Connect with us

Вести

Данас отварање изложбе „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ у Галерији САНУ

Објављено пре

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.

На изложби „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“, која ће бити отворена данас у Галерији САНУ у 19 часова, посетиоци ће бити у прилици да се упознају са лепотом цркве која представља врх српске и византијске уметности из доба Палеолога.

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“, која ће бити отворена у среду, 21. децембра 2022. године, у 19 часова у Галерији Српске академије наука и уметности, реализује се у организацији САНУ и Републичког завода за заштиту споменика културе, а плод је обележавања два јубилеја.

Недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству Манастира Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе, институције која је 2022. године обележила 75 година рада.

Манастир Грачаница. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Манастир Грачаница. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Такође, 2021. године навршило се пуних седам векова од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве.

Грачаница – врх српске и византијске средњевековне уметности

 „Грачаница спада у сам врх не само српске средњовековне уметности, него и византијске. За своју епоху, а то је епоха која се везује за владавину династије Палеолог у Византији, архитектонски је најзначајнији споменик. То је усвојен став у историји уметности“, каже ауторка изложбе Александра Давидов Темерински.

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.

Сликарство у Грачаници је рад уметника из Солуна Михајла и Евтихија. То је највредније сликарство тог времена код нас и представља завршницу класицистичке фазе доба Палеолога, додаје она.

Дело генија

Архитектонски, Грачаница је позновизантијска петокуполна црква, чија је основа у облику уписаног крста. Иако су такве цркве карактеристичне, али не тако честе у позновизантијском периоду, у развојном смислу кад је реч о просторном распореду, пропорцијама и спољном изгледу, Грачаница је постигла максимум у свом естетском изгледу.

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.

„Реч је о најсложенијем типу цркве и могло би се рећи да је Грачаница дело генија“, истиче Александра Давидов Темерински.

Врхунска лепота византијске уметности

Кад је реч о сликарству, прве две деценије 14. века су „време експлозије“ уметности које се назива ренесанса Палеолога, односно класицизам доба Палеолога, што значи да је као и у ранијим епохама угледање на античке узоре представљало значајан аспект приступа уметника.

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.

„Та околност је значила да су се копирали рукописи из ранијих епоха који су рађени на основу мозаика или су се директно пресликавали. Грачаница у том смислу представља сам крај и онога што је у Цариграду постигнуто у истом времену. Она се завршава отприлике истовремено кад и Кахри џамија, која је парадигма врхунске лепоте византијске уметности позновизантијског доба“, објашњава Александра Давидов Темерински .

Лепоте Грачанице приступачније на изложби него у цркви

Ауторка поставке Борјана Шуваковић истиче да ће посетиоци изложбе имати прилику да у галеријским условима виде изванредне, очишћене композиције које ће моћи да сагледају на приступачнији начин него у самој Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.

„Неке од композиција је немогуће сагледати због услова у самој цркви – стубова, греда, мале дистанце, као на пример композиција ‘Силазак у ад’, која је за ову прилику снимана из више делова и састављања да би се овде показала у својој целини и лепоти“, каже Борјана Шуваковић.

Виртуелна презентација

Врло специфична и јединствена архитектура Грачанице приказана је на великим принтовима и анимацијом која приказује степене, поступност градње и конструкцију саме Грачанице, где се види њена виткост и начин конструкције.

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.

Кад је реч о анимацији градње цркве, постоји и виртуелна презентација Фондације „Благо“ која је направила снимак дроном. Филм о конзерваторско-рестаураторским радовима фотографа Љубише Тешића приказиваће се током трајања изложбе, а проширена верзија биће на линку сајта САНУ.

„Циљ је да публици на прихватљив, јасан и модеран начин прикажемо нешто што чак ни у самој цркви човек не може да сагледа“, додаје Борјана Шуваковић.

Аутор Владимир Судар

Извор: Спутњик Србија

Прочитајте још:

Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Вести

Србија на аукцији у Лондону купила два средњовековна рукописа

Објављено пре

Од стране:

Српски октоих. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Српски октоих“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

Србија је на аукцији у Лондону купила два значајна српска средњовековна рукописа: „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“, чиме ће бити обогаћен фонд старих и ретких књига Народне библиотеке Србије, саопштило је Министарство културе Владе Републике Србије.

Два рукописна ремек-дела из прве половине 14. века и почетка 15. века купљена су од аукцијске куће „Кристис“. У име Србије рукописе је купила Амбасада Србије у Великој Британији.

Један од купљених рукописа је „Српски октоих“ (фрагмент, прва половина XIV века, пергамент). Према процени енглеског слависте Ралфа Клеминсона, књига потиче из XIV века, али се на основу писма прецизније може датирати на његову прву половину, па чак и сам крај XIII века. Реч је о обједињеним одломцима из различитих делова „Октоиха параклитика“. Они су писани српскословенским језиком, рашким правописом, ситним књижним писмом.

Други купљен рукопис – „Житије Варлаама и Јоасафа“ (почетак XV века, папир), такође није потпун. Време његовог настанка је одређено филигранолошком анализом. Први део текста чини само житије Варлаама и Јоасафа, омиљено штиво како у дворској, тј. властеоској, тако и у монашкој средини, између осталог, због тога што је паралела пронађена у животу Светог Симеона и Светог Саве. Језик је српскословенски, правопис измењени рашки.

Житије Варлама и Јоасафа. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Житије Варлаама и Јоасафа“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

„Задовољство ми је што могу да обавестим нашу јавност да је Министарство културе, преко наше Амбасаде у Уједињеном Краљевству у Лондону, успело код аукцијске куће `Кристис` да откупи две изузетно драгоцене и вредне српске књиге“, рекао је српски министар културе Никола Селаковић.

