Вести
Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина
У Бугарској се од среде, 27. октобра, низом манифестација обележава 700. годишњица смрти српског краља Милутина, чије мошти почивају у Цркви Свете Недеље у Софији и чији је култ у тој земљи јак још од 16. века.
Амбасадор Србије у Бугарској Жељко Јовић за Танјуг казао је да се сваког 29. октобра у Софији одржава свечана архијерејска литургија и традиционално пресвлаче мошти Светог краља Милутина, а да се Амбасада Србије у Софији ове године укључила у обележавање тог датума.
Испред Цркве Свете Недеље у Софији у среду, 27. октобра, освештана је икона која је стигла из Србије, а данас, 28. октобра, биће одржан свечани концерт црквеног појања.
У петак, 29. октобра, биће одржана архијерејска литургија са традиционалним чином пресвлачења одежде.
„Ове године биће одржана и литија, првобитно планирана по централним улицама Софије, али ће због епидемиолошке ситуације она ипак ићи око Цркве”, додао је Јовић.
Увече ће уследити вечерња служба у част Светог краља Милутина.
Према речима амбасадора, 2. новембра биће одржана свештеничка конференција у Софијској митрополији.
„Први пут обележавамо овај датум по оба календара. Тако ће 7. новембра уследити вечерња служба у Храму Светих Ћирила и Методија, у Горњој Бањи. Тај храм назива се и Манастир Светог краља, јер су, према једном историјском извору, Милутинове мошти 20 година биле у њему. Такође, 10. новембра биће служена архијерејска литургија у Манастиру Свете Петке у Владаји, јер се тамо налази један од кивота у ком су чуване мошти краља Милутина”, рекао је Јовић.
Затим ће 11. новембра бити служени вечерња служба и опело, а дан касније, када СПЦ обележава упокојење Светог краља Милутина, биће служена света архијерејска литургија.
Амбасадор истиче да је низ манифестација прави начин да се обележи све оно што је краљ Милутин урадио за живота и покаже колико је он и даље поштован у српском и бугарском народу.
„Ово је прави начин да ми, као Амбасада Србије, осветлимо улогу краља Милутина као споне која може да служи за даљи подстрек у развоју односа српског и бугарског народа, да у таквим стварима тражимо заједнички пут, на корист две државе и целог региона”, рекао је Јовић.
Он је додао да ове године неће бити присутан већи број верника, поштовалаца краља Милутина, због епидемиолошке ситуације, али ће свакако бити обележен дан упокојења краља Милутина, у сећање на њега и значај које његове мошти и данас имају.
Краљ Милутин, трећи син краља Уроша, један је од најзначајнијих српских средњовековних владара, а дошао је на престо после абдикације свог старијег брата, краља Драгутина, који се повукао са престола 1282. године.
Милутин је водио бројне ратове и значајно проширио своју државу на рачун Византије, а његова моћ огледала се и у организацији државе, великој војсци, развијеној привреди и стабилним финансијама.
Владао је скоро 40 година, а углед српске државе довео је до високог степена.
Много је учинио и за културу српског народа, зидао је градове и летњиковце, нарочито на Косову и Метохији, подизао је и даривао цркве и манастире, а градитељска активност која је обележила његову владавину праћена је развојем уметности, сликарства, књижевности и примењених уметности везаних за цркву и књигу.
Зидао је болнице, унапређивао велика манастирска властелинства као економске ресурсе, ковао новац, отварао руднике.
Краљ Милутин је након смрти сахрањен у Цркви Светог Стефана у Манастиру Бањска, једној од својих бројних задужбина. Неколико година након смрти краљ Милутин је и канонизован. У времену након Косовског боја, који се догодио 15. јуна 1389. године, Турци су запалили Бањску, а мошти Светог краља пренете су у село Трепчу, где су биле до средине 15. века. Око 1460. године мошти краља Милутина пренете су у Софију, у Цркву Свете Недеље, где и данас почивају.
Извор:
Прочитајте још:
Међународни научни скуп у Скопљу поводом седам векова од смрти краља Милутина
Научни скуп у Манастиру Прохор Пчињски: Седам векова од упокојења краља Миlutina
Вести
Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.
Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“
За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.
Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?
Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.
Извор: Српско историјско друштво
Прочитаје још:
Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду
Вести
Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.
Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.
Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“
На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властеле од 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.
Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.
Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.
Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.
Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.
На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.
Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Извор: Центар за културу Смедерево
Погледајте:
Прочитајте још:
Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
Вести
У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије
У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београд др Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.
На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.
Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.
Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.
Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.
Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију.
Извор: Народни музеј Србије
Погледајте:
Прочитајте још:
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Шољица за кафу Стефан Немања
500,00 рсд
-
Двоглави орао Немањића – рад на стаклу
4.500,00 рсд
-
Деспот Стефан Лазаревић – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Сет шољица за кафу Стефан Немања
1.800,00 рсд
-
Грб Немањића – рад на стаклу
6.500,00 рсд
-
Вести2 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови1 годинаВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти1 годинаНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото11 месециСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести2 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич2 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови2 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести1 годинаУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!