Connect with us

Вести

„Све о археологији“: Потрага за двором краља Драгутина у Дебрцу донела неочекиване резултате

Објављено пре

Мапа тврђаве и локалитета Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
Мапа тврђаве и локалитета Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Археолошка ископавања локалитета Градужине у селу Дебрц на Сави, који је претпостављено место двора краља Драгутина који се спомиње у историјским изворима, донела су нека потпуно неочекивана сазнања. Уместо културног слоја који одговара времену владавине краља Драгутина, наишло се на културни слој из ранијег периода. Нешто што није било очекивано, пише сајт „Све о археологији“.

Геофизичка снимања и ископавања обављена су током октобра и новембра 2022. године. Њих су спровели археолози из Завода за заштиту споменика културе Ваљево у сарадњи са Удружењем Челник из Љига, а уз подршку општине Владимирци.

Шта је откривено током археолошких истраживања?

Локалитет Градужине налази се на месту где река Сава прави оштру окуку, што је условило константно поткопавање терена, те је од целог локалитета остао само један мањи троугаони плато окружен Савом и Дубоким потоком. На том локалитету видљиви су остаци двоструког бедема саграђеног од дрвета и земље, са два рова.

Део ископаног бедема на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
Део ископаног бедема на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Међутим, ископавања су показала да на локалитету Градужине нема археолошког слоја из 13. и 14. века, односно из времена краља Драгутина (1276-1316). Уместо тога, археолози су нашли слој 10. века!

Покретни налази керамике, према начину израде и орнаментима, одговарају периоду 10. и 11. века. Типолошки се потпуно поклапају са керамиком из слојева од 9. до 11. века који су пронађени на локалитетима у Мачванској Митровици, Малом Зворнику, Врсеницама и Расу.

Фрагменти керамике из 10. и 11. века пронађени на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
Фрагменти керамике из 10. и 11. века пронађени на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Од нарочитог значаја су два новчића византијског цара Василија II (976-1025), који су лежали на самом врху културног слоја испод којег је видљив слој пожара. Један од та два новчића је лежао у слоју срушеног земљаног бедема.

Новчићи византијског цара Василија II Бугароубице пронађени на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
Новчићи византијског цара Василија II Бугароубице пронађени на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Откривено утврђење из 10. века

Све ово јасно говори да се новац цара Василија II нашао на овом месту у фази након пожара и разарања утврђења. Будући да се између стерилног и средњовековног слоја налази танак слој са налазима из латенског периода (млађе гвоздено доба), може се тврдити да је утврђење највероватније подигнуто у првој половини 10. века као погранична тврђава током сукоба Срба са Мађарима или Бугарима.

Ово је и време чувеног српског кнеза Часлава Клонимировића (927-960). У науци још увек није прецизно утврђено докле се на северу простирала његова држава, али с обзиром да знамо да је погинуо у борби са Мађарима на реци Сави и да се налази са локалитета Градужине поклапају са периодом његове владавине, можемо оправдано претпоставити да је утврђење у Дебрцу представљало северну линију одбране Србије кнеза Часлава. То би дефинитивно одагнало све сумње да се у његово време Србија на северу простирала до реке Саве.

Тријумф византијског цара Василија II Бугароубице на форуму у Цариграду, илустрација из Мадридског Скилице. Фотографија је преузета са Википедије.
Тријумф византијског цара Василија II Бугароубице на форуму у Цариграду, илустрација из Мадридског Скилице. Фотографија је преузета са Википедије.

Рушење утврђења и слој паљења изнад ког су пронађени новчићи цара Василија II Бугароубице, потврђује податак из историјских извора да је он почетком 11. века повратио и консолидовао византијску власт на Балкану, а тада и Србија пада под византијску власт. Даља истраживања овог локалитета требало би да открију шта се тачно збивало на овом подручју и ко је све њиме управљао током 10. и почетком 11. века.

Аутор Александар Ђукић

Извор: Све о археологији

Прочитајте још:

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

„Све о археологији“: Завршена овогодишња истраживања тврђаве Петрус

Вести

Србија на аукцији у Лондону купила два средњовековна рукописа

Објављено пре

Од стране:

Српски октоих. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Српски октоих“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

Србија је на аукцији у Лондону купила два значајна српска средњовековна рукописа: „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“, чиме ће бити обогаћен фонд старих и ретких књига Народне библиотеке Србије, саопштило је Министарство културе Владе Републике Србије.

Два рукописна ремек-дела из прве половине 14. века и почетка 15. века купљена су од аукцијске куће „Кристис“. У име Србије рукописе је купила Амбасада Србије у Великој Британији.

Један од купљених рукописа је „Српски октоих“ (фрагмент, прва половина XIV века, пергамент). Према процени енглеског слависте Ралфа Клеминсона, књига потиче из XIV века, али се на основу писма прецизније може датирати на његову прву половину, па чак и сам крај XIII века. Реч је о обједињеним одломцима из различитих делова „Октоиха параклитика“. Они су писани српскословенским језиком, рашким правописом, ситним књижним писмом.

Други купљен рукопис – „Житије Варлаама и Јоасафа“ (почетак XV века, папир), такође није потпун. Време његовог настанка је одређено филигранолошком анализом. Први део текста чини само житије Варлаама и Јоасафа, омиљено штиво како у дворској, тј. властеоској, тако и у монашкој средини, између осталог, због тога што је паралела пронађена у животу Светог Симеона и Светог Саве. Језик је српскословенски, правопис измењени рашки.

