Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.

Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.

Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.

Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.

Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.

Извор: инстаграм налог Археолошког института

Прочитајте још:

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Музички фестивал „Korvingrad jam experience“ у Дољевцу за обнову тврђаве Копријан

Тим РЗЗСК-а током ове сезоне наставља конзерваторско-рестаураторске радове на зидном сликарству у Цркви Свете Тројице у Манастиру Сопоћани, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својој страници на Фејсбуку.

Поменути радови се изводе на фрескама у јужној певници Цркве Свете Тројице.

Подсетимо, 2023. године у Цркви Свете Тројице изведени су конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству поткуполног простора.

Кратка историја Манастира Сопоћани

Манастир Сопоћани је задужбина краља Стефана Уроша I (1243-1276), изграђен у близини извора реке Рашке, недалеко од Старог Раса (данашњег Новог Пазара). Манастирска црква посвећена је Светој Тројици и грађена је у рашком стилу.

Сопоћани су зидани током 6. и 7. деценије 13. века. Највећи део Цркве Свете Тројице осликан је у периоду од 1263. до 1268. године. Фреске у Сопоћанима спадају у ред највиших достигнућа европског фрескосликасрства 13. века.

У Манастиру Сопоћанима су сахрањени Ана Дандоло, трећа жена краља Стефана Првовенчаног и мајка краља Стефана Уроша I, Урошев брат од стрица, велики кнез Ђорђе и напослетку сам Урош. У Сопоћанима је сахрањен и српски архиепископ Јоаникије I.

Прва страдања Манастира уследила су након Косовске битке 1389. године. Обнова је уследила у време Српске деспотовине.

У 16. веку монаси су напустили Манастир пред османлијском опасношћу. Нови процват Сопоћани доживљавају крајем 16. и почетком 17. века. Године 1689. уследило је ново рушење и пљачкање Манастира од стране Османлија. Од тада, па све до 20. века, Сопоћани нису обнављани.

У првим деценијама 20. века Сопоћани су обновљени, али су претрпели и разарања за време Балканских ратова и Првог светског рата. Током Другог светског рата Манастир је поново опустео. Седамдесетих година 20. века почињу истраживање и обнова Сопоћана.

Манастир Сопоћани је 1979. године уписан на Унескову листу светске културне баштине, заједно са Петровом црквом, Ђурђевим ступовима и тврђавом Рас, под називом „Стари Рас са Сопоћанима“.

Прочитајте још:

Завршени радови на конзервацији фресака у поткуполном простору Цркве Свете Тројице Манастира Сопоћани (фото)

Рођење Христово у српским средњовековним светињама!

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Портал „Студеница инфо“ објавио је на својим налозима на друштвеним мрежама прелепу фотографију Манастира Студенице у звезданој ноћи.

Уживајте у овој предивној фотографији и запратите налоге портала „Студеница инфо“ на Инстаграму и на Фејсбуку и читајте вести из студеничког краја.

Основни подаци о Манастиру Студеници

Манастир Студеница је задужбина српског великог жупана Стефана Немање подигнута после 1183. године. Њену градњу и осликавање су 1208/1209. године завршили Немањини синови велики жупан Стефан Немањић, велики кнез Вукан и студенички игуман Сава.

Централно место у Студеници заузима Црква Успења Пресвете Богородице, у којој су налазе мошти Светог Симеона (Стефане Немање), а које је из Манастира Хиландара донео његов син Сава (Растко Немањић). У Студеници су такође сахрањени Немањина супруга Ана и краљ Стефан Првовенчани, a највероватније и велики кнез Вукан и краљ Радослав, који је током своје владавине подигао припрату на Цркви Успења Пресвете Богородице.

У Манастиру се налазе још две цркве: Црква Светог Николе (Никољача), подигнута крајем 12. или почетком 13. века, и Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), задужбина краља Милутина, подигнута .

Између те две цркве налазе се и темељи Цркве Светог Јована Крститеља.

Манастир Студеница се од 1986. године налази на Листи светске културне баштине Унеска.

Извор: Студеница инфо

Прочитајте још:

У Манастиру Студеници откривено монашко гробље

Забелеле се Студеница и њена околина!