цркве подигнуте на некадашњој некрополи. Пронађена светиња је названа Латинска црква, иако је у питању српска средњовековна црква која има своје аналогије са црквама у Дежеви и Напрељу.

Она је била живописана у наосу, а на основу карактеристика живописа научници су дошли до закључка да је та светиња изграђена у првој половини 14. века.

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

Црква је страдала у првим османлијским продорима у Рашку, крајем 14. века. У исто време је страдала и црква у оближњој Дежеви.

Латинска црква је била споменик културе под претходном заштитом и налазила се око 400 метара од Петрове цркве.

Реч уредника

У питању је још једно уништавање археолошких или културно-историјских локалитета у Републици Србији ове године. Уништен је део локалитета Марина кула у Куршумлији, на Газиместану на Космету дошло је градње објекта који руши просторну целину, уништен је део средњовековног гробља на Радан планини, уништено је неолитско насеље Усек у Београду, сада је уништена Латинска црква у Новом Пазару. Морамо да поставимо питање надлежним институцијама и властима. Када ће ови злочини над културним наслеђем у нашој земљи коначно престати?

Прочитајте још:

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

На Газиместану освануло ново градилиште

Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини

Спутњик: Кривична пријава Београда против инвеститора – градио кућу, уништио винчанско благо

6
2
Наставите са читањем

Најчитаније