Connect with us

Вести

Акција чишћења обале Ибра код Маглича у недељу, 2. априла 2023. године

Објављено пре

2 године

Плакат за акцију чишћења обале Ибра код Маглича. Фотографија је преузета са инстаграм налога @maglicgrad.
Плакат за акцију чишћења обале Ибра код Маглича. Фотографија је преузета са инстаграм налога @maglicgrad.

Културни центар „Магличград“, Удружење визуелних уметника Краљево и Планинарско-еколошко друштво „Маглич“ из Краљева организују акцију чишћења корита реке Ибар подно Магличког замка. Акција ће почети у 10 сати, 2. априла 2023. године, код ресторана „Јеринин град“.

Према речима организатора акције, околина највећег културног и историјског симбола Краљева гуши се у ђубрету. Они позивају све заинтересоване људе, екологе и заљубљенике у историју, природу и планинарење да у недељу, 2. априла 2023. године, дођу на договорену локацију и учествују у чишћењу Маглича и његове околине.

Ибар код Маглича. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Ибар код Маглича. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Поред корита реке, биће очишћен и простор уз саму Ибарску магистралу. Нажалост, несавесни путници годинама бацају смеће уз ту саобраћајницу које пак нико не чисти.

За оне који не могу да дођу приватним превозом, сви локални аутобуси који саобраћају на релацији Краљево-Ушће стајаће код ресторана „Јеринин град“.

За све учеснике акције након завршеног посла биће спремљен пасуљ са вргањима.

Све особе заинтересоване за учешће у акцији могу се јавити на телефон Културног центра „Магличград“ 062/85-75-864 и сазнати све додатне информације о овој акцији.

Маглички замак

Маглички замак се налази у долини Ибра, двадесетак километара југозападно од Краљева.

Не зна се када је тачно изграђен, а у писаним изворима се први пут помиње половином XIV века у Житију архиепископа Данила II, који је тај град добио за ризницу Српске архиепископије и у њему подигао прекрасне палате и остале келије.

Маглич фест 2019. године
Унутрашњост Магличког замка, зидине са круништима и донжон кула. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

У унутрашњости Маглича су видљиви остаци неколико здања, попут Цркве Светог Ђорђа и Палате.

Прочитајте још:

РТС: Одложена изградња моста код Маглича

Фотографија Маглича од које застаје дах!

Завршена четврта и последња фаза градње камене стазе од реке Ибар до Магличког замка!

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Скела код Маглича – једини сигуран начин за прелазак Ибра

5
Ознаке:
Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

2 дана

13.09.2025

Од стране:

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др  Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године,  „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

3 дана

12.09.2025

Од стране:

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Прочитајте још:

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Почели конзерваторско-рестаураторски радови Цркви Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

7 дана

08.09.2025

Од стране:

Конзерваторско-рестаураторски радови на фрескама у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Конзерваторско-рестаураторски радови на фрескама у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Тим Републичког завода за заштиту споменика културе започео је конзерваторско-рестаураторски радове на зидном сликарству у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу, објавио је РЗЗСК на својим налозима на друштвеним мрежама.

Планирано трајање радова је два месеца.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Драгутина.

Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија у Ариљу.
Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници . Фотографија је власништво Фонда Благо.
Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници . Фотографија је власништво Фонда Благо.

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Прочитајте још:

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Прича о Владиславу, сину краља Драгутина (део први, детињство)

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Наставите са читањем

Најчитаније