Connect with us

Вести

Нове колекције на порталу Фонда „Благо“ – јавности доступне фотографије Љубостиње и Руденице

Објављено пре

Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд „Благо“ објавио је на својој страници на Фејсбуку да су на порталу те фондације постављени видео-снимци, фотографије и виртуелне туре Манастира Љубостиње и Манастира Руденице.

Новим колекцијама Фонд „Благо“ обогатио је своју већ богату и за српско културно наслеђе веома важну интернет презентацију.

Верујемо да ће нове колекције посвећене Љубостињи и Руденици допринети да се са њиховим благом од непроцењиве вредности упозна широк круг заљубљеника у српску средњовековну историју, како из домаће тако и из иностране јавности.

Надамо се и да ће поменуте колекције подстаћи многе да обиђу поменуте светиње и уживо виде вредне фреске и архитектуру које их красе.

Извор: фејсбук страница Фонда „Благо“

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Хуманитарна организација „Млади за Космет“ из Подгорице предала вредну помоћ манастирима Високи Дечани и Бањска

Објављено пре

Од стране:

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“

Представници Хуманитарне организације „Млади за Космет“, чије се седиште налази у Подгорици, боравили су 20. и 21. јануара 2024. године на Косову и Метохији. Том приликом су предали средства прикупљена током своје традиционалне Божићне акције.

„Викенд по Богојављењу смо искористили да посјетимо и поклонимо се светињама Косова и Метохије, а уједно и уручимо средства која су прикупљена током Божићне акције. Подсјећамо да је током два мјесеца трајања акције прикупљено 27.000 евра“, објавили су из ХО „Млади за Космет“.

У Божићној акцији помогнуте српске светиње, породице и ХО „Мајка девет Југовића“ са Косова и Метохије

У Божићној акцији помогнути су:

Манастир Дубоки поток, општина Зубин Поток, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за радове на проширењу сувенирнице;

Манастир Бањска, у износу од 5.000 евра, који ће бити потрошени за котларницу;

Манастир Високи Дечани, у износу од 5.000 евра (3.000 евра ће бити искоришћено за манастирске потребе, а 2.000 евра за бити потрошено за завршетак радова на фасади куће породице Михајловић из Зубиног Потока);

Црква Светог Апостола и Јеванђелиста Луке у Витомирици, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за обнову те светиње;

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.

Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља у Пећи, у износу од 1.700 евра, који ће бити потрошени за куповину пећи на пелет;

Народне кухиње „Мајка девет Југовића“ из Грачанице и социјално-угрожене породице, у износу од 8.000 евра;

Породица Стошић из села Бостане, у износу од 1.750 евра, који ће бити потрошени за радове на столарији у кући те фамилије;

Издвојена и средства за Манастир Улије

Такође, 550 евра од Божићне акције је придодато средствима прикупљеним током Божићног хуманитарног турнира у стоном тенису и пикаду, који ће бити предати Манастиру Улије, општина Лепосавић. Средства ће бити искоришћена за наставак изградње заштитног зида око тог манастира.

„Круна путовања, као и увијек, биле су свете литургије, овог пута у манастирима Бањска и Високи Дечани. Седам вјекова које ти зидови чувају опомињу нас да никад не одустанемо од онога што је Господ крунисао мученичким вијенцем.

Хвала, браћо и сестре, на указаном повјерењу!

НЕМА ПРЕДАЈЕ!”, навели су из ХО „Млади за Космет“.

Портал Српска средњовековна историја поздравља ову акцију ХО „Млади за Космет“ и позива све своје читаоце из Црне Горе да се укључе у наредне акције те организације и да у складу са својом могућностима помажу све оне којима је помоћ потребна.

Извор: фејсбук страница ХО „Млади за Космет“

Прочитајте још:

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Наставите са читањем

Вести

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Објављено пре

Од стране:

Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку” обогаћена је новим значајним предметима, саопштено је из Историјског музеја Србије.

У наредном периоду посетиоци ће моћи да виде дело сликара Миодрага Петровића „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, које је позајмила породица Маравић, и реконструкцију круне краљице Симониде, која је недавно израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака по узору на круну са фреске краљице Симониде из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.
Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку” је након отварања, како је и најављено, повремено обогаћивана новим предметима, што је привлачило додатно интересовање посетилаца.

