Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
На изложби „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“, која ће бити отворена данас у Галерији САНУ у 19 часова, посетиоци ће бити у прилици да се упознају са лепотом цркве која представља врх српске и византијске уметности из доба Палеолога.
Недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству Манастира Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе, институције која је 2022. године обележила 75 година рада.
Манастир Грачаница. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Такође, 2021. године навршило се пуних седам векова од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве.
Грачаница – врх српске и византијске средњевековне уметности
„Грачаница спада у сам врх не само српске средњовековне уметности, него и византијске. За своју епоху, а то је епоха која се везује за владавину династије Палеолог у Византији, архитектонски је најзначајнији споменик. То је усвојен став у историји уметности“, каже ауторка изложбе Александра Давидов Темерински.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Сликарство у Грачаници је рад уметника из Солуна Михајла и Евтихија. То је највредније сликарство тог времена код нас и представља завршницу класицистичке фазе доба Палеолога, додаје она.
Дело генија
Архитектонски, Грачаница је позновизантијска петокуполна црква, чија је основа у облику уписаног крста. Иако су такве цркве карактеристичне, али не тако честе у позновизантијском периоду, у развојном смислу кад је реч о просторном распореду, пропорцијама и спољном изгледу, Грачаница је постигла максимум у свом естетском изгледу.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
„Реч је о најсложенијем типу цркве и могло би се рећи да је Грачаница дело генија“, истиче Александра Давидов Темерински.
Врхунска лепота византијске уметности
Кад је реч о сликарству, прве две деценије 14. века су „време експлозије“ уметности које се назива ренесанса Палеолога, односно класицизам доба Палеолога, што значи да је као и у ранијим епохама угледање на античке узоре представљало значајан аспект приступа уметника.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
„Та околност је значила да су се копирали рукописи из ранијих епоха који су рађени на основу мозаика или су се директно пресликавали. Грачаница у том смислу представља сам крај и онога што је у Цариграду постигнуто у истом времену. Она се завршава отприлике истовремено кад и Кахри џамија, која је парадигма врхунске лепоте византијске уметности позновизантијског доба“, објашњава Александра Давидов Темерински .
Лепоте Грачанице приступачније на изложби него у цркви
Ауторка поставке Борјана Шуваковић истиче да ће посетиоци изложбе имати прилику да у галеријским условима виде изванредне, очишћене композиције које ће моћи да сагледају на приступачнији начин него у самој Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
„Неке од композиција је немогуће сагледати због услова у самој цркви – стубова, греда, мале дистанце, као на пример композиција ‘Силазак у ад’, која је за ову прилику снимана из више делова и састављања да би се овде показала у својој целини и лепоти“, каже Борјана Шуваковић.
Виртуелна презентација
Врло специфична и јединствена архитектура Грачанице приказана је на великим принтовима и анимацијом која приказује степене, поступност градње и конструкцију саме Грачанице, где се види њена виткост и начин конструкције.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Кад је реч о анимацији градње цркве, постоји и виртуелна презентација Фондације „Благо“ која је направила снимак дроном. Филм о конзерваторско-рестаураторским радовима фотографа Љубише Тешића приказиваће се током трајања изложбе, а проширена верзија биће на линку сајта САНУ.
„Циљ је да публици на прихватљив, јасан и модеран начин прикажемо нешто што чак ни у самој цркви човек не може да сагледа“, додаје Борјана Шуваковић.
Посета ученика и професора Пећкој патријаршији, у организацији Градског музеја у Пећи, прерасла је у отворену промоцију историјског ревизионизма. Док су средњошколци унутар манастирског комплекса истицали националне симболе Албаније, званичници пећког музеја јавно су изнели тврдње о „систематској трансформацији“ у српске православне храмове, објавио је Радио Гораждевац.
Објава Музеја у Пећи на Фејсбуку
У објави која је пратила овај догађај, представници образовних и културних институција из Пећи навели су да Пећка патријаршија представља комплекс „првобитних предроманичких и византијских цркава“, које су, према њиховом тумачењу, „систематски трансформисане у рашко-српске православне цркве“, пише Радио Гораждевац.
Такође, у тој објави изнете су тврдње да су рестаураторски радови током 20. века, као и они у периоду од 2006. до 2008. године, довели до „деградације“ и „уништавања старих слојева“, који наводно документују ранохришћанске периоде од 4. до 6. века.
Током боравка у порти манастира, забележено је и да су поједини ученици рукама показивали албански национални симбол двоглавог орла, стоји у тексту Радија Гораждевац.
Историјске чињенице о Пећкој патријаршији
Насупрот овим тврдњама стоје деценије археолошких истраживања и проучавања историјских изворау домаћој и страној стручној јавности на основу којих је Пећка патријаршија дефинисана као један од најважнијих споменика српске средњовековне културе.
Пећка патријаршија је од средине 13. века постала седиште српских архиепископа, а касније и патријараха. Комплекс чине четири цркве саграђене у периоду од 13. до 14. века – Светих Апостола, Светог Димитрија, Богородице Одигитрије и Светог Николе, као и заједничка припрата тих цркава.
Архиепископи Арсеније I, Jaкoв, Jeвстaтиje I и Сaвa II, припрата Пећке патријаршије. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Историјски је документовано да су ктитори ових храмова били српски црквени достојанственици, попут архиепископа Арсенија I, Никодима и Данила II. Архитектура цркава припада рашкој и византијској школи, које су карактеристичне за српску средњовековну уметност тог доба.
Архиепископ Данило II, припрата Пећке патријаршије. Фотографија је власништво Фондације „Благо“.
Од 2006. године, Пећка патријаршија се налази на Унесковој листи светске баштине као део целине „Средњовековни споменици на Косову“, где је јасно дефинисана као ремек-дело српско-византијске архитектуре и духовно средиште Српске православне цркве, наводи Радио Гораждевац.
Научна јавност не спори да су многи средњовековни храмови на Балкану подизани на темељима старијих ранохришћанских или византијских базилика (што је био уобичајен процес у историји архитектуре), али то не мења чињеницу да су постојећи објекти, њихова фреско-декорација и намена, нераскидиво везани за српску државу и цркву из периода Немањића.
Пећка патријаршија је данас не само старо седиште Српске православне цркве, него и место где се чува значајна уметничка заоставштина, закључује се у тексту Радија Гораждевац.
Плакат за изложбу „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности. Фотографија је власништво Етнографског музеја.
Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.
Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.
Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.
Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.
Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.
Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.
Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.
Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.