Connect with us

Вести

Дечани добили фото-опрему за дигитализацију фресака од италијанског Кфора

Објављено пре

Уручивање фото-опреме за дигитализацију фресака у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.

Манастир Високи Дечани добио је од италијанског Кфора фото-опрему за дигитализацију изузетно вредних средњовековних фресака у Цркви Христа Пантократора.

У питању је још једна у низу донација италијанског Кфора за очување Манастира Високи Дечани и баштине Српске православне цркве. На церемонији уручења опреме, која је одржана 17. септембра 2022. године, игуман Дечана Сава Јањић се у име братства захвалио на донацији пуковницима Мароти и Рицију, капетану Скалонеу и италијанској војсци.

Припадници снага италијанског Кфора са оцем Савом, госпођом Дубравком Ђукановић и господином Алексом Јеликићем у Цркви Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.
Припадници снага италијанског Кфора са оцем Савом, госпођом Дубравком Ђукановић и господином Алексом Јеликићем у Цркви Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.

Архимандрит Сава је с благословом епископа Теодосија и у име дечанског братства доделио захвалнице пуковнику Мароти, команданту Кфорове Регионалне команде Запад, шефу интендантске службе пуковнику Рицију и капетану Скалонеу, рекавши да уручена помоћ значајно доприноси очувању баштине СПЦ на Косову и Метохији и европске и светске културне баштине са Унескове листе, која повезује све људе добре воље.

Поменутој церемонији присуствовали су и госпођа Дубравка Ђукановић директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и господин Алекса Јеликић, руководилац Одељења за сликарство и физичко-хемијске лабораторије Републичког завода за заштиту споменика културе. Игуман Сава се захвалио госпођи Ђукановић, господину Јеликићу и њиховим колегама на дугогодишњем раду на заштити фресака у Дечанима и другим православним светињама на Косову и Метохији.

Господин Алекса Јеликић, госпођа Дубравка Ђукановић и отац Сава у порти Манастира Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.
Господин Алекса Јеликић, госпођа Дубравка Ђукановић и отац Сава у порти Манастира Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.

„Млади за Космет“ донирали Дечанима котао за грејање

Донација италијанског Кфора није једина помоћ коју је Манастир Високи Дечани добио ових дана.

Чланови Хуманитарног омладинског клуба „Млади за Космет“ из Подгорице, заједно са члановима Православног братства Ђурђевац, уручили су 18. септембра 2022. године Дечанима средства у износу од 5.000 евра. Та значајна донација биће искоришћена за куповину котла за грејање гостињског конака.

Чланови Хуманитарног омладинског клуба „Млади за Космет“ и отац Сава у Манастиру Високи Дечани. Фотографије је преузета са фејсбук странице „Млади за Космет - Подгорица“.
Чланови Хуманитарног омладинског клуба „Млади за Космет“ и отац Сава у Манастиру Високи Дечани. Фотографије је преузета са фејсбук странице „Млади за Космет – Подгорица“.

Извор:

Фејсбук страница Манастира Високи Дечани

Прочитајте још:

Први игуман Манастира Високи Дечани – Арсеније

Високи Дечани: Помозите обнову средњовековне Рајкове цркве у Призрену

Високи Дечани: Војници КФОР-а треба да штите Манастир

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

Од стране:

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

Од стране:

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др  Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године,  „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

Од стране:

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Прочитајте још:

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Наставите са читањем

Најчитаније