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION)

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били су део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION).

Ту колекцију формирао је око 1920. године норвешки инжењер Мартин Олсен Шојен.

Садашњи власник колекције је Мартин Шојен, син Мартина Олсена Шојена.

„Житије Варлаама и Јоасафа“’ је пре те колекције било у колекцији колекционара који се звао Павел Михајлович Фекула (1905-1982), који је унук канадско-америчких руских емиграната још у време царске Русије.

Србија ће наставити да враћа своје културно благо расуто по свету

„Ово је изузетно важна и велика вест за нашу културну баштину, која је силом прилика и историјских околности расута по читавом свету, али Министарство културе ће наставити озбиљно да прати светско тржиште и када год будемо у прилици – радићемо на томе да наше културно благо расуто широм света враћамо у отаџбину“, истакао је Селаковић.

Колико су плаћена два српска средњовековна рукописа?

Министар Селаковић је казао да је цена по којој су књиге, за сада без пореза, откупљене – 57.000 фунти, односно око 5,8 милиона динара.

То су и цене без пореза, али и без аукцијске провизије, која износи 26%.

Увидом у податке објављене на сајту аукцијске куће „Кристис“, портал Српска средњовековна историја утврдио је да је коначна цена за књигу Српски октоих“ 18.900 фунти.

Постигнута цена за Српски октоих на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Српски октоих“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

На истом сајту се види да је коначна цена за књигу „Житије Варлаама и Јоасафа“ 52.920 фунти.

Постигнута цена за Житије Варлама и Јоасафа на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Житије Варлаама и Јоасафа“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

У питању су цене у које је урачуната аукцијска провизија која припада аукцијској кући „Кристис“.

У те цене још нису урачунати порези, таксе и трошкови транспорта.

Дакле, држава Србија за књиге „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ треба да плати 71.820 фунти, а накнадно ћемо сазнати колико ће износити додатни трошкови –порез, таксе, транспорт.

Портал Српска средњовековна историја поздравља куповину књига „Српски октоих и „Житије Варлаама и Јоасафа“ и намеру Министарства културе да и убудуће прати понуду на светском тржишту и да враћа српско културно благо у Србију!

Извор: Министарство културе и Аукцијска кућа „Кристис“

Прочитајте још:

Аукцијска кућа Артемиде асте: Договорена продаја печата Стефана Немање Историјском музеју Србије

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Наставите са читањем

Вести

Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије

Објављено пре

Од стране:

Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Изложба „Чекајући сталну поставку” постала је богатија за два нова вредна предмета. Последњу просторију дела изложбе посвећеног средњем веку од сада красе реконструкције одежди деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића. Оне су рађене по узору на одежде приказане на ликовним представама та два српска средњовековна владара, саопштио је Историјски музеј Србије.

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића је урађена по узору на ктиторску фреску из његове задужбине Манастира Манасије.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Деспот Стефан Лазаревић, ктиторска композиција у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Делови одежде су декорисани раскошним орнаментима.

Сакос (горња хаљина) је тамноцрвене боје, а орнаменти на њему су, као и на лицу плашта, орлови уписани у кругове.

Лорос (трака која иде преко сакоса) је узан, златан и, попут манијакиса, опточен је ручно рађеним плавим и црвеним камењем са бисерима, док му је постава зелена.

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Периврахиони (правоугаоне плочице) нашивени су само са спољне стране мишица, док су роте позициониране на лактовима, епиманике на крајевима рукава, а четвртасте „tabulae” са стране у висини колена.

Плашт је нешто светлије боје, са огрлицом која има повезане кружне орнаменте, најтипичније декорације античких туника, која се пренела на византијски царски орнат. Постава плашта је плава са златно-црним дезеном.

Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића

Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића, сестрића и наследника деспота Стефана Лазаревића, урађена је по узору на повељу која се чува у светогорском Манастиру Есфигмену, а на којој је приказан са својом породицом.

Део повеље светогорском Манастиру Есфигмену. Други с лева је деспот Ђурађ Бранковић. У питању је једина сачувана уметничка представа деспота Ђурађа настала током његовог живота.
Део повеље светогорском Манастиру Есфигмену. Други с лева је деспот Ђурађ Бранковић. У питању је једина сачувана уметничка представа деспота Ђурђа настала током његовог живота.

Делови одежде су, као и код одежде деспота Стефана Лазаревића, декорисани ручно рађеним драгим камењем и везеним орнаментима.

Црвени сакос широких рукава је за потребе реконструкције урађен у престижној ткачкој радионици у околини Лондона, а испод њега се налази петролејплава туника.

Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Златни лорос је карактеристично везен и постављен петролејплавом тканином.

Горњи плашт у тамнијој нијанси петролејплаве боје је постављен светлосивим крзном за које се, по начину сликања и презентовања на приказу у Есфигменској повељи, наслућује да је било од хермелина.

Радно време Историјског музеја Србије

Изложба „Чекајући сталну поставку” отворена је за посетиоце сваког дана, осим понедељка, између 12 и 20 часова.

Цена улазнице је 400 динара, односно 150 динара за ученике, студенте и пензионере.

Историјски музеј Србије тренутно се налази на адреси Трг Николе Пашића 11, 11000 Београд.

Извори: Историјски музеј Србије, Министарство културе

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Историјски музеј Србије: Допуњена изложба „Чекајући сталну поставку“

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.
Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.

Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“

За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитаје још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Наставите са читањем

Најчитаније