Фотографија са трибине „Од Бањске до Светих Арханђела. Царска политика краља Милутина и цара Душана“. Аутор фотографије Оливера Радић.
У Ораховцу на Косову и Метохији, 26. маја 2022. године, одржана је трибина „Од Бањске до Светих Арханђела. Царска политика краља Милутина и цара Душана“. На трибини су говорили проф. др Јелена Ердељан, проф. др Радивој Радић, проф. др Влада Станковић и проф. др Драгољуб Марјановић.
Учесници трибине говорили су о књизи „Краљ Милутин и Манастир Бањска“, аутора Владе Станковића и Јелене Ердељан, као и о владавини краља Милутина и цара Душана, Милутиновој задужбинарској делатности и његовој гробној цркви у Манастиру Бањској.
Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.
Биографија мср Жарка Вељковића
Рођен је 1976. године у Београду. Ишао је у класично одељење у Филолошкој гимназији, а затим је завршио класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду, са звањем класични филолог – мастер.
Током студирања и након завршетка студија своје интересовање је усмерио на упоредну граматику индоевропских језика, упоредну граматику словенских језика, историју српског језика, норму српског језика, историју романских језика (старофранцуски, староиталијански, далматински романски, балкански романски), палеобалканске језике (трачки, дачки, илирски, пеонски, палеомакедонски), на српску, словенску, романску и палеобалканску етимологију, ономастику, епиграфику и палеографију, као и на генеалогију.
Објављује радове из поменутих области од 2005. године, у домаћим и страним бодованим часописима, зборницима и монографијама, има 58 објављених радова и 11 у штампи (в. https://f-bg.academia.edu/FlaminiusBelisarius). Неке од радова је објавио у коауторству са својим колегама.
Објавио је књигу поезије „Верси дубровачки у славу“ (2022), са научним предговором који је написала Ирена Арсић. Том књигом је обележена 600. годишњица почетка српске дубровачке књижевности српскога језика.
Печат великог жупана Стефана Немање, део сталне поставке Народног музеја Србије. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Народни музеј Србије објавио је на плејлисти „Виртуелни музеј“ свог јутјуб канала видео-снимак под називом „Средњовековни печати“.
Било да запечате писмо или да овере документе, дајући им правну снагу, печати су у средњем веку играли важну улогу. Њихова лепота, величина и материјал зависили су од издавача, али и документа који су оверавали, пише у опису видео-снимка.
У Народном музеју Србије чувају се три печата из раног немањићког периода. У питању су два печата Стефана Немање и печат његовог брата Страцимира.
О изгледу, карактеристикама, значају и употреби средњовековних печата, као и о печатима из раног немањићког периода који се чувају у Народном музеју Србије говорила је Јана Матић, кустоскиња тог музеја.
Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“. Фотографија је власништво удружења Србско сабрање „Баштионик“.
Ма Дејан Дошлић са Филозофског факултета у Бањалуци одржао је предавање „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ 8. јуна 2023. године у Вијећници Културног центра Бански двор у Бањалуци.
На предавању је било речи о највећим задужбинарима међу Србима, о самом задужбинарству као једној од највећих врлина српске историје и о томе колико је оно оставило трага у српској традицији, од средњег века до данашњих дана.
Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.
Биографија ма Дејана Дошлића
Дејан Дошлић рођен је 1990. године у Добоју (Република Српска, Босна и Херцеговина).
Предаје на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, са звањем вишег асистента у које је изабран 2019. године.
Учествовао је у ISHA међународним и регионалним семинарима, пројектима „Култура сјећања и памћења“ и „Племенито“, те школама археологије у оквиру TEMPUS пројекта и „ARKWORK, School of Archeology, Athens“. Поред тога, учествовао је на студентским и научним конференцијама у земљи у региону.
Године 2015. у „Гласнику удружења архивских радника“ објавио је рад „Краљ Константин Бодин у дјелу Рејмонда Ажилског“, а 2016. године у „Часопису за књижевност и културу `Крајина`“ објавио је рад „Светосавска просвјета и образовање“.
Аутор је музејске изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“. Мр Јанко Врачар и ма Дејан Дошлић су коаутори музејске изложбе „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“.