Игуманија Теодора. Фотографија је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Рано јутрос, у Клиничко болничком центру у Београду, преминула је схимонахиња Теодора, игуманија Манастира Успења Пресвете Богородице у Грачаници. Заупокојену литургију служиће Његово преосвештенство, епископ рашко-призренски г. Теодосије у суботу, 11. марта, са почетком у 9 часова, а у наставку ће бити служено опело.
Биографија игуманије Теодоре
Схиигуманија Теодора (световно Милана) Жарковић рођена је 4. маја 1940. године у селу Ракља код Александровца Жупског. У кући је васпитавана и учена у духу православља од благочестивих родитеља Световида и Славке (Филиповић) као четврто дете од укупно шесторо деце.
Од малена је показивала наклоност ка духовном животу, те у својој дванаестој години, уз очев благослов, одлази од куће у Манастир Мрзеницу, где је са љубављу и наклоношћу примају старије руске монахиње. У Манастиру Мрзеници остаје кратко време где, иако још дете, пролази кроз разна послушања. Недуго затим прелази у Манастир Руденицу где се као искушеница налази и њена сестра од тетке.
Године 1955. уз благослов патријарха Германа, тадашњег епископа жичког и администратора рашко-призренског, прелази у Манастир Грачаницу.
Након четири године искушеништва у Манастиру Грачаници замонашена је у чин расе уочи манастирске храмовне славе Велике Госпојине од стране патријарха Павла, тадашњег епископа рашко-призренског, где добија име Теодора. Монахиња Теодора је успешно похађала монашку школу коју је водио њихов духовник, тадашњи епископ Павле, у којој се изучавао Стари и Нови Завет, као и историја цркве, катихизис, читање и превођење црквенословенског, живот светих отаца…
У Манастиру Грачаници монахиња Теодора пролази кроз сва манастирска послушања: кухиња, башта, дочек и упознавање гостију са историјом цркве, брига о старим монахињама, штрикање џемпера, израда и продаја сувенира. Њеном иницијативом је унапређена манастирска економија: подиже се виноград, обрађује се манастирско имање, развија се пчеларство… По упокојењу игуманије Татјане, обавља у манастиру и дужност намеснице. У чин мале схиме замонашена је 1994. године, а у чин велике схиме јануара 2018. године. Својим животом и пожртвованошћу мати Теодора стиче љубав свих мештана Грачанице и шире.
Епископ рашко-призренски Теодосије на дан Светог Георгија 6. маја 2020. године у Манастиру Грачаници доделио је схимонахињи Теодори чин игуманије.
Схиигуманију Теодору у позним годинама биле су стигле многобројне болести, али је то није спутавало да буде у непрекидној молитви Господу, Пресветој Богородици и свим светима које је даноноћно призивала.
Кратка историја Манастира Грачанице
Манастир Грачаница сматра се једном од најзначајнијих задужбина краља Милутина (1282-1321). Зидање Цркве Успења Пресвете Богородице почело је у другој деценији 14. века, а завршено је 1321. године, исте године када се упокојио њен ктитор.
Грађена у српско-византијском стилу, Црква Успења Пресвете Богородице је једино сачувано средњовековно здање Манастира Грачанице. Подигнута је на месту две раније цркве, старије, рановизантијске тробродне базилике, и млађе, једнобродне цркве из 13. века, која је била седиште липљанских епископа. Након изградње Грачанице Липљанска епископија по том манастиру називана је и Грачаничком.
Припрата Цркве Успења Богородице подигнута је средином 14. века, у време владавине цара Стефана Душана. Оштећена је у једном од првих османлијских напада на Косово, између 1379. и 1383, а обновљена најкасније 1383. године. У истом нападу Османлија страдали су и пирг, друге зграде и библиотека Манастира Грачанице.
Грачаница је више пута падала под власт Османлија и враћала се у српске руке. Коначни пад под њихову власт десио се 1455. године, након што су Турци освојили Ново Брдо.
Пронађени надвратник на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.
Палата на локалитету Дрење-Имање Никићаједини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.
Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.
На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.
Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.
Пронађен још један, идентичан надвратник
Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.
Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.
Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.
На истом локалитету пронађен и млетачки новчић
На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.
У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).
Локалитет Дворине у селу Бања, општина Аранђеловац. Фотографија је преузета са фејсбук странице Општина Аранђеловац.
Влада Републике Србије је на седници 22. августа 2024. године донела више одлука које се односе споменике културе, међу којима су археолошко налазиште Дворине – Мађарско гробље у селу Бања, општина Аранђеловац, археолошко налазиште „Мора Вагеи“ у Михајловцу, општина Неготин, археолошко налазиште Царичин град, општина Лебане, Манастир Манасија, општина Деспотовац, и Црква Светог Ахилија у Ариљу.
