Вести

Епархија рашко-призренска реаговала на правно насиље званичника из Приштине

Објављено пре

4 године

20.02.2022

Од стране:

Манастир Високи Дечани, задужбина краљева Стефана Дечанског и Стефана Душана. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Епархија рашко-призренска реаговала је саопштењем на правно насиље, уцене и неизвршавање судских пресуда од стране званичника из Приштине, као и на провокативне изјаве премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија.

Саопштење Епархије рашко-призренске преносимо у целости:

„Епархија рашко-призренска изражава отворено згражавање и протест поводом најновије изјаве г. Аљбина Куртија (17. фебруара), у којој поново отворено подрива одлуку Уставног суда Косова у вези 24 хектара манастирске земље која је призната као власништво Манастира Високи Дечани од стране Уставног суда Косова. Упорно кршење владавине права и супротстављање одлуци Уставног суда у вези случаја Високи Дечани, која је донесена након 15 година детаљних судских расправа уз пуни међународни мониторинг и коначно решена 2016. године, више приличи аутократијама, него друштву које се декларативно позива на владавину права и демократију. Политичка реторика којом се ствара етнички и верски антагонизам, још више продубљује јаз између институција косовских Албанаца и српског народа, посебно Српске православне цркве, и показује да се овај простор уместо у правцу демократије и мирног саживота свих заједница креће у правцу правног безакоња и стварања етнички чисте албанске територије на којој се сви трагови српске историје, имовине и свега што је везано за српски народ настоје брутално избрисати и поред свих законских одредби и међународних гаранција.

Будући да су одлуку Уставног суда више пута подржали представници ЕУ, ОЕБС-а, УНМИК-а, као и амбасадори водећих западних земаља Квинте (САД, Немачке, Француске, Велике Британије и Италије) Епархија рашко-призренска очекује да се ова одлука изврши након 6 година отворене и ничим правно санкционисане опструкције и притисака на Манастир Високи Дечани, и манастирска земља коју манастир континуирано користи упише у катастар. Вансудско коментарисање пресуде која је у статусу res judicata тј. пуноправне и коначно пресуђене одлуке је политички неодговорно и опасно јер црта мету на манастиру Високи Дечани, наше монаштво и УНЕСКО културну баштину и ствара простор за насиље коме је манастир већ био и раније изложен и због чега је под заштитом КФОР-а. Зато о овом питању нема и не може бити дијалога по свим принципима функционисања правног друштва и демократије. Коришћење овог случаја манастирске земље за унутрашњо-политичке циљеве и популизам је апсолутно неприхватљиво и компромитује само друштво на Косову и институције.

Краљ Стефан Урош III и краљ Стефан Душан са својом задужбином у рукама на фресци у Високим Дечанима. Аутор фотографије Предраг Јокић. — _{Краљ Стефан Урош III и краљ Стефан Душан са својом задужбином у рукама на фресци у Високим Дечанима. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Оно што се нама поручује по ко зна који пут из Приштине, јесте да за Српску православну цркву не може да постоји право и не може да постоји пресуда која сме да се спроведе јер су тако одредили локални моћници. Овакав однос заснован на ароганцији и одсуству базичног поштовања права и слобода свих грађана једнако, јасно показује какав би положај Српске православне цркве која овде постоји вековима био у систему у ком бисмо на било који начин зависили од истих ових институција.

_{Унутрашњост Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.}

Епархија рашко-призренска остаје отворена за нормалну комуникацију са локалним институцијама, у оквирима наших правних и црквених надлежности, што је и показала годинама до сада, али не можемо да дозволимо да се правно насиље и уцене отвореним неспровођењем правоснажних судских одлука, користе као средство у негирању права која су свуда у демократском свету неприкосновена. Зато је ово саопштење пре свега и апел међународној заједници да утиче да се овакво понашање без преседана прекине.“

Извор: Епархија рашко-призренска

Прочитајте још: Манастир Убожац – светиња која чека на обнову

Следеће

Манастир Високи Дечани: Манастира нема у туристичкој понуди Дечана

Не пропустите

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

3 седмице

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

4 седмице

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}*

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

4 седмице

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.