Connect with us

Вести

Научни скуп у Манастиру Прохор Пчињски: Седам векова од упокојења краља Милутина

Објављено пре

Краљ Милутин, Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане), Манастир Студеница
Фреска Краља Милутина у Краљевој цркви. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

У организацији Епархије врањске и Епархије рашко-призренске, Центра за византијске и словенске студије, Универзитета у Нишу и Катедре и семинара за византологију Филозофског факултета, Универзитета у Београду, 24. и 25. септембра 2021. године биће одржан Међународни научни скуп „Седам векова од упокојења Светог краља Милутина“.

Радни део Међународног научног скупа, који ће моћи да се прати путем видео-линка, 24. и 25. септембра 2021. године биће одржан у Манастиру Преподобног Прохора Пчињског. Том приликом поздравно слово изговориће епископ врањски г. Пахомије, а свечану беседу „Свети краљ Милутин – Светлост која спаја“ произнеће Његова екселенција, амбасадор Републике Србије у Бугарској, доц. др Жељко Јовић.

О Светом краљу Милутину, обновитељу Манастира Светог Прохора Пчињског, а поводом седам векова од упокојења, своје радове ће излагати бројни научни радници са универзитета и других иституција из Србије, Грчке, Немачке, Француске, Црне Горе и Републике Српске. У току дводневног научног скупа, преко тридесет излагача сагледаће лик и дело Светог краља Милутина, чиме ће се расветљавати бројне теме и многе тезе са становишта историографије, археологије, житијине књижевности, теологије, иконографије, лексикологије, дипломатије и других мултидисциплинарних виђења лика Светог краља, једног од највећих ктитора у Србији.

Међу учесницима Скупа биће проф. др Влада Станковић, проф. др Драгиша Бојовић, проф. др Атанасиос Атанасиадис, проф. др Радивој Радић, проф. др Јелена Ердељан, проф. др Татјана Суботин Голубовић, др Ивица Живковић, протојереј-ставрофор Небојша Стојадиновић, проф. др Александра Костић Тмушић, др Радован Пилиповић, проф. др Бошко Бранковић, проф. др Драгољуб Mарјановић, проф. Кристијан Рафенспергер, проф. Алис Изабела Саливан, др Ружица Љевушкина, др Зоран Недељковић, проф. др Аранђел Смиљанић, Светлана Смолчић Макуљевић, Васиљ Јововић и многи други. Очекује се да у догледно време буде објављен зборник радова са овог научног скупа.

Епархија врањска овим научним скупом наставља започето обележавање значајних јубилеја, међу којима је 950. годишњица упокојења Преподобног Прохора Пчињског. То двогодишње обележавање праћено је многим манифестацијама, научним скуповима, изложбама икона, свечаном академијом, богатим пригодним издаваштвом, објављивањем реликвија, као и утврђивањем награда и признања посвећеним Преподобном Прохору Пчињском и преподобном Јустину Ћелијском и Врањском. Све то биће представљено на промоцији зборника, а поводом славе Преподобног Прохора Пчињског почетком новембра ове године.

Међународни научни скуп посвећен Светом краљу Милутину требало је да буде свечано отворен у четвртак, 23. септембра 2021. године, у Манастиру Грачаници, а било је планирано да се присутнима обрате епископ рашко-призренског господин Теодосије, епископ врањски господин Пахомије, локални и државни представници. Свечану беседу „Краљ Милутин, Свети краљ – Седам векова од упокојења“ требало је да одржи проф. др Влада Станковић са Филозофског факултета у Београду. Међутим, због тренутне ситуације на Косову и Метохији, коју су на административним прелазима Јариње и Брњак између Космета и Централе Србије изазвале привремене приштинске власти на челу са Аљбином Куртијем, програм планиран за 23. септембар је отказан.

Извор:

Епархија врањска Српске православне цркве.

