Connect with us

Вести

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Published

on

Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Историјски музеј Србије на челу са директорком др Душицом Бојић покренуо је пројекат израде реплика круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода. У оквиру поменутог пројекта филиграниста Горан Ристовић Покимица из Краљева направио је реплику круне краља Милутина на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Краљевој цркви (Цркви Светих Јоакима и Ане) у Манастиру Студеници.

Изради реплике круне краља Милутина претходиле су двогодишње консултације аутора са тимом стручњака који су предводили историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић. Током тих консултација одлучено је да се реплика круне краља Милутина уради на основу изгледа круне на његовој фресци у Краљевој цркви у Манастиру Студеници. Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане) је задужбина краља Милутина, подигнута 1314. године.

Краљ Милутин, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Краљ Милутин, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Стручни тим је препустио господину Ристовићу да на основу усаглашених смерница изведе свој ауторски рад, па се може рећи да је Горан Ристовић аутор реплике круне краља Милутина, уз теоретско вођење поменутих професора.

Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Према изјави аутора Горана Ристовића датој за сајт Српска средњовековна историја, о сваком детаљу се темељно размишљало – о доступној златарској техници рада, доступности камења, начину обраде камења који се примењивао у 14. веку.

Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Круна краља Милутина тешка скоро 1,6 килограма, има више од 400 бисера

Израда круне трајала је четири месеца. Аутор је користио чак 13 техника приликом њене израде: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулација, ручна гравура, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлата, обрада камена и фасовање. У питању је искључиво ручни рад.

Детаљи са реплике круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи са реплике круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Реплика круне краља Милутина је тешка 1571.74 грама, има 24 рубина, 18 сафира, 23 аметиста, 4 лапис лазулија и чак 407 слатководна бисера.

Разлика између оригиналне и реплике круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна скоро сигурно била направљена од злата, реплика је направљена од позлаћеног сребра.

У оквиру пројекта Историјског музеја Србије планирана је израда више од 20 круна

Поред реплике круне краља Милутина, израђене су још три реплике круна. У питању су реплика круне краљице Јелене Анжујске Анђео, коју су направили Марсел и Симон Чивљак, реплика круне царице Јелене, коју је направила Јасминка Бркановић, и реплика круне цара Душана, коју је направио Горан Ристовић. Израде све четири круне финансиране су редовним средствима Историјског музеја Србије.

Детаљи са реплике круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи са реплике круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Према поменутом пројекту Историјског музеја Србије, планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки. Сви предмети израђени у том пројекту биће изложени у централном холу нове зграде Историјског музеја Србије – некадашњој Главној железничкој станици у Београду изграђеној 1884. године. Свечано отварање нове зграде Историјског музеја Србије планирано је за крај 2023. године.

Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Прочитајте још:

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Круне српских средњовековних владара

Историјски музеј Србије од 2023. године у згради некадашње Главне железничке станице у Београду

Поручите:

Краљ Милутин – керамичка фигура

Click to comment

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Мирослављево јеванђеље доступно јавности од 7. до 9. новембра у Народном музеју Србије

Published

on

Народни музеј у Београду. Аутор фотографије Петар Нешић
Народни музеј у Београду. Аутор фотографије Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Мирослављево јеванђеље биће доступно јавности од четвртка, 7. новембра, до суботе, 9. новембра 2024. године, у Народном музеју Србије, саопштила је та музејска установа.

Посетиоци НМС-а имаће прилику да се током три дана уживо сретну са Мирослављевим јеванђељем, непроцењивим сведоком времена, ћириличним спомеником и културним добром од изузетног значаја.

Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

Извор: Народни музеј Србије

Прочитајте још:

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Continue Reading

Вести

Предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“ у уторак, 5. новембра 2024. године, у Сремској Митровици

Published

on

Плакат за предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеј Срема.
Плакат за предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеј Срема.

У уторак, 5. новембра 2024. године, са почетком од 18 часова, у Музеју Срема у Сремској Митровици биће одржано предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“.

На предавању ће говорити професорка средњовековне књижевности Светлана Томин, професор историје Борис Стојковски и археолог Перица Одобашић.

Модератор предавање биће студенткиња културологије Николина Одобашић.

Покровитељи трибине су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Општина Пећинци. Пријатељи трибине су Музеј Срема из Сремске Митровице, Завичајни музеј Рума и Културни центар „Пећинци“.

Музеја Срема у Сремској Митровици. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Срема.
Музеја Срема у Сремској Митровици. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Срема.

Предавање ће бити одржано у лапидаријуму Музеја у Срему. Адреса тог музеја је Трг Светог Стефана 15. Улаз на предавање је слободан.

Прочитајте још:

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“ у Деспотовцу 20. и 21. августа

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Continue Reading

Вести

Трибина „Стари Рас – нова истраживања простора“ др Угљеше Војводића на Историјском институту Београд у четвртак, 10. октобра 2024.

