Connect with us

Са друштвених мрежа

Фотографија Маглича од које застаје дах!

Објављено пре

Маглички замак. Аутор фотографије Марко Декић @dele15
Маглички замак. Аутор фотографије Марко Декић @dele15

С времена на време помислимо да смо видели толико сјајних фотографија Маглича да нам више никада нека будућа његова фотографија неће одузети дах. Сваки пут се испостави да нисмо били у праву!

Маглички замак налази се у долини Ибра, шеснаест километара југозападно од Краљева. Не зна се када је тачно изграђен. У писаним изворима први пут се помиње половином XIV века у „Житију архиепископа Данила II“, који је тај град добио за ризницу Српске архиепископије и у њему је подигао прекрасне палате и остале келије. У унутрашњости Маглича су видљиви остаци неколико здања, попут Цркве Светог Ђорђа и двора.

Ове године завршена је четврта и последња фаза изградње камене стазе од Ибра до Маглича, а тренутно је у току изградња новог моста преко Ибра. Реализација тих пројеката ће умногоме олакшати приступ једном од најлепших српских средњовековних утврђења, чија популарност из године у годину расте.

Прочитајте још:

Завршена четврта и последња фаза градње камене стазе од реке Ибар до Магличког замка!

Почела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)

Вести

Нове колекције на порталу Фонда „Благо“ – јавности доступне фотографије Љубостиње и Руденице

Објављено пре

Од стране:

Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд „Благо“ објавио је на својој страници на Фејсбуку да су на порталу те фондације постављени видео-снимци, фотографије и виртуелне туре Манастира Љубостиње и Манастира Руденице.

Новим колекцијама Фонд „Благо“ обогатио је своју већ богату и за српско културно наслеђе веома важну интернет презентацију.

Верујемо да ће нове колекције посвећене Љубостињи и Руденици допринети да се са њиховим благом од непроцењиве вредности упозна широк круг заљубљеника у српску средњовековну историју, како из домаће тако и из иностране јавности.

Надамо се и да ће поменуте колекције подстаћи многе да обиђу поменуте светиње и уживо виде вредне фреске и архитектуру које их красе.

Извор: фејсбук страница Фонда „Благо“

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Наставите са читањем

Вести

Реплика средњовековне шајке допловила под зидине Голубачке тврђаве

Објављено пре

Од стране:

Шајка под зидинама Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво Тврђаве Голубачки град.
Шајка под зидинама Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

На фејсбук страници Тврђава Голубачки град недавно је објављено да је под зидине те тврђаве допловила средњовековна шајка.

„Посетиоци који буду желели да завире у чаролије Голубачке тврђаве из неког другог угла, ускоро ће то моћи да ураде тако што ће запловити овом шајком око самих зидина и уживати у сасвим новом доживљају“, пише у објави.

Вожња шајком по Дунаву око Голубачке тврђаве ускоро ће постати део понуде за бројне посетиоце тог споменика културе. Термин када ће шајка први пут запловити са посетиоцима биће ускоро објављен.

Кратка историја Голубачке тврђаве

Голубачка тврђава је утврђени град на десној обали Дунава пред улазом у Ђердапску клисуруУ историјским изворима први пут се помиње 1335. године као утврђење у којем се налази угарска војска. Она је свакако основана пре те године, али се не зна ко ју је подигао и када се то догодило.

Голубачка тврђава. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Голубачка тврђава. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

Током 14. и 15. века Угари, Турци и Срби смењивали су се у владавини над том тврђавом од изузетног стратешког значаја. У руке Турака Голубац је коначно пао 1458. године и са неколико кратких прекида остао је под њиховом влашћу до 1868. године, након чега је враћен у српске руке.

Након неколико година радова на обнови, Голубац је 2019. године отворен за посетиоце и одмах је постао права туристичка атракција, како за домаће, тако и за стране туристе.

Извор: фејсбук страница Тврђава Голубачки град

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

У току радови на поправци Шешир куле Голубачке тврђаве (фото)

Наставите са читањем

Са друштвених мрежа

Завршени радови на конзервацији фресака у поткуполном простору Цркве Свете Тројице Манастира Сопоћани (фото)

Објављено пре

Од стране:

Манастир Сопоћани, Црква Свете Тројице, задужбина краља Уроша. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Манастир Сопоћани, Црква Свете Тројице, задужбина краља Уроша. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

У Цркви Свете Тројице Манастира Сопоћани успешно су окончани конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству поткуполног простора, објављено је на фејсбук страници Републичког завода за заштиту споменика културе.

Детаљним увидом у конзерваторске интервенције закључено је да су минуциозним, деликатним и, пре свега, дубоко промишљеним приступом стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе остварили велики успех на очувању најлепших српских средњовековних фресака.

Кратка историја Манастир Сопоћани

Манастир Сопоћани је задужбина краља Уроша I (1243-1276) подигнута у шестој и седмој деценији 13. века у близини извора реке Рашке, недалеко од средњовековног Старог Раса, данашњег Новог Пазара.

Манастирска црква посвећена је Светој Тројици. Њени централни делови осликани су периоду од 1263. до 1268. године.

Храм Свете Тројице је зидан у рашком стилу (спој византијске и романичке архитектуре).

У Сопоћанима су сахрањени Ана Дандало, трећа жена краља Стефана Првовенчаног и мајка краља Уроша, велики кнез Ђорђе, син великог кнеза Вукана и брат од стрица краља Уроша, сам ктитор те светиње краљ Урош I и српски архиепископ Јоаникије I.

Прочитајте још:

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Круне српских средњовековних владара

Наставите са читањем

Најчитаније