Aуторски текстови

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Објављено пре

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Радовима на проширењу магистралног пута Куршумлија-Мердаре „поједен“ је део брда на којем се налази археолошки локалитет Марина кула, чиме је дошло до уништавања великог дела тог изузетно значајног археолошког локалитета. То је нови случај уништавања културно-историјских споменика и археолошких локалитета од прворазредног значаја у Србији.

Шта је то што повезује Марину кулу у Куршумлији, Београдску тврђаву, Смедеревску тврђаву, ранохришћанску базилику код Беле Паланке, Мирослављево јеванђеље?

Ако бисте помислили да их повезује уништавање нашег културно-историјског наслеђа били бисте у праву.

На ту девастацију српска стручна и научна јавност углавном ћути, на сву жалост. Ћути већина нас историчара, ћути већина наших колега историчара уметности и археолога, а најгоре од свега – ћуте заводи за заштиту споменика културе који су надлежни за чување и заштиту тог наслеђа (или реагују, али се о томе не оглашавају у јавности).

Џаба нам обновљени Народни музеј, Голубачка тврђава, Ужичка тврђава, џаба нам конзервација и рестаурација слике Крунисање цара Душана од Паје Јовановића, џаба нам споменици средњовековним српским владарима Стефану Немањи, кнезу Лазару, деспоту Стефану Лазаревићу, када се са друге стране уништавају културно-историјски споменици и археолошки локалитети од прворазредног значаја.

Нисмо спасили и сачували амбијент Београдске тврђаве, дозволили смо уништавање археолошких локалитета у Смедеревској тврђави и Мариној кули, немо смо гледали затрпавање ранохришћанске базилике код Беле Паланке. Не смемо више да ћутимо. Морамо да дигнемо свој глас против овог културоцида како се он више нигде у Србији не би поновио.

Сачувајмо наше културно-историјске споменике и археолошке локалитете! Сачувајмо себе!

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

7
19

Aуторски текстови

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Објављено пре

Од стране:

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

Археолошки локалитет Латинска црква у Постењу у Новом Пазару уништен је у потпуности током претходне седмице. Пре четири или пет дана уништено је гробље које се простирало западно од остатака Латинске цркве, а данас су уништени остаци саме цркве.

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

Неименовани извори је за сајт Српска средњовековна историја изјавио да је један од власника парцеле на којој се налазила Латинска црква са гробљем самоиницијативно организовао рушење свих остатака на локалитету.

Службе заштите су на време обавестиле градску инспекцију Новог Пазара о недозвољеним радовима на локалитету. Поменута инспекција очигледно није спречила власника парцеле у реализацији његових планова, због чега је још један археолошки локалитет у Србији неповратно уништен.

Према најавама, на том месту биће изграђен ауто-плац, казао је наш извор.

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

На сву жалост, и други културно-историјски локалитети у Новом Пазару су угрожени. Такозвани детектораши константно прекопавају археолошке локалитете, а непланским ширењем града Новог Пазара нарушавају се просторне целине око Манастира Сопоћани, Манастира Ђурђеви Ступови и Петрове цркве, који су на Унесковој листи светске културне баштине.

Латинска црква у Новом Пазару

Године 1982. у Новом Пазару откривени су остаци цркве подигнуте на некадашњој некрополи. Пронађена светиња је названа Латинска црква, иако је у питању српска средњовековна црква која има своје аналогије са црквама у Дежеви и Напрељу.

Она је била живописана у наосу, а на основу карактеристика живописа научници су дошли до закључка да је та светиња изграђена у првој половини 14. века.

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

Црква је страдала у првим османлијским продорима у Рашку, крајем 14. века. У исто време је страдала и црква у оближњој Дежеви.

Латинска црква је била споменик културе под претходном заштитом и налазила се око 400 метара од Петрове цркве.

Реч уредника

У питању је још једно уништавање археолошких или културно-историјских локалитета у Републици Србији ове године. Уништен је део локалитета Марина кула у Куршумлији, на Газиместану на Космету дошло је градње објекта који руши просторну целину, уништен је део средњовековног гробља на Радан планини, уништено је неолитско насеље Усек у Београду, сада је уништена Латинска црква у Новом Пазару. Морамо да поставимо питање надлежним институцијама и властима. Када ће ови злочини над културним наслеђем у нашој земљи коначно престати?

