Игуманија Теодора. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Рано јутрос, у Клиничко болничком центру у Београду, преминула је схимонахиња Теодора, игуманија Манастира Успења Пресвете Богородице у Грачаници. Заупокојену литургију служиће Његово преосвештенство, епископ рашко-призренски г. Теодосије у суботу, 11. марта, са почетком у 9 часова, а у наставку ће бити служено опело.
Биографија игуманије Теодоре
Схиигуманија Теодора (световно Милана) Жарковић рођена је 4. маја 1940. године у селу Ракља код Александровца Жупског. У кући је васпитавана и учена у духу православља од благочестивих родитеља Световида и Славке (Филиповић) као четврто дете од укупно шесторо деце.
Од малена је показивала наклоност ка духовном животу, те у својој дванаестој години, уз очев благослов, одлази од куће у Манастир Мрзеницу, где је са љубављу и наклоношћу примају старије руске монахиње. У Манастиру Мрзеници остаје кратко време где, иако још дете, пролази кроз разна послушања. Недуго затим прелази у Манастир Руденицу где се као искушеница налази и њена сестра од тетке.
Године 1955. уз благослов патријарха Германа, тадашњег епископа жичког и администратора рашко-призренског, прелази у Манастир Грачаницу.
Након четири године искушеништва у Манастиру Грачаници замонашена је у чин расе уочи манастирске храмовне славе Велике Госпојине од стране патријарха Павла, тадашњег епископа рашко-призренског, где добија име Теодора. Монахиња Теодора је успешно похађала монашку школу коју је водио њихов духовник, тадашњи епископ Павле, у којој се изучавао Стари и Нови Завет, као и историја цркве, катихизис, читање и превођење црквенословенског, живот светих отаца…
У Манастиру Грачаници монахиња Теодора пролази кроз сва манастирска послушања: кухиња, башта, дочек и упознавање гостију са историјом цркве, брига о старим монахињама, штрикање џемпера, израда и продаја сувенира. Њеном иницијативом је унапређена манастирска економија: подиже се виноград, обрађује се манастирско имање, развија се пчеларство… По упокојењу игуманије Татјане, обавља у манастиру и дужност намеснице. У чин мале схиме замонашена је 1994. године, а у чин велике схиме јануара 2018. године. Својим животом и пожртвованошћу мати Теодора стиче љубав свих мештана Грачанице и шире.
Епископ рашко-призренски Теодосије на дан Светог Георгија 6. маја 2020. године у Манастиру Грачаници доделио је схимонахињи Теодори чин игуманије.
Схиигуманију Теодору у позним годинама биле су стигле многобројне болести, али је то није спутавало да буде у непрекидној молитви Господу, Пресветој Богородици и свим светима које је даноноћно призивала.
Кратка историја Манастира Грачанице
Манастир Грачаница сматра се једном од најзначајнијих задужбина краља Милутина (1282-1321). Зидање Цркве Успења Пресвете Богородице почело је у другој деценији 14. века, а завршено је 1321. године, исте године када се упокојио њен ктитор.
Грађена у српско-византијском стилу, Црква Успења Пресвете Богородице је једино сачувано средњовековно здање Манастира Грачанице. Подигнута је на месту две раније цркве, старије, рановизантијске тробродне базилике, и млађе, једнобродне цркве из 13. века, која је била седиште липљанских епископа. Након изградње Грачанице Липљанска епископија по том манастиру називана је и Грачаничком.
Припрата Цркве Успења Богородице подигнута је средином 14. века, у време владавине цара Стефана Душана. Оштећена је у једном од првих османлијских напада на Косово, између 1379. и 1383, а обновљена најкасније 1383. године. У истом нападу Османлија страдали су и пирг, друге зграде и библиотека Манастира Грачанице.
Грачаница је више пута падала под власт Османлија и враћала се у српске руке. Коначни пад под њихову власт десио се 1455. године, након што су Турци освојили Ново Брдо.
Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.
Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“
За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.
Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?
Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.
Плакат за предавање „Српски деспоти и њихова властела“. Фотографија је власништво Центра за културу Смедерево.
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.
Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.
Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“
На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властелеод 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.
Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.
Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.
Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.
Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.
На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.
Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Деспот Јован Оливер на ктиторској композицији у својој задужбини Манастиру Леснову. Фотографија је преузета са Википедије.
У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београддр Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.
На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.
Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.
Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.
Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.
Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.