Археолошка налазишта Дворине и „Мора Вагеи“ постала непокретна културна добра од изузетног значаја
На седници су усвојене одлуке о утврђивању Дворина – Мађарског гробља у селу Бања за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја и о утврђивању „Мора Вагеи“ у Михајловцу за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја.
Одлуке ће бити прослеђене Народној скупштини Републике Србије на разматрање и усвајање имајући у виду чињеницу да културна добра од изузетног значаја утврђује Народна скупштина у складу са одредбама Закона о културном наслеђу.
На локалитету Дворине археолози су до сада дошли до низа занимљивих открића као што су остаци средњовековне цркве из 14. века, велико гробље, надгробна плоча са натписом и остаци једне грађевине за коју се износи претпоставка да је у питању двор Павла Бакића.
На локалитету „Мора Вагеи“ археолози су потврдили контитунитет живота од неолита до 6. века.
Усвојене одлуке о Манастиру Манасији, Цркви Светог Ахилија у Ариљу и археолошком налазишту Царичин град
Усвојена је Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Манастира Манасија, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Усвојена је и Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Црква Светог Ахилија у Ариљу, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Такође, усвојена је Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине археолошког налазишта Царичин град, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Сва три наведена споменика су већ у статусу непокретног културног добра од изузетног значаја, а одлукама Владе Србије од 22. августа 2024. године утврђене су мере заштите и границе заштићене околине тих споменика културе.
Народна библиотека „Ресавска школа“ у Деспотовцу. Фотографија је власништво Народне библиотеке „Ресавска школа“.
Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“ биће одржан 20. и 21. августа 2024. године у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у Деспотовцу. Научни скуп ће бити одржан у оквиру манифестације „Дани српског духовног преображења“.
Програм Научног скупа „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“:
Уторак, 20. август 2024. године
10 часова
Председава академик Злата Бојовић.
1. Софија Милорадовић (Београд): Проф. др Гордана Јовановић – сећање
2. Рада Стијовић (Београд): Историјскограматичка и ономастичка проучавања проф. др Гордане Јовановић
3. Марина Спасојевић (Београд): Доприноси проф. др Гордане Јовановић историјској лексикологији и лексикографији
4. Силвана Цакић (Деспотовац): Проф. др Гордана Јовановић на Данима српскога духовног преображења
1. Томислав Јовановић (Београд): Краћа варијанта Слова о писменима Константина Филозофа према хиландарском препису
2. Радивој Радић (Београд): Псовало се и у средњем веку (Прилог проблему)
3. Злата Бојовић (Београд): Средњи век у дубровачкој књижевности
4. Милош Ивановић (Београд): Повеља монаха Доротеја за манастир Дренчу – дипломатичка анализа
Пауза
12 часова и 45 минута
Председава др Станоје Бојанин.
1. Станоје Бојанин (Београд): „Покајничке књиге“, српско средњовековно друштво и њихов историчар
2. Бранислав Цветковић (Јагодина): Изворна грађа и видови ктиторства: прилог критици редукционизма
3. Борис Стојковски (Нови Сад): Тужбалица Дмитру и епитаф Јовану Јакшићу – два мање позната књижевна дела с краја средњег века
4. Драгић М. Живојиновић (Београд): Деспот Јован Угљеша и Света Гора: сведочанства дипломатичких извора
Среда, 21. август 2024. године
10 часова
Председава проф. др Зоран Ранковић.
1. Зоран Ранковић (Београд): Васпитни идеали у делима деспота Стефана Лазаревића
2. Србољуб Убипариповић (Београд): Молитва над оскврњеним сасудом у рукописном Требнику са Правилима светих и преславних апостола и другим делима Син. 307 (ГИМ 80370/925) из 1423. године
4. Миливоје Спасић (Београд): Историјска основа романа Милована Видаковића „Усамљени јуноша“
5. Наташа Вуловић Емонтс, Марија Ђинђић (Београд): Паремиолошке јединице српског језика са турцизмима којима се именују одевни предмети
Пауза
11 часова
Председава др Марина Спасојевић.
1. Предраг Милосављевић (Београд): Геометријске основе Смедеревске тврђаве и идеја о „савршеном граду“ у доба Деспотовине
2. Дејана Васић (Београд): Два податка о српској средњовековној историји у курдском извору XVI века
3. Данијела Радоњић (Београд): Хиландарски медицински кодекс – извор за проучавање назива јела и пића
4. Милена Давидовић (Београд): Сиринићки скрипторијум: палеографска анализа рукописа