Connect with us

Вести

Отворена изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу

Објављено пре

Отварање изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко таковског краја 21. септембра 2022. године. Са лева на десно: директор Музеја рудничко-таковског краја виши кустос историчар Александар Марушић, директор Народног музеја Крушевца Никола Пантелић, аутори изложбе историчари Народног музеја Крушевац виши кустос Сања Рутић Воротовић и музејски саветник Горан Васић.
Отварање изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко таковског краја 21. септембра 2022. године. Са лева на десно: директор Музеја рудничко-таковског краја виши кустос историчар Александар Марушић, директор Народног музеја Крушевца Никола Пантелић, аутори изложбе историчари Народног музеја Крушевац виши кустос Сања Рутић Воротовић и музејски саветник Горан Васић.

У Галерији Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу у уторак увече, 21. септембра 2022. године, свечано је отворена гостујућа изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ Народног музеја Крушевца. Аутори изложбе су историчари Народног музеја Крушевац виши кустос Сања Рутић Воротовић и музејски саветник Горан Васић.

Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.
Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.

О Народном музеју у Крушевцу и сталној поставци која завређује пажњу посетилаца говорио је директор Музеја рудничко-таковског краја виши кустос историчар Александар Марушић. Он је том приликом представио госте из Народног музеја Крушевца посетиоцима, истакао заједничку сарадњу два музеја на пројектима попут „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ и говорио о вези изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“ са рудничко-таковским крајем.

Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.
Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.

Према речима директора Народног музеја Крушевца Николе Пантелића, изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ постављена је поводом 600 година оснивања града Крушевца.

О поставци су говорили њени аутори Горан Васић и Сања Рутић Воротовић.

Садржај изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“

Изложба и комплетан истраживачки пројекат омогућавају посетиоцима да се кроз интерактивну поставку упознају са настанком града Крушевца 1371. године, градњом цркве Лазарице и првим годинама владавине оснивача Крушевца кнеза Лазара Хребељановића.

Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.
Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.

Изложбу „Моравска Србија: између стварности и легенде“ чине два сегмента. Први сегмент изложбе је назван „Крушевачки град“. У њему су обрађени елементи живота у престоници државе кнеза Лазара: моравска архитектура, привреда, средњовековна исхрана, одевање, болести и здравство.

Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.
Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.

Други сегмент изложбе је насловљен „Косовска битка“. У њему су обрађене припреме војски за битку, сам Косовски бој, последице битке, Косовска битка у историјским изворима, као и претпостављени ток битке описан на шест паноа.

Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.
Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.
Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.
Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.

Трајање изложбе у Музеју рудничко-таковског краја

Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја трајаће до 14. октобра 2022. године.

Посетиоци изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.
Посетиоци изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.

Радно време Музеја рудничко-таковског краја од понедељка до петка је од 7 сати и 30 минута до 19 сати, а суботом и недељом од 11 до 16 часова.

Извор: фејсбук страница Музеја рудничко-таковског краја

Прочитајте још:

У Краљеву отворена изложба „Моравска Србија – између стварности и легенде“

Изложба икона грчких мајстора траје до 7. октобра 2022. године у Народном музеју Краљева

Вести

Србија на аукцији у Лондону купила два средњовековна рукописа

Објављено пре

Од стране:

Српски октоих. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Српски октоих“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

Србија је на аукцији у Лондону купила два значајна српска средњовековна рукописа: „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“, чиме ће бити обогаћен фонд старих и ретких књига Народне библиотеке Србије, саопштило је Министарство културе Владе Републике Србије.

Два рукописна ремек-дела из прве половине 14. века и почетка 15. века купљена су од аукцијске куће „Кристис“. У име Србије рукописе је купила Амбасада Србије у Великој Британији.

Један од купљених рукописа је „Српски октоих“ (фрагмент, прва половина XIV века, пергамент). Према процени енглеског слависте Ралфа Клеминсона, књига потиче из XIV века, али се на основу писма прецизније може датирати на његову прву половину, па чак и сам крај XIII века. Реч је о обједињеним одломцима из различитих делова „Октоиха параклитика“. Они су писани српскословенским језиком, рашким правописом, ситним књижним писмом.

Други купљен рукопис – „Житије Варлаама и Јоасафа“ (почетак XV века, папир), такође није потпун. Време његовог настанка је одређено филигранолошком анализом. Први део текста чини само житије Варлаама и Јоасафа, омиљено штиво како у дворској, тј. властеоској, тако и у монашкој средини, између осталог, због тога што је паралела пронађена у животу Светог Симеона и Светог Саве. Језик је српскословенски, правопис измењени рашки.

Житије Варлама и Јоасафа. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Житије Варлаама и Јоасафа“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

„Задовољство ми је што могу да обавестим нашу јавност да је Министарство културе, преко наше Амбасаде у Уједињеном Краљевству у Лондону, успело код аукцијске куће `Кристис` да откупи две изузетно драгоцене и вредне српске књиге“, рекао је српски министар културе Никола Селаковић.

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION)

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били су део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION).

Ту колекцију формирао је око 1920. године норвешки инжењер Мартин Олсен Шојен.

Садашњи власник колекције је Мартин Шојен, син Мартина Олсена Шојена.