Током претходне године, изложба је прво допуњена оловним печатом великог жупана Стефана Немање из друге половине XII века, откупљеним у Сан Марину од аукцијске куће „Артемиде асте”, златником од 20 динара краља Милана Обреновића из 1882. године и реконструкцијама жезла цара Душана и царице Јелене, која је старим техникама израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица, по узору на жезла са фреске цара Душана и царице Јелене из Манастира Лесново, а потом и кристалним бокалом са грбом Краљевине СХС и новчићима владара из династије Немањић.

У Историјски музеј Србије ускоро стиже још реконструкција круна

Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима и новим реконструкцијама круна, као што су круне краља Михаила I Војисављевића, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића, које су у процесу израде, саопштено је из Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку”

Та институција културе је на изложби „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце изнела највредније предмете из својих збирки. Међу њима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.

Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке. У централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић. У остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период Српске деспотовине.

Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа.

Идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки на изложби „Чекајући сталну поставку”

На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки. Оне су израђене у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Тако посетиоци имају прилику да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина, деспота Стефана Лазаревића, царице Јелене и краљице Јелене Анђел, као и реконструкције одежди Михаила I Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода ране младости.

Круне су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.

Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.

Круне краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића су биле представљене у Кини на осмом Међународном фестивал нематеријалне културне баштине, подржаном од стране УНЕСКА, где су привукле велику пажњу посетилаца.

Пратећи програми изложбе „Чекајући сталну поставку”

Сваке суботе од 13 часова у Музеју реализује програм под називом „Субота у Историјском музеју”, који представља разноврсне пратеће програме у оквиру изложбе „Чекајући сталну поставку” намењене свим узрастима.

Пратећи програми обухватају стручна вођења кроз актуелну изложбу, стручна вођења на посебне теме и креативне радионице за децу.

Више информација о пратећим програмима можете да пронађете на сајту и друштвеним мрежама Музеја.

Гостујућа изложба „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”

У посебном делу изложбеног простора Музеја, приказана је гостујућа изложба Музеја Републике Српске из Бањалуке под називом „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”.

Она представља тематски додатак изложби „Чекајући сталну поставку”. Аутори те изложбе су музејски саветник Јанко Врачар и Дејан Дошлић са Универзитета у Бањој Луци.

Извор: Данас

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Допуњена изложба „Чекајући сталну поставку“

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Наставите са читањем

Вести

Епархија рашко-призренска издала саопштење поводом заузимања Богородице Хвостанске

Објављено пре

Од стране:

Ограда код остатака Манастира Богородице Хвостанске коју су недавно поставиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Ограда код остатака Манастира Богородице Хвостанске коју су недавно поставиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Епархија рашко-призренска издала је саопштење поводом ограђивања остатака Манастира Богородице Хвостанске на Косову и Метохију од стране такозваних косовских власти. Саопштење Епархије рашко-призренска преносимо у целости:

Епархија рашко-призренска: Заузимање Богородице Хвостанске – још један корак у брисању историјског и духовног идентитета српског народа и Српске православне цркве на Косову и Метохији

„Након недавног покушаја заузимања цркве Српске православне цркве у селу Ракитница код Подујева, након чега косовска полиција противно свим законима није хтела ни да покрене истрагу, и недуго после тога проглашавања наше цркве Живоносног источника у селу Винарце код Косовске Митровице за римокатоличку цркву под `бригом` косовског министарства културе, најновији случај `преузимања` остатака Манастира Богородице Хвостанске, једног од назначајнијих локалитета СПЦ на Косову и Метохији и древног седишта Хвостанске епископије од 1219. године, с правом је изазвао оштре реакције у стручној јавности и међу верним народом наше Цркве.