Насловна фотографија је преузета са сајта:

Фонд Благо

Прочитајте још:

Међународни научни скуп у Скопљу поводом седам векова од смрти краља Милутина

Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

У току радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу

Објављено пре

Од стране:

Будући изглед комплекса Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
Будући изглед комплекса Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.

У комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла (Петрове цркве) у Старом Расу у току су радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине.

Инвеститор радова је Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска. Финансијер је Министарство туризма и омладине.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.

За археолошки и конзерваторски надзор је задужен Републички завод за заштиту споменика културе.

Рок за завршетак радова 29. август 2025. године

Радови су почели 2. маја 2025. године и план је да они трају 120 календарских дана. Дакле, радови би требало да буду готови 29. августа 2025. године.

Инфо табла о изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
Инфо табла о изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.

Према до сада изведеним радовима и плану коначног изгледа северне грађевине у Петровој цркви, што читаоци могу видети на фотографијама, мало је вероватно да ће радови бити завршени у планираном року.

Радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
Радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.

Када радови на северној грађевини буду готови биће заокружен комплекс Цркве Светих апостола Петра и Павла, који чине сама светиња, гробље око ње, северна грађевина, звоник и конзервирани остаци зидина.

Кратка историја Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу

На благој узвишици изнад десне обале реке Дежеве, недалеко од њеног ушћа у реку Рашку, на око два километра од Новог Пазара, уздиже се храм „светих и свеславних и врховних апостола Петра и Павла“.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.

Црква Светих апостола Петра и Павла из 9. или 10. века у Старом Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште Рашке епископије.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.

Најстарије познато историјско сведочанство које поуздано говори о старини храма је повеља византијског цара Василија II Бугароубице из 1020. године.

О самом постанку Петрове цркве постоје два предања. Према првом, ту цркву је саградио апостол Тит, ученик апостола Павла.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.

Према другом предању, саопштеном у Летопису Попа Дукљанина, дукљански краљ Бело Павлимир је са Римљанима ратовао против рашког жупана Лутомира. Након што су га поразили Римљани су саградили тврђаву Бело и храм „у част блаженог Петра апостола“. Тај догађај се према том извору збио половином 9. века.

Петрова црква много већи значај за српску историју има у време владавине династије Немањић.

Први велики догађај који се одиграо у тој цркви је „друго крштење“ великог жупана Стефана Немање, који се по преузимању власти крстио по православним обичајима.

Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.

Један од најзначајнијих догађаја у српској средњовековној историји се догодио на Благовести 1196. године, када је на сабору код Петрове цркве Стефан Немања предао власт свом средњем сину Стефану, будућем краљу.

Рашка епископија је са седиштем у Петровој цркви је поред новооснованих епископија 1219. године чинила Српску аутокефалну цркву.

Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.

Током целог Средњег века, све до пропасти српске средњовековне државе 1459. године, у Петровој цркви се развијао културни и духовни живот.

Под Османлијама до модерних времена

Током османлијског периода владавине, нарочито током 17. и 18. века, Петрова црква је доста пострадала, посебно у ратовима. Рашки митрополити су тешко излазили на крај са османлијским властима у намери да обнове порушену цркву.

Петрова црква је остала под турском влашћу све до 1912. године и ослобођења.

Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.

Петрова црква је 1979. године уврштена на Листу светске културне баштине Унеска.

Током 20. и 21. века у комплексу Петрове цркве обављено је доста археолошких истраживања. У последњих петнаестак година је изведено неколико грађевинских и реконструкцијских подухвата ради оспособљавања цркве за свакодневно богослужење.

Прочитајте још:

Представљен иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква“

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Наставите са читањем

Вести

Народни музеј Србије: Мирослављево јеванђеље доступно јавности од 1. до 8. августа

Објављено пре

Од стране:

Мирослављево јеванђеље отворено за јавност, плакат. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Мирослављево јеванђеље отворено за јавност, плакат. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Поводом 20. годишњице од уписивања на Унескову листу „Памћење света“, Мирослављево јеванђеље ће бити доступно јавности од петка, 1. августа, до петка, 8. августа, објавио је Народни музеј Србије.

