Connect with us

Вести

Хуманитарна организација „Млади за Космет“ из Подгорице предала вредну помоћ манастирима Високи Дечани и Бањска

Објављено пре

2 године

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“

Представници Хуманитарне организације „Млади за Космет“, чије се седиште налази у Подгорици, боравили су 20. и 21. јануара 2024. године на Косову и Метохији. Том приликом су предали средства прикупљена током своје традиционалне Божићне акције.

„Викенд по Богојављењу смо искористили да посјетимо и поклонимо се светињама Косова и Метохије, а уједно и уручимо средства која су прикупљена током Божићне акције. Подсјећамо да је током два мјесеца трајања акције прикупљено 27.000 евра“, објавили су из ХО „Млади за Космет“.

У Божићној акцији помогнуте српске светиње, породице и ХО „Мајка девет Југовића“ са Косова и Метохије

У Божићној акцији помогнути су:

– Манастир Дубоки поток, општина Зубин Поток, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за радове на проширењу сувенирнице;

– Манастир Бањска, у износу од 5.000 евра, који ће бити потрошени за котларницу;

– Манастир Високи Дечани, у износу од 5.000 евра (3.000 евра ће бити искоришћено за манастирске потребе, а 2.000 евра за бити потрошено за завршетак радова на фасади куће породице Михајловић из Зубиног Потока);

– Црква Светог Апостола и Јеванђелиста Луке у Витомирици, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за обнову те светиње;

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.

– Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља у Пећи, у износу од 1.700 евра, који ће бити потрошени за куповину пећи на пелет;

– Народне кухиње „Мајка девет Југовића“ из Грачанице и социјално-угрожене породице, у износу од 8.000 евра;

– Породица Стошић из села Бостане, у износу од 1.750 евра, који ће бити потрошени за радове на столарији у кући те фамилије;

Издвојена и средства за Манастир Улије

Такође, 550 евра од Божићне акције је придодато средствима прикупљеним током Божићног хуманитарног турнира у стоном тенису и пикаду, који ће бити предати Манастиру Улије, општина Лепосавић. Средства ће бити искоришћена за наставак изградње заштитног зида око тог манастира.

„Круна путовања, као и увијек, биле су свете литургије, овог пута у манастирима Бањска и Високи Дечани. Седам вјекова које ти зидови чувају опомињу нас да никад не одустанемо од онога што је Господ крунисао мученичким вијенцем.

Хвала, браћо и сестре, на указаном повјерењу!

НЕМА ПРЕДАЈЕ!”, навели су из ХО „Млади за Космет“.

Портал Српска средњовековна историја поздравља ову акцију ХО „Млади за Космет“ и позива све своје читаоце из Црне Горе да се укључе у наредне акције те организације и да у складу са својом могућностима помажу све оне којима је помоћ потребна.

Извор: фејсбук страница ХО „Млади за Космет“

Прочитајте још:

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Ознаке:
Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

1 месец

16.09.2025

Од стране:

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

1 месец

13.09.2025

Од стране:

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др  Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године,  „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

1 месец

12.09.2025

Од стране:

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Прочитајте још:

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Наставите са читањем

Најчитаније