Вести

„Све о археологији“: Потрага за двором краља Драгутина у Дебрцу донела неочекиване резултате

Објављено пре

3 године

26.05.2023

Од стране:

Мапа тврђаве и локалитета Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Археолошка ископавања локалитета Градужине у селу Дебрц на Сави, који је претпостављено место двора краља Драгутина који се спомиње у историјским изворима, донела су нека потпуно неочекивана сазнања. Уместо културног слоја који одговара времену владавине краља Драгутина, наишло се на културни слој из ранијег периода. Нешто што није било очекивано, пише сајт „Све о археологији“.

Геофизичка снимања и ископавања обављена су током октобра и новембра 2022. године. Њих су спровели археолози из Завода за заштиту споменика културе Ваљево у сарадњи са Удружењем Челник из Љига, а уз подршку општине Владимирци.

Шта је откривено током археолошких истраживања?

Локалитет Градужине налази се на месту где река Сава прави оштру окуку, што је условило константно поткопавање терена, те је од целог локалитета остао само један мањи троугаони плато окружен Савом и Дубоким потоком. На том локалитету видљиви су остаци двоструког бедема саграђеног од дрвета и земље, са два рова.

_{Део ископаног бедема на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.}

Међутим, ископавања су показала да на локалитету Градужине нема археолошког слоја из 13. и 14. века, односно из времена краља Драгутина (1276-1316). Уместо тога, археолози су нашли слој 10. века!

Покретни налази керамике, према начину израде и орнаментима, одговарају периоду 10. и 11. века. Типолошки се потпуно поклапају са керамиком из слојева од 9. до 11. века који су пронађени на локалитетима у Мачванској Митровици, Малом Зворнику, Врсеницама и Расу.

_{Фрагменти керамике из 10. и 11. века пронађени на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.}

Од нарочитог значаја су два новчића византијског цара Василија II (976-1025), који су лежали на самом врху културног слоја испод којег је видљив слој пожара. Један од та два новчића је лежао у слоју срушеног земљаног бедема.

_{Новчићи византијског цара Василија II Бугароубице пронађени на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.}

Откривено утврђење из 10. века

Све ово јасно говори да се новац цара Василија II нашао на овом месту у фази након пожара и разарања утврђења. Будући да се између стерилног и средњовековног слоја налази танак слој са налазима из латенског периода (млађе гвоздено доба), може се тврдити да је утврђење највероватније подигнуто у првој половини 10. века као погранична тврђава током сукоба Срба са Мађарима или Бугарима.

Ово је и време чувеног српског кнеза Часлава Клонимировића (927-960). У науци још увек није прецизно утврђено докле се на северу простирала његова држава, али с обзиром да знамо да је погинуо у борби са Мађарима на реци Сави и да се налази са локалитета Градужине поклапају са периодом његове владавине, можемо оправдано претпоставити да је утврђење у Дебрцу представљало северну линију одбране Србије кнеза Часлава. То би дефинитивно одагнало све сумње да се у његово време Србија на северу простирала до реке Саве.

_{Тријумф византијског цара Василија II Бугароубице на форуму у Цариграду, илустрација из Мадридског Скилице. Фотографија је преузета са Википедије.}

Рушење утврђења и слој паљења изнад ког су пронађени новчићи цара Василија II Бугароубице, потврђује податак из историјских извора да је он почетком 11. века повратио и консолидовао византијску власт на Балкану, а тада и Србија пада под византијску власт. Даља истраживања овог локалитета требало би да открију шта се тачно збивало на овом подручју и ко је све њиме управљао током 10. и почетком 11. века.

Аутор Александар Ђукић

Извор: Све о археологији

Прочитајте још:

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

„Све о археологији“: Завршена овогодишња истраживања тврђаве Петрус

Следеће

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Не пропустите

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.