Прочитајте још:

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

На Газиместану освануло ново градилиште

Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини

Спутњик: Кривична пријава Београда против инвеститора – градио кућу, уништио винчанско благо

6
2
Наставите са читањем

Вести

Пети „Маглич фест“ биће одржан 4. септембра код Манастира Студенице

Објављено пре

Од стране:

Манастир Студеница. Фотографија је власништво сајта Фонда Благо.
Манастир Студеница. Фотографија је власништво сајта Фонда Благо.

Пети по реду „Маглич фест“ биће одржан 4. септембра 2022. године на простору испред средњовековног Манастира Студенице, у организацији Туристичке организације Краљева.

Током манифестације посетиоци ће моћи да уживају у витешким борбама, средњовековној музици, средњовековном музеју на отвореном

За посетиоце ће бити организована такмичења у средњовековним играма и у гађању копљем, секиром, ножевима и луком и стрелом.

Историја „Маглич феста“

Први „Маглич фест“ је одржан 2017. године у самом Магличу, у подножју замка и на обали Ибра прекопута самог утврђења. На истом месту фестивал је организован и 2018. и 2019. године.

Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Манифестација је у прве три године одржавања веома допринела популаризацији Маглича као туристичке дестинације. Према проценама тај замак је у том периоду посећивало око 100.000 људи годишње.

„Маглич фест“ није организован 2020. године. У јулу те године набујли Ибар однео је висећи мост код Магличког замка и није било могућности да фестивал буде одржан на исти начин и на истом месту као претходних година.

Остаци висећег моста на Ибру код Маглича. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Остаци висећег моста на Ибру код Маглича. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Од прошле године нова локација „Маглич феста“ је простор код Манастира Студенице.

Реч уредника сајта Српска средњовековна историја поводом организовања „Маглич феста“ код Манастира Студенице

Другу годину заредом „Маглич фест“ биће одржан код Манастира Студенице.

С обзиром да није изграђен нови мост на Ибру код Маглича, одлука да се „Маглич фест“ не одржава у самом Магличу и његовој непосредној околини је више него логична. Замислите ту ситуацију да велики број посетилаца догађаја дође до обале Ибра са којег се види Маглич, у чију част и зарад чије промоције је организована манифестација, а да не могу да посете замак. Тада би људи са правом били незадовољни и постављали би питање зашто нови мост преко Ибра није саграђен.

То су разлози због којих је донета одлука да „Маглич фест“ буде организован код Манастира Студенице све док се не стекну услови да се фестивал врати на своју стару локацију, односно док на Ибру код Маглича не буде саграђен нови мост.  

Са једне стране, радује нас што постоји манифестација као што је „Маглич фест“ и подржавамо напоре Туристичке организације Краљева да „Маглич фест“ буде одржаван код Манастира Студенице, све док не буду створени услови да фестивал буде организован у самом Магличком замку и на обалама Ибра.

Са друге стране, морамо да истакнемо велико незадовољство због нерада надлежних власти које ни после две године нису реализовале пројекат изградње новог моста преко Ибра код Маглича.

Тај замак је велико културно-историјско благо Србије и српског народа. Такође, он је потенцијално једна од најзначајнијих туристичких дестинација у Србији.

Маглич фест 2019. године
Маглич фест 2019. године. Посетиоци у Магличком замку. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Захтевамо од надлежних власти на локалном и републичком нивоу да после више од две године почну да раде свој посао и да у најкраћем могућем року почну реалиују пројекат изградње новог моста преко Ибра код Маглича, како би тај замак остварио барем део свог туристичког потенцијала.

Уредници сајта Српска средњовековна историја

Петар Нешић

Богдан Пантић

Прочитајте још:

Скела код Маглича – једини сигуран начин за прелазак Ибра

Две године без моста на Ибру код Магличког замка

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Наставите са читањем

Најчитаније