Published

on

Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 12 часова у Историјском институту Београд др Угљеша Војводић одржаће трибину „Стари Рас – нова истраживања простора“.

Споменици културе са простора Старог Раса једни су од најбоље проучених. Резултати претходних истраживања у великој мери су осветлили хронологију настанка и живота административних и духовних центара својевремено централне области српске средњовековне државе.

Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Међутим, залеђе жупе је готово у потпуности остало у њиховој сенци, при чему су покушаји довођења појединачних локалитета и споменика у међусобну функционалну везу изостали. Између осталог, такав однос истражености условиле су и потешкоће у уочавању остатака руралних насеобина применом традиционалних метода археолошке проспекције.

Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру предавања биће приказани резултати нових истраживања која представљају покушај да се проникне у територијално простирање и организацију сеоских насеља, као и реконструкцију привредних и културних токова на простору средњовековне жупе Рас и касније истоимене нахије.

Црква Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Црква Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Обављена истраживања подразумевала су сумирање и ревизију резултата претходних проучавања писаних извора и материјалних трагова, док додатну базу података за изношење утемељенијих закључака о организацији насеља и привреде у залеђу пружа проучавање геопривредних одлика простора жупе у оквиру географско­информационог система.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Трибина ће бити одржана у Историјском институту Београд, на првом спрату у сали 102 АВА центра САНУ, са почетком у 12 часова. Адреса Историјског института је Кнез Михајлова 36.

Биографија др Угљеше Војводића

Угљеша Војводић рођен је 28. новембра 1988. године у Београду.

Завршио је Основну школу „Ђура Даничић“ у Београду и Дванаесту београдску гимназију.

Године 2013. дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На истом факултету 2015. године је мастерирао на тему „Археолошки аспекти властеоске сахране у средњовековној Србији“. Докторску дисертацију „Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас“ одбранио је 2023. године, такође на Филозофском факултету у Београду.

Од 2018. године ради у Археолошком институту у Београду, а тренутно звање му је научни сарадник. Члан је Српског археолошког друштва, Асоцијације за проучавање средњовековне и нововековне руралне археологије (RURALIA) и Српског комитета за византологију.

Учестововао је у пројектима „Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва“, од 2011. до 2019, „Српско-француско-немачка истраживања Царичиног града“, од 2012. до 2017, „Програм систематских археолошких истраживања манастира Студенице“, од 2012. до 2014. године, и „Заштитна археолошка истраживања у порти Петрове цркве“, 2021. и 2022 . године. Учесник је пројекта „Научно-истраживачки пројекат за Београдску тврђаву“, који траје од 2014. године.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Заједно са др Весном Бикић коруководилац је пројекта „Археолошка истраживања средњовековне тврђаве Копријан код Дољевца“, који траје од 2022. године.

Библиографија др Угљеше Војводића

Поглавља у монографијама и зборницима

Ivanović M. i Vojvodić U. 2016. The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Byzantine Heritage and Serbian Art I. Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, edd. V. Bikić, 159-165. Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E. Službeni glasnik, Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Science and Arts

Bikić V. i Vojvodić U. 2017. Pottery distribution and raw material resources in the area of medieval Ras, in Archaeotechnology studies, Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Edd. S. Vitezović, D. Antonović, 161-189. Belgrade: Serbian Archaeological Society

U. Vojvodić, Transhumance in medieval Serbia. Examples from the Pešter Plateau and northwestern slopes of the Prokletije Mountains, Ruralia XIII – Seasonal Settlement in the Medieval and Early Modern Countryside, Piers Dixon & Claudia Theune (eds), Sidestone Press, Leiden 2021, pp. 69-80.

T. Katić, U. Vojvodić, Transformation of the medieval urban landscape: from Serbian Ras to Ottoman Novi Pazar, in: Using Landscape in the Middle Ages in the Light of Interdisciplinary Research. Proceedings of the 6th International Scientific Conference on Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zagreb, 6th June 2019, eds. K. Botić at all, Zagreb 2021, 83-90.

У. Војводић, Поглед на резултате археолошких истраживања Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу, Ниш и Византија 18, Ниш 2020, 237-264.

Радови у научним часописима

Војводић У. 2015. Црква Св. Јована у Савову код Студенице. СаопштењаXLVII: 67-86.

Видосављевић В. и Војводић У. 2017. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару. Новопазарски зборник 40: 213-216.

Видосављевић В. и Војводић У. 2018. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару II. Новопазарски зборник 41: 223-226.

Т. Катић и У. Војводић, Границе жупе и нахије Рас у средњем и раном новом веку (14-16. век), Историјски часопис LXIX (2020), 127-154.

Извори: Историјски институт Београд, Археолошки институт

Прочитајте још:

Историјски институт Београд: Нови циклус научних трибина

Нови циклус научних трибина Историјског института Београд

Continue Reading

Најчитаније