Житије Варлама и Јоасафа. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Житије Варлаама и Јоасафа“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

„Задовољство ми је што могу да обавестим нашу јавност да је Министарство културе, преко наше Амбасаде у Уједињеном Краљевству у Лондону, успело код аукцијске куће `Кристис` да откупи две изузетно драгоцене и вредне српске књиге“, рекао је српски министар културе Никола Селаковић.

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION)

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били су део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION).

Ту колекцију формирао је око 1920. године норвешки инжењер Мартин Олсен Шојен.

Садашњи власник колекције је Мартин Шојен, син Мартина Олсена Шојена.

„Житије Варлаама и Јоасафа“’ је пре те колекције било у колекцији колекционара који се звао Павел Михајлович Фекула (1905-1982), који је унук канадско-америчких руских емиграната још у време царске Русије.

Србија ће наставити да враћа своје културно благо расуто по свету

„Ово је изузетно важна и велика вест за нашу културну баштину, која је силом прилика и историјских околности расута по читавом свету, али Министарство културе ће наставити озбиљно да прати светско тржиште и када год будемо у прилици – радићемо на томе да наше културно благо расуто широм света враћамо у отаџбину“, истакао је Селаковић.

Колико су плаћена два српска средњовековна рукописа?

Министар Селаковић је казао да је цена по којој су књиге, за сада без пореза, откупљене – 57.000 фунти, односно око 5,8 милиона динара.

То су и цене без пореза, али и без аукцијске провизије, која износи 26%.

Увидом у податке објављене на сајту аукцијске куће „Кристис“, портал Српска средњовековна историја утврдио је да је коначна цена за књигу Српски октоих“ 18.900 фунти.

Постигнута цена за Српски октоих на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Српски октоих“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

На истом сајту се види да је коначна цена за књигу „Житије Варлаама и Јоасафа“ 52.920 фунти.

Постигнута цена за Житије Варлама и Јоасафа на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Житије Варлаама и Јоасафа“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

У питању су цене у које је урачуната аукцијска провизија која припада аукцијској кући „Кристис“.

У те цене још нису урачунати порези, таксе и трошкови транспорта.

Дакле, држава Србија за књиге „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ треба да плати 71.820 фунти, а накнадно ћемо сазнати колико ће износити додатни трошкови –порез, таксе, транспорт.

Портал Српска средњовековна историја поздравља куповину књига „Српски октоих и „Житије Варлаама и Јоасафа“ и намеру Министарства културе да и убудуће прати понуду на светском тржишту и да враћа српско културно благо у Србију!

Извор: Министарство културе и Аукцијска кућа „Кристис“

Прочитајте још:

Аукцијска кућа Артемиде асте: Договорена продаја печата Стефана Немање Историјском музеју Србије

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Наставите са читањем

Вести

Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије

Објављено пре

Од стране:

Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Изложба „Чекајући сталну поставку” постала је богатија за два нова вредна предмета. Последњу просторију дела изложбе посвећеног средњем веку од сада красе реконструкције одежди деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића. Оне су рађене по узору на одежде приказане на ликовним представама та два српска средњовековна владара, саопштио је Историјски музеј Србије.

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића је урађена по узору на ктиторску фреску из његове задужбине Манастира Манасије.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Деспот Стефан Лазаревић, ктиторска композиција у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Делови одежде су декорисани раскошним орнаментима.

Сакос (горња хаљина) је тамноцрвене боје, а орнаменти на њему су, као и на лицу плашта, орлови уписани у кругове.

Лорос (трака која иде преко сакоса) је узан, златан и, попут манијакиса, опточен је ручно рађеним плавим и црвеним камењем са бисерима, док му је постава зелена.

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Периврахиони (правоугаоне плочице) нашивени су само са спољне стране мишица, док су роте позициониране на лактовима, епиманике на крајевима рукава, а четвртасте „tabulae” са стране у висини колена.

Плашт је нешто светлије боје, са огрлицом која има повезане кружне орнаменте, најтипичније декорације античких туника, која се пренела на византијски царски орнат. Постава плашта је плава са златно-црним дезеном.

Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића

Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића, сестрића и наследника деспота Стефана Лазаревића, урађена је по узору на повељу која се чува у светогорском Манастиру Есфигмену, а на којој је приказан са својом породицом.

Део повеље светогорском Манастиру Есфигмену. Други с лева је деспот Ђурађ Бранковић. У питању је једина сачувана уметничка представа деспота Ђурађа настала током његовог живота.
Део повеље светогорском Манастиру Есфигмену. Други с лева је деспот Ђурађ Бранковић. У питању је једина сачувана уметничка представа деспота Ђурђа настала током његовог живота.

Делови одежде су, као и код одежде деспота Стефана Лазаревића, декорисани ручно рађеним драгим камењем и везеним орнаментима.

Црвени сакос широких рукава је за потребе реконструкције урађен у престижној ткачкој радионици у околини Лондона, а испод њега се налази петролејплава туника.

Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Златни лорос је карактеристично везен и постављен петролејплавом тканином.

Горњи плашт у тамнијој нијанси петролејплаве боје је постављен светлосивим крзном за које се, по начину сликања и презентовања на приказу у Есфигменској повељи, наслућује да је било од хермелина.

Радно време Историјског музеја Србије

Изложба „Чекајући сталну поставку” отворена је за посетиоце сваког дана, осим понедељка, између 12 и 20 часова.

Цена улазнице је 400 динара, односно 150 динара за ученике, студенте и пензионере.

Историјски музеј Србије тренутно се налази на адреси Трг Николе Пашића 11, 11000 Београд.

Извори: Историјски музеј Србије, Министарство културе

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Историјски музеј Србије: Допуњена изложба „Чекајући сталну поставку“

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.
Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.

Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“

За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитаје још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Наставите са читањем

Најчитаније