Вести

Епархија рашко-призренска реаговала на правно насиље званичника из Приштине

Објављено пре

3 године

20.02.2022

Од стране:

Манастир Високи Дечани, задужбина краљева Стефана Дечанског и Стефана Душана. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Епархија рашко-призренска реаговала је саопштењем на правно насиље, уцене и неизвршавање судских пресуда од стране званичника из Приштине, као и на провокативне изјаве премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија.

Саопштење Епархије рашко-призренске преносимо у целости:

„Епархија рашко-призренска изражава отворено згражавање и протест поводом најновије изјаве г. Аљбина Куртија (17. фебруара), у којој поново отворено подрива одлуку Уставног суда Косова у вези 24 хектара манастирске земље која је призната као власништво Манастира Високи Дечани од стране Уставног суда Косова. Упорно кршење владавине права и супротстављање одлуци Уставног суда у вези случаја Високи Дечани, која је донесена након 15 година детаљних судских расправа уз пуни међународни мониторинг и коначно решена 2016. године, више приличи аутократијама, него друштву које се декларативно позива на владавину права и демократију. Политичка реторика којом се ствара етнички и верски антагонизам, још више продубљује јаз између институција косовских Албанаца и српског народа, посебно Српске православне цркве, и показује да се овај простор уместо у правцу демократије и мирног саживота свих заједница креће у правцу правног безакоња и стварања етнички чисте албанске територије на којој се сви трагови српске историје, имовине и свега што је везано за српски народ настоје брутално избрисати и поред свих законских одредби и међународних гаранција.

Будући да су одлуку Уставног суда више пута подржали представници ЕУ, ОЕБС-а, УНМИК-а, као и амбасадори водећих западних земаља Квинте (САД, Немачке, Француске, Велике Британије и Италије) Епархија рашко-призренска очекује да се ова одлука изврши након 6 година отворене и ничим правно санкционисане опструкције и притисака на Манастир Високи Дечани, и манастирска земља коју манастир континуирано користи упише у катастар. Вансудско коментарисање пресуде која је у статусу res judicata тј. пуноправне и коначно пресуђене одлуке је политички неодговорно и опасно јер црта мету на манастиру Високи Дечани, наше монаштво и УНЕСКО културну баштину и ствара простор за насиље коме је манастир већ био и раније изложен и због чега је под заштитом КФОР-а. Зато о овом питању нема и не може бити дијалога по свим принципима функционисања правног друштва и демократије. Коришћење овог случаја манастирске земље за унутрашњо-политичке циљеве и популизам је апсолутно неприхватљиво и компромитује само друштво на Косову и институције.

Краљ Стефан Урош III и краљ Стефан Душан са својом задужбином у рукама на фресци у Високим Дечанима. Аутор фотографије Предраг Јокић. — _{Краљ Стефан Урош III и краљ Стефан Душан са својом задужбином у рукама на фресци у Високим Дечанима. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Оно што се нама поручује по ко зна који пут из Приштине, јесте да за Српску православну цркву не може да постоји право и не може да постоји пресуда која сме да се спроведе јер су тако одредили локални моћници. Овакав однос заснован на ароганцији и одсуству базичног поштовања права и слобода свих грађана једнако, јасно показује какав би положај Српске православне цркве која овде постоји вековима био у систему у ком бисмо на било који начин зависили од истих ових институција.

_{Унутрашњост Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.}

Епархија рашко-призренска остаје отворена за нормалну комуникацију са локалним институцијама, у оквирима наших правних и црквених надлежности, што је и показала годинама до сада, али не можемо да дозволимо да се правно насиље и уцене отвореним неспровођењем правоснажних судских одлука, користе као средство у негирању права која су свуда у демократском свету неприкосновена. Зато је ово саопштење пре свега и апел међународној заједници да утиче да се овакво понашање без преседана прекине.“

Извор: Епархија рашко-призренска

Прочитајте још: Манастир Убожац – светиња која чека на обнову

Следеће

Манастир Високи Дечани: Манастира нема у туристичкој понуди Дечана

Не пропустите

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Предавање „Свети Сава и Византија“ у уторак, 21. јануара, у Смедереву

Објављено пре

2 седмице

15.01.2025

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.

У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. Смедеревских светосавских свечаности, биће одржано предавање „Свети Сава и Византија“.

Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.

Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници . Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.}

Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.

Биографија проф. др Драгољуба Марјановића

Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.

Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.

_{Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.}

Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.

До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8^th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Вести

Министарство културе Грчке: Откривена фреска последњег византијског цара Константина XI Палеолога

Објављено пре

2 месеца

13.12.2024

Од стране:

Редакција

Фреска у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.

У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.

Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.

_{Лице владара и део круне на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.}

„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.

У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.

Детаљи са фреска у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке. — _{Детаљи са фреске у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.}

Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.

_{Двоглави орлови са круном између глава на пурпурном огртачу владара на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.}

Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.

Констанантин XI Палеолог

Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.

Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.

Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.

_{Споменик Констанантину XI Драгашу Палеологу у главном граду Грчке Атини, постављен 1990. године рад грчког вајара Спироса Гонакиса.}

Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.

Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.

Извор: Прототема

Прочитајте још:

У Грчкој откривена фреска цара Душана, краља Уроша и царице

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Српски средњовековни (византијски) повези књига“ у четвртак, 12. децембра 2024. године, у Београду

Објављено пре

2 месеца

12.12.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Фотографија је власништво Антикваријата „Слободни ум“.

У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.

Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.

Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.

Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.

Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.

Извор: Антикваријат „Слободни ум“

Прочитајте још:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)