Са друштвених мрежа

Фотографија Маглича од које застаје дах!

Објављено пре

Маглички замак. Аутор фотографије Марко Декић @dele15
Маглички замак. Аутор фотографије Марко Декић @dele15

С времена на време помислимо да смо видели толико сјајних фотографија Маглича да нам више никада нека будућа његова фотографија неће одузети дах. Сваки пут се испостави да нисмо били у праву!

Маглички замак налази се у долини Ибра, шеснаест километара југозападно од Краљева. Не зна се када је тачно изграђен. У писаним изворима први пут се помиње половином XIV века у „Житију архиепископа Данила II“, који је тај град добио за ризницу Српске архиепископије и у њему је подигао прекрасне палате и остале келије. У унутрашњости Маглича су видљиви остаци неколико здања, попут Цркве Светог Ђорђа и двора.

Ове године завршена је четврта и последња фаза изградње камене стазе од Ибра до Маглича, а тренутно је у току изградња новог моста преко Ибра. Реализација тих пројеката ће умногоме олакшати приступ једном од најлепших српских средњовековних утврђења, чија популарност из године у годину расте.

Прочитајте још:

Завршена четврта и последња фаза градње камене стазе од реке Ибар до Магличког замка!

Почела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)

Мултимедија

Јесен стигла и у Манастир Високи Дечани

Објављено пре

Од стране:

Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.

Игуман Манастира Високи Дечани отац Сава Јањић објавио је на свом профилу на Фејсбуку предивне фотографије Манастира Високи Дечани „одевеног“ у јесење боје. Уживајте у фотографијама!

Дуње сакупљене на имању Манастира Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Дуње сакупљене на имању Манастира Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Поглед из Манастира Високи Дечани на околину. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Поглед из Манастира Високи Дечани на околину. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Ораси сакупљени на имању Манастира Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Ораси сакупљени на имању Манастира Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Поглед из Манастира Високи Дечани на околину. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Поглед из Манастира Високи Дечани на околину. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.
Јесен у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук профила игумана Дечана Саве Јањића.

Погледајте још:

У Грачаници одржан 6. Витешки фестивал „Штит“

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Наставите са читањем

Са друштвених мрежа

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Објављено пре

Од стране:

Реплика круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Реплика круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Историјски музеј Србије на челу са директорком др Душицом Бојић покренуо је пројекат израде реплика круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода. У оквиру поменутог пројекта филиграниста Горан Ристовић Покимица из Краљева направио је реплику круне цара Душана на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Манастиру Лесново (Република Северна Македонија).

Реплика круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Реплика круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Изради реплике круне цара Душана претходиле су двогодишње консултације аутора са тимом стручњака који су предводили историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић. Током тих консултација одлучено је да се реплика круне цара Душана уради на основу изгледа круне на његовој фресци из Манастира Леснова, задужбине деспота Јована Оливера, српског великаша из 14. века.

Цар Душан, Манастир Лесново. Фотографија је преузета са Википедије.
Цар Стефан Душан, Манастир Лесново. Фотографија је преузета са Википедије.

Стручни тим је препустио господину Ристовићу да на основу усаглашених смерница изведе свој ауторски рад, па се може рећи да је Горан Ристовић аутор реплике круне цара Душана, уз теоретско вођење поменутих професора.

Детаљи са реплике круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи са реплике круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Према изјави аутора Горана Ристовића датој за сајт Српска средњовековна историја, о сваком детаљу се темељно размишљало – о доступној златарској техници рада, доступности камења, начину обраде камења који се примењивао у 14. веку.

Реплика круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Реплика круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Круна цара Душана тешка скоро 1,7 килограма, има више од 300 бисера

Израда круне трајала је шест месеци, што сведочи о сложености и захтевности тог посла и труду уложеном у њега. Аутор је користио чак 13 техника приликом њене израде: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулација, ручна гравура, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлата, обрада камена и фасовање. У питању је искључиво ручни рад.

Реплика круне цара Душана је тешка 1694,81 грам, има 14 узгајаних рубина, 14 узгајаних сафира, 16 дугуљастих рубина, 16 лапис лазулија, 12 аметиста и 304 слатководна бисера.

