Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
На локалитету Град у Ковину археолози завршавају овогодишња ископавања куле средњовековне тврђаве. Радове изводи Завод за заштиту споменика Панчево, а наручилац је Туристичка организација Ковин, која на поменутом локалитету, заједно са марином и макетом тока Дунава кроз Србију, планира да направи амбијенталну целину интересантну за посетиоце.
Археолошка истраживања у Ковинској тврђави – некад и сад
Археолошка истраживања на локалитету Град у Ковину започета су у другој половини прошлог века, када је откривена угарска средњовековна тврђава из 12. века. Након вишедеценијске паузе, Завод за заштиту споменика из Панчева2019. године почео је ископавања куле, која је саграђена у 15. веку.
Археолошкиња Јасна Јованов каже да су на простору куле била видљива само четири контрафора, и то на њеној југозападној страни.
„Постепено смо кренули, из правца југа ка северу, да откривамо делове куле и открили смо темеље још четири контрафора на простору куле“, истиче Јасна Јованов.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Нађени су и остаци керамике и животињских костију, које научници обрађују и који ће бити предати Народном музеју у Панчеву.
План је да Ковинска тврђава постане туристичка дестинација
Тврђава у Ковину је некад имала велики стратешки значај и била је средиште жупаније. Запослени у Туристичкој организацији Ковин сматрају да би тврђава могла да буде интересантна за посетиоце и зато планирају градњу видиковца.
Директорка Туристичке организације Ковин Дивна Кирилов наводи да је план да посетиоци имају одличан поглед на Дунав, Дунавац, понтоне и пристан, где су смештена већа и мања наутичка пловила. Такође, у оближњем парку налази се и макета тока Дунава кроз Србију.
Следеће године Завод ће тражити средства од Министарства културе за санацију локалитета.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.
„Крајем 19. и у првој половини 20. века, са јужног дела Ковинске тврђаве узимана је земља за насип. Лес је доста порозан, осипа се и у лошем је стању. Пре него што било шта наставимо да радимо треба да санирамо лес на којем се налазе темељи тврђаве“, објашњава Јасна Јованов.
Туристичка организација Ковин планира да направи и реплику средњовековног моста, који ће водити од јединствене макете тока Дунава кроз Србију до археолошког локалитета, који ће до тада бити обезбеђен и на којем ће бити постављене инфо-табле.
Изградњу Манастира Бањска надгледао је тадашњи епископ бањски Данило, потоњи архиепископ српски Данило II.
Бањска је много страдала под Османлијама, па је Манастир највероватније већ у 15. веку опустео.
Манастир Светог Првомученика Стефана у Бањској. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
У 19. векуЦрква Светог Првомученика Стефана била је претворена у џамију.
Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Обнова Манастира почела је 2004. године и она и даље траје.
Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Јучерашњи догађаји потресли су припаднике српског народа свуда где они живе. Братству Манастира Бањска и српском народу на Косову и Метохији желимо што бржи повратак нормалном и мирном животу и да им се више никад не понови све оно што се јуче догодило, али и све оно што се догађа већ дуже од годину дана.
Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Средњовековни фестивал „Немањини дани“ биће одржан у четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Куршумлији. Организатори догађаја су Општина Куршумлија, Туристичка организација Куршумлије, АД „Планинка“ и Народна библиотека Куршумлије.
Први дан фестивала – Академско вече „Средњовековна Србија“
Првог дана фестивала, у четвртак, 14. септембра, са почетком у 19 сати у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији биће одржано Академско вече „Средњовековна Србија“.
Дипломирани историчар уметности Драган Симић одржаће предавање „Активности на обнови Немањиних задужбина од 2012. до 2023. године“.
Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Јеромонах и настојатељ Манастира Светог Николе у Куршумлији отац Симеон говориће на тему „10 година од обнове монашког живота у Манастиру Светог Николе“.
Академско вече затвориће докторанд археологије Милан Савић са презентацијом на тему „Цркве куршумлијског краја“.
У случају лошег времена Академско вече ће бити одржано у сали Скупштине Општине Куршумлије.
Други дан фестивала
Програм другог дана фестивала, у петак, 15. септембра, биће одржан такође у порти Манастира Светог Николе.
Програм другог дана фестивала:
12 сати – дечије креативне радионице и базар етно и домаће радиности
14 сати – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“
14 сати и 15 минута – свечано отварање
14 сати и 25 минута – наступ Немање Радосављевића, прве хармонике Србије
14 сати и 35 минута – представа „Сербија – јесте и биће“, драмски уметници Данило Петровић и Мирослав Јовић
Хор Цркве Светог Прокопија
Полазници Школе глуме Народне библиотеке Куршумлија
15 сати и 20 минута – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“
15 сати и 35 минута – наступ ОКУД „Бата Лачковић“ из Куршумлије
16 сати – витешке борбе
18 сати – концерт Слободана Тркуље и „Балканополиса“
Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да посете фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији, да првог дана фестивала науче много тога о куршумлијским светињама и о савременом животу у Манстиру Светог Николе у Куршумлији, а другог дана да уживају у богатом програму.
Манастир Студеница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Шести „Маглич фест“ биће одржан у недељу, 3. септембра 2023. године, у Манастиру Студеници. Организатори догађаја су Град Краљево и Туристичка организација Краљево.
Како је набујали Ибар однео мост код Магличког замка у јуну 2020. године, а нови мост није саграђен, тако је место одржавања „Маглич феста“ пребачен са Маглича на Манастир Студеницу. Ово је трећи „Маглич фест“ који ће бити одржан у Манастиру Студеници.
Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Улаз на шести „Маглич фест“ је бесплатан.
Организован превоз на релацији Краљево-Студеница-Краљево (повратна карта) коштаће 600 динара. Деца до 10 година не плаћају превоз. Аутобуси полазе са градског кеја у 10 сати, повратак из Студенице предвиђен је по завршетку манифестације. Неопходно је пријавити се за превоз у инфо центру Туристичке организације Краљева или на телефон 036/316-000 до четвртка 31. августа 2023. године у подне.
Сатница 6. „Маглич феста“
12 сати
Свечано отварање
Црквени Хор „Свети Архиђакон Стефан“
КУД Карановац
12 сати и 30 минута
Борбе „ Гвоздени витезови“
13 сати
Џаустинг – борбе оклопљених коњаника са копљима
13 сати и 30 минута
Дечији хор „Арија“
14 сати
Средњовековни забављачи
14 сати и 30 минута
Витешки турнир – тап фајт
15 сати
Концерт, извођач Вера Столић
15 сати и 30 минута
Коњичке вештине
16 сати
Витешке борбе разним оружјима и групна борба
16 сати и 30 минута
Концерт, извођач Дејан Цукић
Садржај доступан за посетиоце током трајања „Маглич феста“
Витешко село (фотографисање са витезовима, принцезама, трубадурима).
Медицински камп и средњовековна пчеларска радионица.
Средњовековне игре за посетиоце.
Калиграфија (бесплатно исписивање краснописом као успомена са манифестације).
Стреличарска дворишта.
Ларп двориште (мачевање за децу).
Жонглери.
Јахање коња.
Радионице старих заната (израда мозаика, ковачи занат, дуборез, израда средњовековног накита, израда верижњаче, ткање и опанчарство).