Вести

Отворена изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу

Објављено пре

2 године

23.09.2022

Од стране:

Отварање изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко таковског краја 21. септембра 2022. године. Са лева на десно: директор Музеја рудничко-таковског краја виши кустос историчар Александар Марушић, директор Народног музеја Крушевца Никола Пантелић, аутори изложбе историчари Народног музеја Крушевац виши кустос Сања Рутић Воротовић и музејски саветник Горан Васић.

У Галерији Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу у уторак увече, 21. септембра 2022. године, свечано је отворена гостујућа изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ Народног музеја Крушевца. Аутори изложбе су историчари Народног музеја Крушевац виши кустос Сања Рутић Воротовић и музејски саветник Горан Васић.

_{Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.}

О Народном музеју у Крушевцу и сталној поставци која завређује пажњу посетилаца говорио је директор Музеја рудничко-таковског краја виши кустос историчар Александар Марушић. Он је том приликом представио госте из Народног музеја Крушевца посетиоцима, истакао заједничку сарадњу два музеја на пројектима попут „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ и говорио о вези изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“ са рудничко-таковским крајем.

Према речима директора Народног музеја Крушевца Николе Пантелића, изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ постављена је поводом 600 година оснивања града Крушевца.

О поставци су говорили њени аутори Горан Васић и Сања Рутић Воротовић.

Садржај изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“

Изложба и комплетан истраживачки пројекат омогућавају посетиоцима да се кроз интерактивну поставку упознају са настанком града Крушевца 1371. године, градњом цркве Лазарице и првим годинама владавине оснивача Крушевца кнеза Лазара Хребељановића.

Изложбу „Моравска Србија: између стварности и легенде“ чине два сегмента. Први сегмент изложбе је назван „Крушевачки град“. У њему су обрађени елементи живота у престоници државе кнеза Лазара: моравска архитектура, привреда, средњовековна исхрана, одевање, болести и здравство.

Други сегмент изложбе је насловљен „Косовска битка“. У њему су обрађене припреме војски за битку, сам Косовски бој, последице битке, Косовска битка у историјским изворима, као и претпостављени ток битке описан на шест паноа.

Трајање изложбе у Музеју рудничко-таковског краја

Изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја трајаће до 14. октобра 2022. године.

_{Посетиоци изложбе „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја рудничко-таковског краја.}

Радно време Музеја рудничко-таковског краја од понедељка до петка је од 7 сати и 30 минута до 19 сати, а суботом и недељом од 11 до 16 часова.

Извор: фејсбук страница Музеја рудничко-таковског краја

Прочитајте још:

У Краљеву отворена изложба „Моравска Србија – између стварности и легенде“

Изложба икона грчких мајстора траје до 7. октобра 2022. године у Народном музеју Краљева

Следеће

Трибина „Српска средњовековна уметност из јапанске визуре“ у Академији СПЦ 29. септембра

Не пропустите

Дечани добили фото-опрему за дигитализацију фресака од италијанског Кфора

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Предавање „Свети Сава и Византија“ у уторак, 21. јануара, у Смедереву

Објављено пре

4 седмице

15.01.2025

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.

У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. Смедеревских светосавских свечаности, биће одржано предавање „Свети Сава и Византија“.

Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.

Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници . Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.}

Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.

Биографија проф. др Драгољуба Марјановића

Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.

Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.

_{Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.}

Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.

До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8^th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Вести

Министарство културе Грчке: Откривена фреска последњег византијског цара Константина XI Палеолога

Објављено пре

2 месеца

13.12.2024

Од стране:

Редакција

Фреска у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.

У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.

Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.

_{Лице владара и део круне на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.}

„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.

У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.

Детаљи са фреска у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке. — _{Детаљи са фреске у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.}

Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.

_{Двоглави орлови са круном између глава на пурпурном огртачу владара на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.}

Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.

Констанантин XI Палеолог

Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.

Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.

Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.

_{Споменик Констанантину XI Драгашу Палеологу у главном граду Грчке Атини, постављен 1990. године рад грчког вајара Спироса Гонакиса.}

Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.

Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.

Извор: Прототема

Прочитајте још:

У Грчкој откривена фреска цара Душана, краља Уроша и царице

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Српски средњовековни (византијски) повези књига“ у четвртак, 12. децембра 2024. године, у Београду

Објављено пре

2 месеца

12.12.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Фотографија је власништво Антикваријата „Слободни ум“.

У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.

Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.

Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.

Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.

Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.

Извор: Антикваријат „Слободни ум“

Прочитајте још:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)