Недавно је гост подкаста „Рубикон“ био др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.

Др Милош Ивановић је у емисији говорио о томе зашто је Душанов законик битан за српски народ, чему он дугује своју популарност и данас, шта може да се каже о поређењу српских законика тог доба са другим законицима у Европи и колико су средњевековни законици утицали на модерно српско формирање свести о држави.

Причао је и о томе шта је карактерисало српску властелу касног средње века, колико је јединствено то што је српска властела ратничка док је остала властела у Европи церемонијална и који су митови и легенде у виду вредносног идеала били присутни у то доба међу српском властелом.

Говорио је и томе колико је важан Видовдан у средњем веку, а када почиње његово поштовање у модерно доба, као и где се и на који начин прави митолошка и вредносна веза између средњег века и модерне српске државе.

Водитељ ове емисије „Рубикон подкаст“ био је Милош Нинковић, а продуцент и уредник Небојша Лаић.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

Објавио је монографије „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“, као и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Погледајте:

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Прочитаје још:

Др Милош Ивановић: Ток и исход Косовске битке нису познати

Објављена монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Извор: „Рубикон подкаст“

У уторак, 16. априла 2024. године, у Историјском музеју Србије одржано је предавање проф. др Драгољуба Марјановића „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“.

За разлику од свог оца – краља Стефана Дечанског и деде – краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ – светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Одговоре на та питања потражите у видео-снимку предавања „Царска круна без светитељског ореола“.

Биографија проф. др Драгољуба Марјановића

Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.

Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.

Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.

До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8^th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.

Извор: Српско историјско друштво

Погледајте још:

Предавање „Писмено насљеђе Срба у БиХ“ у Модричи (видео)

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Мср Жарко Б. Вељковић одржао је предавање „Писмено насљеђе Срба у БиХ у Модричи“, 1. јула 2023. године.

Предавање је организовао Клуб историчара Посавине, а спонзор предавања била је општина Модрича.

Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.

Биографија мср Жарка Вељковића

Рођен је 1976. године у Београду. Ишао је у класично одељење у Филолошкој гимназији, а затим је завршио класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду, са звањем класични филолог – мастер.

Током студирања и након завршетка студија своје интересовање је усмерио на упоредну граматику индоевропских језика, упоредну граматику словенских језика, историју српског језика, норму српског језика, историју романских језика (старофранцуски, староиталијански, далматински романски, балкански романски), палеобалканске језике (трачки, дачки, илирски, пеонски, палеомакедонски), на српску, словенску, романску и палеобалканску етимологију, ономастику, епиграфику и палеографију, као и на генеалогију.

Објављује радове из поменутих области од 2005. године, у домаћим и страним бодованим часописима, зборницима и монографијама, има 58 објављених радова и 11 у штампи (в. https://f-bg.academia.edu/FlaminiusBelisarius). Неке од радова је објавио у коауторству са својим колегама.

Сарадник је Српског научног центра у Београду, члан-сарадник Матице српске и сарадник РТС-а на пројектима класичне старине, где је учестовао у стварању образовне серије од пет епизода„Митологије београдских фасада“ (2016).

Објавио је књигу поезије „Верси дубровачки у славу“ (2022), са научним предговором који је написала Ирена Арсић. Том књигом је обележена 600. годишњица почетка српске дубровачке књижевности српскога језика.

Погледајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)