Све се ово дешава непосредно у јеку медијског прекрајања историје Цркве Богородице Љевишке у Призрену у приштинској `Кохи` и општем замаху агресивног историјског ревизионизма и брисања трагова Српске православне цркве на овим просторима од стране косовских власти. Иако је неколико средњовековних храмова наше Цркве на Косову и Метохији обновљено и проширено на темељима ранијих запустелих или оштећених рановизантијских сакралних објеката пре 800 и више година, нико нема право да на овакав бруталан начин сада преузима и преименује цркве које вековима представљају темељ идентитета нашег народа и Цркве, која их је чувала и молила се у њима, и доводи нас у ситуацију да мора да доказујемо оно што је садржано у бројним досадашњим археолошким истраживањима, налазима, артефактима, историјским записима и сведочанствима у региону и у светској јавности, а поготово у сакралном и литургијском континуитету који Српска православна црква има на овим просторима.

Остаци Манастира Богородице Хвостанске које су недавно оградиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Остаци Манастира Богородице Хвостанске које су недавно оградиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Треба само замислити каква би била реакција у европским земљама да верски објекти који су подигнути на темељима античких паганских светилишта или ранијих сакралних објеката других деноминација, преко ноћи постану мета апропријације од стране политичких власти које би то радиле из идеолошких разлога. Такво понашање би нашло на отворену осуду јавности и засигурно се нашло на мети законских регулатива које забрањују такво понашање. Насртај на верске објекте који представљају темељ постојања и опстанка наше Цркве на Косову и Метохији, без обзира на политичке прилике, представља ништа друго него отворени акт репресије, кршења верских и људских права и изазива директну етничку и верску нетрпељивост.

Да ли треба да чекамо да косовске власти једног дана укину и саму Српску православну цркву, као што су то чиниле атеистичке власти у више комунистичких земаља где су богослужбени објекти затварани, претварани у музеје или варварски рушени и скрнављени у име безбожне идеологије? Такво понашање нема и не сме да буде толерисано у 21. веку, посебно имајући у виду обавезе које је Приштина преузела пред западним земљама од 2008. Године, али и одредбе Резолуције 1244 УН где се јасно помиње очување српског наслеђа.

По којој логици они који без икакве резерве глорификују оружане групе и њихове идеолошке следбенике који су учествовали у систематском уништавању десетина српских православних храмова и више стотина гробаља од 1999, посебно у току Погрома 2004. године, могу да убеде наш народ и свет у своје `добре намере` да заштите духовну и културну баштину наше Цркве или да те храмове чије су рушење подстицали проглашава за своје. Нашој Цркви се сваким даном негирају основна права, слобода приступа појединим објектима, док више медија и таблоида на албанском језику промовишу крајње једностране историјске наративе који не почивају на историјским чињеницама, него на селективним тумачењима историје и грубим реинтерпретацијама, при чему се изостављају векови постојања ових цркава и манастира које су многи Албанци поштовали и чак чували. Такво понашање непосредно позива на отворени прогон и понављање вандализма који је извршен над нашом црквом након рата 1999. године и који се сада наставља репресивним мерама и негирањем права српском народу и Цркви од стране косовских власти.

Остаци Манастира Богородице Хвостанске које су недавно оградиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Остаци Манастира Богородице Хвостанске које су недавно оградиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Српска православна црква је са својим сакралним објектима значајно обележила историју Косова и Метохије и то у толикој мери да су сва четири УНЕСКО споменика светске културне баштине на овом простору храмови из српског, немањићког периода. Ове светиње су истовремено и стављене на листу угрожене светске баштине и 25. година се налазе под оружаном заштитом због реалних безбедносних опасности. Ови верски објекти својом драгоценом архитектуром и фрескама из периода од 13. века па надаље представљају универзалну вредност и нису од значаја само за српски народ и нашу Цркву, који су ове објекте подигли, обнављали, дограђивали и сачували у најтежим временима последњих више стотина година и који представљају места литургијског окупљања и колективног памћења, већ су део и европске и светске баштине. Уместо да буду поштовани, суочавамо се са ситуацијом да је њихов опстанак немогућ без оружане заштите, и да се преко ноћи могу оградити и преименовати у нешто што никада нису били.