Детаљи са реплике круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи са реплике круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Разлика између оригиналне и реплике круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна скоро сигурно била направљена од злата, реплика је направљена од позлаћеног сребра.

У оквиру пројекта Историјског музеја Србије планирана је израда више од 20 круна

Поред реплике круне цара Душана, израђене су још две реплике круне. У питању су реплика круне краљице Јелене Анжујске Анђео, коју су направили Марсел и Симон Чивљак, и реплика круне царице Јелене, коју је направила Јасминка Бркановић. Израде све три круне финансиране су редовним средствима Историјског музеја Србије.

Детаљи са реплике круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи са реплике круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Према поменутом пројекту Историјског музеја Србије, планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки, на пример круне краља Милутина, краља Твртка I Котроманића и деспота Стефана Лазаревића. Сви предмети израђени у том пројекту биће изложени у централном холу нове зграде Историјског музеја Србијенекадашњој Главној железничкој станици у Београду изграђеној 1884. године. Свечано отварање нове зграде Историјског музеја Србиј планирано је за крај 2023. године.

Прочитај још:

Круне српских средњовековних владара

Историјски музеј Србије од 2023. године у згради некадашње Главне железничке станице у Београду

10
Наставите са читањем

Вести

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

Објављено пре

Од стране:

Шешир кула Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Шешир кула Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

Пре два дана, 21. августа 2022. године гром је ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве. У удару грома причињена је озбиљна материјална штета.

Упркос томе што је Тврђава Голубачки град неосвојива, у недељу, 21. августа, најатрактивнији и највиши део утврђења Шешир кулу освојио је један гром својим снажним ударцем, објављено је на фејсбук страници „Тврђава Голубачки град“.

Директорка Друштва са ограниченом одговорношћу за развој туризма „Тврђава Голубачки град“ Искра Максимовић изјавила је за сајт „Српска средњовековна историја“ да је удар грома нанео озбиљну штету Шешир кули и да су у удару куле страдале шиндра, изолација и струјне инсталације.

Штета настала од удара грома још није процењена. Радници компаније „Орнамент инвестинжењеринг“, која је радила на обнови Голубачке тврђаве, треба да изађу на терен и да дају процену штете настале на Шешир кули, казала је Искра Максимовић.

Она је додала да ће у четвртак бити утврђена штета настала на струјним инсталацијама.

Шешир кула Голубачке тврђаве

Шешир кула Голубачке тврђаве (Кула 1) изграђена је на најдоминатнијем и највишем месту у утврђењу, на риданским литицама. Она архитектонски припада горњем унутрашњем и, по времену градње, старијем утврђењу.

Шешир кула Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Шешир кула Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

Кула је вишеспратна и у основи полигонална, а у горњим зонама кружна. До улаза у кулу стиже се преко уске стазе на литици.

Нова археолошка истраживања у рушевинском слоју, непосредно испред улаза и у великом објекту испод Шешир куле, открила су бројне фрагменте фреско малтера, који указују на српско средњовековно фрескосликарство и на постојање старијег, фреско осликаног објекта.

Куле Голубачке тврђаве. Шешир кула је скроз лево. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Куле Голубачке тврђаве. Шешир кула је скроз лево. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

Кратка историја Голубачке тврђаве

Голубачка тврђава је утврђени град на десној обали Дунава пред улазом у Ђердапску клисуру. У историјским изворима први пут се помиње 1335. године као утврђење у којем се налази угарска војска. Она је свакако основана пре те године, али се не зна ко ју је подигао и када се то догодило.

Током 14. и 15. века Угари, Турци и Срби смењивали су се у владавини над том тврђавом од изузетног стратешког значаја. У руке Турака Голубац је коначно пао 1458. године и са неколико кратких прекида остао је под њиховом влашћу до 1868. године, након чега је враћен у српске руке.

Голубачка тврђава. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Голубачка тврђава. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

Након неколико година радова на обнови, Голубац је 2019. године отворен за посетиоце и одмах је постао права туристичка атракција, како за домаће, тако и за стране туристе.

Прочитајте још:

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

Наставите са читањем

Најчитаније