Connect with us

Вести

„Све о археологији“: Потрага за двором краља Драгутина у Дебрцу донела неочекиване резултате

Објављено пре

Мапа тврђаве и локалитета Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
Мапа тврђаве и локалитета Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Археолошка ископавања локалитета Градужине у селу Дебрц на Сави, који је претпостављено место двора краља Драгутина који се спомиње у историјским изворима, донела су нека потпуно неочекивана сазнања. Уместо културног слоја који одговара времену владавине краља Драгутина, наишло се на културни слој из ранијег периода. Нешто што није било очекивано, пише сајт „Све о археологији“.

Геофизичка снимања и ископавања обављена су током октобра и новембра 2022. године. Њих су спровели археолози из Завода за заштиту споменика културе Ваљево у сарадњи са Удружењем Челник из Љига, а уз подршку општине Владимирци.

Шта је откривено током археолошких истраживања?

Локалитет Градужине налази се на месту где река Сава прави оштру окуку, што је условило константно поткопавање терена, те је од целог локалитета остао само један мањи троугаони плато окружен Савом и Дубоким потоком. На том локалитету видљиви су остаци двоструког бедема саграђеног од дрвета и земље, са два рова.

Део ископаног бедема на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
Део ископаног бедема на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Међутим, ископавања су показала да на локалитету Градужине нема археолошког слоја из 13. и 14. века, односно из времена краља Драгутина (1276-1316). Уместо тога, археолози су нашли слој 10. века!

Покретни налази керамике, према начину израде и орнаментима, одговарају периоду 10. и 11. века. Типолошки се потпуно поклапају са керамиком из слојева од 9. до 11. века који су пронађени на локалитетима у Мачванској Митровици, Малом Зворнику, Врсеницама и Расу.

Фрагменти керамике из 10. и 11. века пронађени на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
Фрагменти керамике из 10. и 11. века пронађени на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Од нарочитог значаја су два новчића византијског цара Василија II (976-1025), који су лежали на самом врху културног слоја испод којег је видљив слој пожара. Један од та два новчића је лежао у слоју срушеног земљаног бедема.

Новчићи византијског цара Василија II Бугароубице пронађени на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
Новчићи византијског цара Василија II Бугароубице пронађени на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Откривено утврђење из 10. века

Све ово јасно говори да се новац цара Василија II нашао на овом месту у фази након пожара и разарања утврђења. Будући да се између стерилног и средњовековног слоја налази танак слој са налазима из латенског периода (млађе гвоздено доба), може се тврдити да је утврђење највероватније подигнуто у првој половини 10. века као погранична тврђава током сукоба Срба са Мађарима или Бугарима.

Ово је и време чувеног српског кнеза Часлава Клонимировића (927-960). У науци још увек није прецизно утврђено докле се на северу простирала његова држава, али с обзиром да знамо да је погинуо у борби са Мађарима на реци Сави и да се налази са локалитета Градужине поклапају са периодом његове владавине, можемо оправдано претпоставити да је утврђење у Дебрцу представљало северну линију одбране Србије кнеза Часлава. То би дефинитивно одагнало све сумње да се у његово време Србија на северу простирала до реке Саве.

Тријумф византијског цара Василија II Бугароубице на форуму у Цариграду, илустрација из Мадридског Скилице. Фотографија је преузета са Википедије.
Тријумф византијског цара Василија II Бугароубице на форуму у Цариграду, илустрација из Мадридског Скилице. Фотографија је преузета са Википедије.

Рушење утврђења и слој паљења изнад ког су пронађени новчићи цара Василија II Бугароубице, потврђује податак из историјских извора да је он почетком 11. века повратио и консолидовао византијску власт на Балкану, а тада и Србија пада под византијску власт. Даља истраживања овог локалитета требало би да открију шта се тачно збивало на овом подручју и ко је све њиме управљао током 10. и почетком 11. века.

Аутор Александар Ђукић

Извор: Све о археологији

Прочитајте још:

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

„Све о археологији“: Завршена овогодишња истраживања тврђаве Петрус

Вести

Нове колекције на порталу Фонда „Благо“ – јавности доступне фотографије Љубостиње и Руденице

Објављено пре

Од стране:

Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд „Благо“ објавио је на својој страници на Фејсбуку да су на порталу те фондације постављени видео-снимци, фотографије и виртуелне туре Манастира Љубостиње и Манастира Руденице.

Новим колекцијама Фонд „Благо“ обогатио је своју већ богату и за српско културно наслеђе веома важну интернет презентацију.

Верујемо да ће нове колекције посвећене Љубостињи и Руденици допринети да се са њиховим благом од непроцењиве вредности упозна широк круг заљубљеника у српску средњовековну историју, како из домаће тако и из иностране јавности.

Надамо се и да ће поменуте колекције подстаћи многе да обиђу поменуте светиње и уживо виде вредне фреске и архитектуру које их красе.

Извор: фејсбук страница Фонда „Благо“

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Наставите са читањем

Вести

Хуманитарна организација „Млади за Космет“ из Подгорице предала вредну помоћ манастирима Високи Дечани и Бањска

Објављено пре

Од стране:

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“

Представници Хуманитарне организације „Млади за Космет“, чије се седиште налази у Подгорици, боравили су 20. и 21. јануара 2024. године на Косову и Метохији. Том приликом су предали средства прикупљена током своје традиционалне Божићне акције.