„Житије Варлаама и Јоасафа“’ је пре те колекције било у колекцији колекционара који се звао Павел Михајлович Фекула (1905-1982), који је унук канадско-америчких руских емиграната још у време царске Русије.

Србија ће наставити да враћа своје културно благо расуто по свету

„Ово је изузетно важна и велика вест за нашу културну баштину, која је силом прилика и историјских околности расута по читавом свету, али Министарство културе ће наставити озбиљно да прати светско тржиште и када год будемо у прилици – радићемо на томе да наше културно благо расуто широм света враћамо у отаџбину“, истакао је Селаковић.

Колико су плаћена два српска средњовековна рукописа?

Министар Селаковић је казао да је цена по којој су књиге, за сада без пореза, откупљене – 57.000 фунти, односно око 5,8 милиона динара.

То су и цене без пореза, али и без аукцијске провизије, која износи 26%.

Увидом у податке објављене на сајту аукцијске куће „Кристис“, портал Српска средњовековна историја утврдио је да је коначна цена за књигу Српски октоих“ 18.900 фунти.

Постигнута цена за Српски октоих на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Српски октоих“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

На истом сајту се види да је коначна цена за књигу „Житије Варлаама и Јоасафа“ 52.920 фунти.

Постигнута цена за Житије Варлама и Јоасафа на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Житије Варлаама и Јоасафа“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

У питању су цене у које је урачуната аукцијска провизија која припада аукцијској кући „Кристис“.

У те цене још нису урачунати порези, таксе и трошкови транспорта.

Дакле, држава Србија за књиге „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ треба да плати 71.820 фунти, а накнадно ћемо сазнати колико ће износити додатни трошкови –порез, таксе, транспорт.

Портал Српска средњовековна историја поздравља куповину књига „Српски октоих и „Житије Варлаама и Јоасафа“ и намеру Министарства културе да и убудуће прати понуду на светском тржишту и да враћа српско културно благо у Србију!

Извор: Министарство културе и Аукцијска кућа „Кристис“

Прочитајте још:

Аукцијска кућа Артемиде асте: Договорена продаја печата Стефана Немање Историјском музеју Србије

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Наставите са читањем

Вести

Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије

Објављено пре

Од стране:

Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Изложба „Чекајући сталну поставку” постала је богатија за два нова вредна предмета. Последњу просторију дела изложбе посвећеног средњем веку од сада красе реконструкције одежди деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића. Оне су рађене по узору на одежде приказане на ликовним представама та два српска средњовековна владара, саопштио је Историјски музеј Србије.

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића је урађена по узору на ктиторску фреску из његове задужбине Манастира Манасије.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Деспот Стефан Лазаревић, ктиторска композиција у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Делови одежде су декорисани раскошним орнаментима.

Сакос (горња хаљина) је тамноцрвене боје, а орнаменти на њему су, као и на лицу плашта, орлови уписани у кругове.

Лорос (трака која иде преко сакоса) је узан, златан и, попут манијакиса, опточен је ручно рађеним плавим и црвеним камењем са бисерима, док му је постава зелена.

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Периврахиони (правоугаоне плочице) нашивени су само са спољне стране мишица, док су роте позициониране на лактовима, епиманике на крајевима рукава, а четвртасте „tabulae” са стране у висини колена.

Плашт је нешто светлије боје, са огрлицом која има повезане кружне орнаменте, најтипичније декорације античких туника, која се пренела на византијски царски орнат. Постава плашта је плава са златно-црним дезеном.

Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића

Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића, сестрића и наследника деспота Стефана Лазаревића, урађена је по узору на повељу која се чува у светогорском Манастиру Есфигмену, а на којој је приказан са својом породицом.

Део повеље светогорском Манастиру Есфигмену. Други с лева је деспот Ђурађ Бранковић. У питању је једина сачувана уметничка представа деспота Ђурађа настала током његовог живота.
Део повеље светогорском Манастиру Есфигмену. Други с лева је деспот Ђурађ Бранковић. У питању је једина сачувана уметничка представа деспота Ђурђа настала током његовог живота.

Делови одежде су, као и код одежде деспота Стефана Лазаревића, декорисани ручно рађеним драгим камењем и везеним орнаментима.

Црвени сакос широких рукава је за потребе реконструкције урађен у престижној ткачкој радионици у околини Лондона, а испод њега се налази петролејплава туника.

Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Златни лорос је карактеристично везен и постављен петролејплавом тканином.

Горњи плашт у тамнијој нијанси петролејплаве боје је постављен светлосивим крзном за које се, по начину сликања и презентовања на приказу у Есфигменској повељи, наслућује да је било од хермелина.

Радно време Историјског музеја Србије

Изложба „Чекајући сталну поставку” отворена је за посетиоце сваког дана, осим понедељка, између 12 и 20 часова.

Цена улазнице је 400 динара, односно 150 динара за ученике, студенте и пензионере.

Историјски музеј Србије тренутно се налази на адреси Трг Николе Пашића 11, 11000 Београд.

Извори: Историјски музеј Србије, Министарство културе

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Историјски музеј Србије: Допуњена изложба „Чекајући сталну поставку“

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.
Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.

Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“

За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитаје још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Наставите са читањем

Најчитаније