У том периоду све љубитеље уметности и историје, па и оне најмлађе, очекују вођења током којих ће се разговарати о томе како је настало Мирослављево јеванђеље, у чијем све власништву је било кроз векове и како је успело да преживи све недаће од 12. века до данас.

Стручна вођења за одрасле

Петак, 1. август, 13 часова.

Субота, 2. август, 18 часова.

Недеља, 3. август, 13. часова.

Мирослављево јеванђеље, термини стручних вођења. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Мирослављево јеванђеље, термини стручних вођења. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Уторак, 5. август, 13. часова.

Среда, 6. август, 13. часова.

Четвртак, 7. август, 13. часова.

Петак, 8. август, 13. часова.

Вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“

Субота, 2. август, 13 часова.

Четвртак, 7. август, 15 часова.

Мирослављево јеванђеље, термини вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Мирослављево јеванђеље, термини вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

71. и 72. страница Мирослављевог јеванђеља.
71. и 72. страница Мирослављевог јеванђеља.

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

Извор: Народни музеј Србије

Прочитајте још:

Прича о светињи у којој је највероватније настало Мирослављево јеванђеље

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Представљање слике „Крунисање цара Душана“ Паје Јовановића у Народном музеју у Београду

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

У току је рестаурација и конзервација слике „Улазак цара Душана у Дубровник“

Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља

Наставите са читањем

Вести

Историјски музеј Србије: Нове реконструкције средњовековних српских инсигнија на изложби „Чекајући сталну поставку“

Објављено пре

Од стране:

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње @jstokucia. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку“ добила је нове експонате, објавио је Историјски музеј Србије.

Део изложбе „Чекајући сталну поставку“ постале су нове реконструкције средњовековних српских инсигнија.

У питању су реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића, реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана, реконструкција одежде краљице Каталине, реконструкција јахачке одежде Јована Оливера и реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног.

Реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића

Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, владара из преднемањићке епохе, израђена је у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, по узору на фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу.

Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Аутор фотографије златарска радионица Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.

Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и израђена је од позлаћеног сребра, украшена бисерима, ахатом, ониксом, жадом, хризопрасом, сафиром и аметистом.

Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића

Реконструкцију севастократорског венца Стефана Првовенчаног израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица, по фресци из Манастира Студеница.

Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Аутор фотографије је Горан Ристовић. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.

Венац је израђен од позлаћеног сребра и декорисан турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и бисерима.

Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Аутор фотографије је Горан Ристовић. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.

Реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана

Оклоп цара Душана реконструисао је архитекта Стеван Стевановић по представи на житијној икони Стефана Дечанског у Манастиру Високи Дечани. Мач цара Душана, по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу (Северна Македонија), израдио је мајстор Слободан Маринић.

Реконструкција оклопа цара Душана, рад архитекте Стевана Стевановића. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција оклопа цара Душана, рад архитекте Стевана Стевановића. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Украси су позлаћени, а на мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар.

Реконструкција одежде краљице Каталине

Реконструкција одежде краљице Каталине израђена је по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

Реконструкција одежде краљице Каталине, израђена у радионици костимографкиње @jstokucia. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција одежде краљице Каталине, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у Манастиру Лесново (Северна Македонија).

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње @jstokucia. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног израђена је на основу фреске из Манастира Милешева.

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног, израђена у радионици костимографкиње @jstokucia. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Одежде су израђене у радионици костимографкиње Јоване Стокуће и представљене на луткама вајара Дарка Кузмановића. Украсне бисере даровао је колекционар Витор Ристовић у спомен на сина Видоја.

Извор: Историјски музеј Србије

Прочитајте још:

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Наставите са читањем

Најчитаније