„Викенд по Богојављењу смо искористили да посјетимо и поклонимо се светињама Косова и Метохије, а уједно и уручимо средства која су прикупљена током Божићне акције. Подсјећамо да је током два мјесеца трајања акције прикупљено 27.000 евра“, објавили су из ХО „Млади за Космет“.

У Божићној акцији помогнуте српске светиње, породице и ХО „Мајка девет Југовића“ са Косова и Метохије

У Божићној акцији помогнути су:

Манастир Дубоки поток, општина Зубин Поток, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за радове на проширењу сувенирнице;

Манастир Бањска, у износу од 5.000 евра, који ће бити потрошени за котларницу;

Манастир Високи Дечани, у износу од 5.000 евра (3.000 евра ће бити искоришћено за манастирске потребе, а 2.000 евра за бити потрошено за завршетак радова на фасади куће породице Михајловић из Зубиног Потока);

Црква Светог Апостола и Јеванђелиста Луке у Витомирици, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за обнову те светиње;

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.

Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља у Пећи, у износу од 1.700 евра, који ће бити потрошени за куповину пећи на пелет;

Народне кухиње „Мајка девет Југовића“ из Грачанице и социјално-угрожене породице, у износу од 8.000 евра;

Породица Стошић из села Бостане, у износу од 1.750 евра, који ће бити потрошени за радове на столарији у кући те фамилије;

Издвојена и средства за Манастир Улије

Такође, 550 евра од Божићне акције је придодато средствима прикупљеним током Божићног хуманитарног турнира у стоном тенису и пикаду, који ће бити предати Манастиру Улије, општина Лепосавић. Средства ће бити искоришћена за наставак изградње заштитног зида око тог манастира.

„Круна путовања, као и увијек, биле су свете литургије, овог пута у манастирима Бањска и Високи Дечани. Седам вјекова које ти зидови чувају опомињу нас да никад не одустанемо од онога што је Господ крунисао мученичким вијенцем.

Хвала, браћо и сестре, на указаном повјерењу!

НЕМА ПРЕДАЈЕ!”, навели су из ХО „Млади за Космет“.

Портал Српска средњовековна историја поздравља ову акцију ХО „Млади за Космет“ и позива све своје читаоце из Црне Горе да се укључе у наредне акције те организације и да у складу са својом могућностима помажу све оне којима је помоћ потребна.

Извор: фејсбук страница ХО „Млади за Космет“

Прочитајте још:

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Наставите са читањем

Вести

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Објављено пре

Од стране:

Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку” обогаћена је новим значајним предметима, саопштено је из Историјског музеја Србије.

У наредном периоду посетиоци ће моћи да виде дело сликара Миодрага Петровића „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, које је позајмила породица Маравић, и реконструкцију круне краљице Симониде, која је недавно израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака по узору на круну са фреске краљице Симониде из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.
Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку” је након отварања, како је и најављено, повремено обогаћивана новим предметима, што је привлачило додатно интересовање посетилаца.

Током претходне године, изложба је прво допуњена оловним печатом великог жупана Стефана Немање из друге половине XII века, откупљеним у Сан Марину од аукцијске куће „Артемиде асте”, златником од 20 динара краља Милана Обреновића из 1882. године и реконструкцијама жезла цара Душана и царице Јелене, која је старим техникама израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица, по узору на жезла са фреске цара Душана и царице Јелене из Манастира Лесново, а потом и кристалним бокалом са грбом Краљевине СХС и новчићима владара из династије Немањић.

У Историјски музеј Србије ускоро стиже још реконструкција круна

Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима и новим реконструкцијама круна, као што су круне краља Михаила I Војисављевића, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића, које су у процесу израде, саопштено је из Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку”

Та институција културе је на изложби „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце изнела највредније предмете из својих збирки. Међу њима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.

Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке. У централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић. У остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период Српске деспотовине.

Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа.

Идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки на изложби „Чекајући сталну поставку”

На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки. Оне су израђене у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Тако посетиоци имају прилику да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина, деспота Стефана Лазаревића, царице Јелене и краљице Јелене Анђел, као и реконструкције одежди Михаила I Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода ране младости.

Круне су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.

Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.

Круне краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића су биле представљене у Кини на осмом Међународном фестивал нематеријалне културне баштине, подржаном од стране УНЕСКА, где су привукле велику пажњу посетилаца.

Пратећи програми изложбе „Чекајући сталну поставку”

Сваке суботе од 13 часова у Музеју реализује програм под називом „Субота у Историјском музеју”, који представља разноврсне пратеће програме у оквиру изложбе „Чекајући сталну поставку” намењене свим узрастима.

Пратећи програми обухватају стручна вођења кроз актуелну изложбу, стручна вођења на посебне теме и креативне радионице за децу.

Више информација о пратећим програмима можете да пронађете на сајту и друштвеним мрежама Музеја.

Гостујућа изложба „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”

У посебном делу изложбеног простора Музеја, приказана је гостујућа изложба Музеја Републике Српске из Бањалуке под називом „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”.

Она представља тематски додатак изложби „Чекајући сталну поставку”. Аутори те изложбе су музејски саветник Јанко Врачар и Дејан Дошлић са Универзитета у Бањој Луци.

Извор: Данас

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Допуњена изложба „Чекајући сталну поставку“

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Наставите са читањем

Најчитаније