Негирање верских права које води брисању или грубом мењању историје потпуно је у супротности са основним темељима демократских друштава и уз све друге примере кршења права наше Цркве, непризнавања одлука највиших судова и систематско уништавање наших светиња, посебно од 1999. године па надаље, непосредан је показатељ да косовске власти очигледно не виде ни места ни будућности за српски народ и Српску православну цркву на овом простору.

Ограда код остатака Манастира Богородице Хвостанске коју су недавно поставиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Ограда код остатака Манастира Богородице Хвостанске коју су недавно поставиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Најновији случај коришћења машинерије за постављање ограде око локалитета Богородице Хвостанске без икакве комуникације са Српском православном црквом, за коју се зна да је једна од њених најважнијих локалитета, и постављање натписа само на албанском језику, у коме се изоставља 8 векова историје тог важног верског седишта, још један је пример који показује стварне намере и методе косовских власти, које нескривено желе стварање етнички чистог Косова и нестанак Српске православне цркве и њених верника.

Све што се поузданије зна о Богородици Хвостанској јесте управо оно што је везано за њен историјат с почетка 13. века, почевши од архитектуре, преко нађених материјалних трагова, до бројних писаних сведочанстава у сачуваној литератури из Средњег века, као што је случај и са другим средњовековним археолошким локалитетима на простору Косова и Метохије. Сам локалитет, како се признаје и на натпису који је постављен на албанском језику, детаљно је истражен од стране српских еминентних историчара и археолога који су пронашли и сачували бројне артефакте, као што је Родопово звоно из 15. века и разне друге предмете који сведоче о идентитету ове светињеОзбиљна историја почива на чињеницама које се темеље на непобитним материјалним доказима и не може се импровизовати на основу произвољних нагађања, селективног и произвољног приступа историји, а поготово не на темељима радикалних политичко-националних идеологија новијег времена.

Стога Епархија рашко-призренска одлучно апелује на локалне и међународне представнике на Косову да се заустави процес политизације и селективне презентације духовне и културне баштине СПЦ, која на овим просторима као аутокефална црква постоји и делује 800 година и дубоко је повезана са историјом овог региона. Ревизија других цркава и манастира СПЦ на Косову и Метохији представља процес који дубоко угрожава етничке и верске односе у ширем региону и води брисању једног вишевековног идентитета српског народа и апропријацији његове баштине која је преживела више стотина година османске власти и два светска рата.

Још једном напомињемо да Српска православна црква са својим црквама и манастирима представља богатство за све људе добре воље који овде живе, независно од савремених политичких збивања, и као Црква чврсто се залажемо да се на Косову и Метохији изгради миран суживот међу свим грађанима, без обзира на њихово етничко или верско порекло, уз пуно поштовање традиција свих верских заједница, што је, уосталом, и основа савременог европског друштва заснованог на владавини закона и права.“

Кратка историја Богородице Хвостанске

Богородица Хвостанска се налази у подножју Мокре планине, поред насеља Врела, 20 километара северно од Пећи.

Рановизантијском периоду припада тробродна базилика са нартексом, подигнута до средине 6. века. На њеним темељим у трећој деценији 13. века сазидана је црква посвећена Успењу Богородице, у којој је било седиште Хвостанске епископије.

То је била једнобродна грађевина са куполом и олтарском апсидом изнутра полукружном, споља правоугаоном. Са северне и јужне стране нартекса налазиле су се две црквице – параклиси, које су споља биле замаскиране равном зиданом површином. Над њима су се уздизале две куле које су надвисивале куполу храма. Црква одговара облицима рашке архитектуре.

Средином 14. века уз њу је дозидана једнобродна грађевина са полукружном апсидом са источне стране, засведена полуобличастим сводом.

Хвостанска епископија је 1381. године прерасла у митрополију.

Друга половина 16. века је период процвата уметничке активности у манастиру, а последњи митрополит Виктор помиње се 1635. године. Највероватније у доба Велике сеобе 1690. године Богородица Хвостанска је опустела и почела да пропада.

Археолошка истраживања су вршена 1930. и у периоду од 1966. до 1970. године.

За споменик културе проглашена је 1963. године. Споменик културе од изузетног значаја постаје 1990. године.

Извор: Епархија рашко-призренска, Републички завод за заштиту споменика културе

Наставите са читањем

Најчитаније