Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
На изложби „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“, која ће бити отворена данас у Галерији САНУ у 19 часова, посетиоци ће бити у прилици да се упознају са лепотом цркве која представља врх српске и византијске уметности из доба Палеолога.
Недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству Манастира Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе, институције која је 2022. године обележила 75 година рада.
Манастир Грачаница. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Такође, 2021. године навршило се пуних седам векова од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве.
Грачаница – врх српске и византијске средњевековне уметности
„Грачаница спада у сам врх не само српске средњовековне уметности, него и византијске. За своју епоху, а то је епоха која се везује за владавину династије Палеолог у Византији, архитектонски је најзначајнији споменик. То је усвојен став у историји уметности“, каже ауторка изложбе Александра Давидов Темерински.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Сликарство у Грачаници је рад уметника из Солуна Михајла и Евтихија. То је највредније сликарство тог времена код нас и представља завршницу класицистичке фазе доба Палеолога, додаје она.
Дело генија
Архитектонски, Грачаница је позновизантијска петокуполна црква, чија је основа у облику уписаног крста. Иако су такве цркве карактеристичне, али не тако честе у позновизантијском периоду, у развојном смислу кад је реч о просторном распореду, пропорцијама и спољном изгледу, Грачаница је постигла максимум у свом естетском изгледу.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
„Реч је о најсложенијем типу цркве и могло би се рећи да је Грачаница дело генија“, истиче Александра Давидов Темерински.
Врхунска лепота византијске уметности
Кад је реч о сликарству, прве две деценије 14. века су „време експлозије“ уметности које се назива ренесанса Палеолога, односно класицизам доба Палеолога, што значи да је као и у ранијим епохама угледање на античке узоре представљало значајан аспект приступа уметника.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
„Та околност је значила да су се копирали рукописи из ранијих епоха који су рађени на основу мозаика или су се директно пресликавали. Грачаница у том смислу представља сам крај и онога што је у Цариграду постигнуто у истом времену. Она се завршава отприлике истовремено кад и Кахри џамија, која је парадигма врхунске лепоте византијске уметности позновизантијског доба“, објашњава Александра Давидов Темерински .
Лепоте Грачанице приступачније на изложби него у цркви
Ауторка поставке Борјана Шуваковић истиче да ће посетиоци изложбе имати прилику да у галеријским условима виде изванредне, очишћене композиције које ће моћи да сагледају на приступачнији начин него у самој Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
„Неке од композиција је немогуће сагледати због услова у самој цркви – стубова, греда, мале дистанце, као на пример композиција ‘Силазак у ад’, која је за ову прилику снимана из више делова и састављања да би се овде показала у својој целини и лепоти“, каже Борјана Шуваковић.
Виртуелна презентација
Врло специфична и јединствена архитектура Грачанице приказана је на великим принтовима и анимацијом која приказује степене, поступност градње и конструкцију саме Грачанице, где се види њена виткост и начин конструкције.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Кад је реч о анимацији градње цркве, постоји и виртуелна презентација Фондације „Благо“ која је направила снимак дроном. Филм о конзерваторско-рестаураторским радовима фотографа Љубише Тешића приказиваће се током трајања изложбе, а проширена верзија биће на линку сајта САНУ.
„Циљ је да публици на прихватљив, јасан и модеран начин прикажемо нешто што чак ни у самој цркви човек не може да сагледа“, додаје Борјана Шуваковић.
Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. Смедеревских светосавских свечаности, биће одржано предавање „Свети Сава и Византија“.
Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.
Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.
Биографија проф. др Драгољуба Марјановића
Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.
Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.
Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.
До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.
Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.
У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.
Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.
Лице владара и део круне на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.
У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.
Детаљи са фреске у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.
Двоглави орлови са круном између глава на пурпурном огртачу владара на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.
Констанантин XI Палеолог
Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.
Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.
Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.
Споменик Констанантину XI Драгашу Палеологу у главном граду Грчке Атини, постављен 1990. године рад грчког вајара Спироса Гонакиса.
Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.
Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.
У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.
Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.
Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.
Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.
Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.