Вести

Научни скуп у Манастиру Прохор Пчињски: Седам векова од упокојења краља Милутина

Објављено пре

4 године

23.09.2021

Од стране:

Редакција

Краљ Милутин, Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане), Манастир Студеница

Фреска Краља Милутина у Краљевој цркви. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

У организацији Епархије врањске и Епархије рашко-призренске, Центра за византијске и словенске студије, Универзитета у Нишу и Катедре и семинара за византологију Филозофског факултета, Универзитета у Београду, 24. и 25. септембра 2021. године биће одржан Међународни научни скуп „Седам векова од упокојења Светог краља Милутина“.

Радни део Међународног научног скупа, који ће моћи да се прати путем видео-линка, 24. и 25. септембра 2021. године биће одржан у Манастиру Преподобног Прохора Пчињског. Том приликом поздравно слово изговориће епископ врањски г. Пахомије, а свечану беседу „Свети краљ Милутин – Светлост која спаја“ произнеће Његова екселенција, амбасадор Републике Србије у Бугарској, доц. др Жељко Јовић.

О Светом краљу Милутину, обновитељу Манастира Светог Прохора Пчињског, а поводом седам векова од упокојења, своје радове ће излагати бројни научни радници са универзитета и других иституција из Србије, Грчке, Немачке, Француске, Црне Горе и Републике Српске. У току дводневног научног скупа, преко тридесет излагача сагледаће лик и дело Светог краља Милутина, чиме ће се расветљавати бројне теме и многе тезе са становишта историографије, археологије, житијине књижевности, теологије, иконографије, лексикологије, дипломатије и других мултидисциплинарних виђења лика Светог краља, једног од највећих ктитора у Србији.

Међу учесницима Скупа биће проф. др Влада Станковић, проф. др Драгиша Бојовић, проф. др Атанасиос Атанасиадис, проф. др Радивој Радић, проф. др Јелена Ердељан, проф. др Татјана Суботин Голубовић, др Ивица Живковић, протојереј-ставрофор Небојша Стојадиновић, проф. др Александра Костић Тмушић, др Радован Пилиповић, проф. др Бошко Бранковић, проф. др Драгољуб Mарјановић, проф. Кристијан Рафенспергер, проф. Алис Изабела Саливан, др Ружица Љевушкина, др Зоран Недељковић, проф. др Аранђел Смиљанић, Светлана Смолчић Макуљевић, Васиљ Јововић и многи други. Очекује се да у догледно време буде објављен зборник радова са овог научног скупа.

Епархија врањска овим научним скупом наставља започето обележавање значајних јубилеја, међу којима је 950. годишњица упокојења Преподобног Прохора Пчињског. То двогодишње обележавање праћено је многим манифестацијама, научним скуповима, изложбама икона, свечаном академијом, богатим пригодним издаваштвом, објављивањем реликвија, као и утврђивањем награда и признања посвећеним Преподобном Прохору Пчињском и преподобном Јустину Ћелијском и Врањском. Све то биће представљено на промоцији зборника, а поводом славе Преподобног Прохора Пчињског почетком новембра ове године.

Међународни научни скуп посвећен Светом краљу Милутину требало је да буде свечано отворен у четвртак, 23. септембра 2021. године, у Манастиру Грачаници, а било је планирано да се присутнима обрате епископ рашко-призренског господин Теодосије, епископ врањски господин Пахомије, локални и државни представници. Свечану беседу „Краљ Милутин, Свети краљ – Седам векова од упокојења“ требало је да одржи проф. др Влада Станковић са Филозофског факултета у Београду. Међутим, због тренутне ситуације на Косову и Метохији, коју су на административним прелазима Јариње и Брњак између Космета и Централе Србије изазвале привремене приштинске власти на челу са Аљбином Куртијем, програм планиран за 23. септембар је отказан.

Извор:

Епархија врањска Српске православне цркве.

Насловна фотографија је преузета са сајта:

Фонд Благо

Прочитајте још:

Међународни научни скуп у Скопљу поводом седам векова од смрти краља Милутина

Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина

Следеће

Недавно пронађени прстен изложен у Градском музеју Суботице

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

1 месец

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

1 месец

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}*

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

1 месец

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.