Connect with us

Вести

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Објављено пре

Конференција за новинаре у Историјском музеју Србије поводом куповине печата Стефана Немање и представљање печата српској јавности. Са лева на десно др Бенјамин Хекић са Историјског института у Београду, др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, и филиграниста Горан Ристовић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Конференција за новинаре у Историјском музеју Србије поводом куповине печата Стефана Немање и представљање печата српској јавности. Са лева на десно др Бењамин Хекић са Историјског института у Београду, др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, и филиграниста Горан Ристовић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Историјски музеј Србије недавно је купио печат Стефана Немање у Сан Марину. Данас је тај печат званично представљен српској јавности на конференцији за медије у Историјском музеју Србије.

Печат је требало да се нађе на аукцији, али је у последњем тренутку купљен директно од власника, уз посредство аукцијске куће „Артемиде асте“, која га је првобитно ставила на своју аукцију.

Данас је тај печат представљен српској јавности на конференцији за новинаре. Велики број новинарских екипа који је присуствовао конференцији сведочи о огромном интересовању српске јавности за тај печат.

На конференцији су говорили др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, филиграниста Горан Ристовић и др Бењамин Хекић, научни сарадник Историјског института у Београду.

Како је купљен печат Стефана Немање

Према речима др Бењамина Хекића, поред њега, у процену аутентичности печата били су укључени и научни саветник у Археолошком институту др Вујадин Иванишевић, а контактирана су и двојица иностраних стручњака за византијске печате Жан Клод Шене и Вернер Зајбт, као и српске научнице др Гордана Томовић и др Јована Шаљић Ратковић.

Музеји из Србије не могу самостално да учествују на иностраним аукцијама на којима се налазе предмети које би наши музеји хтели да купе. Ми морамо да имамо заступника, а по правилу наш заступник на одређеној аукцији је амбасадор Србије из земље у којој се аукција одржава, казала је др Душица Бојић.

Печат великог жупана Стефана Немање. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Печат великог жупана Стефана Немање. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

„Тако смо и ми као Историјски музеј Србије имали заступника за аукцију на којој је требало да се нађе печат Стефана Немање. За аукцију се пријавило 70 учесника. Почетна цена печата је била 1000 евра, затим је нарасла на 8.500 евра. Тада смо контактирали аукцијску кућу `Артемиде асте` и питали да директно, ван аукције, купимо печат. Власник `Артемиде асте` је рекао да ће наш предлог пренети власнику печата, што је он и учинио. Власник печата је пристао на директну куповину печата. На крају је договорено да печат платимо 12.000 евра“, открила је Душица Бојић како је печат купљен.

Конференција за новинаре у Историјском музеју Србије поводом куповине печата Стефана Немање и представљање печата српској јавности. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Конференција за новинаре у Историјском музеју Србије поводом куповине печата Стефана Немање и представљање печата српској јавности. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

„И власник аукцијске куће и власник печата су схватили да овакав један предмет треба да се нађе у музеју, а не у рукама колекционара. Овом приликом морам да се захвалим и једном и другом што су то разумели и што је печат продат нама“, додала је Душица Бојић.

Директорка Историјског музеја је казала да ће печат бити изложен у том музеју током лета, чим буде направљена специјална витрина за њега.

Цена од 12.000 евра не укључује провизију аукцијске куће

На питање портала Српска средњовековна историја да ли цифра од 12.000 евра укључује и провизију за аукцијску кућу, Душица Бојића је одговорила:

„Не. То је цена без аукцијске провизије. Такође, Историјски музеј Србије ће морати да плати и ПДВ држави Србији на укупан износ (цена печата, провизија аукцијске куће и други трошкови укупно износе 15.000 евра и на њега се плаћа ПДВ, прим. уред). Користим ову прилику да апелујем да се укине плаћање ПДВ-а на културно-историјско благо које наши музеји враћају у Србију.“

Фонд Историјског музеја Србије богатији и за златник краља Милана Обреновића, новчић краља Милутина и реплику жезла цара Душана

На конференцији за штампу јавности су приказана још три предмета који су недавно постали део колекције Историјског музеја Србије – златник од 20 динара краља Милана Обреновића, искован 1882. године, новчић краља Милутина и реплика жезла цара Душана, израђена на основу фреске из Манастира Лесново, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице.

Реплика жезла цара Душана, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Реплика жезла цара Душана, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Златник краља Милана Обреновића је поклон Невене и Саше Димитријевића Историјском музеју Србије. Новчић краља Милутина је поклон филигранисте Горана Ристовића Покимице.

Горан Ристовић Покимица са репликом жезла цара Душана. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Горан Ристовић Покимица са репликом жезла цара Душана. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Наведени предмети ће од лета бити придодати актуелној изложби Историјског музеја Србије „Чекајући сталну поставку“.

Реплика жезла цара Душана, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Реплика жезла цара Душана, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Реч уредник портала Српска средњовековна историја

Портал Српска средњовековна историја још једном жели да похвали Историјски музеј Србије на куповини печата Стефана Немање и све стручњаке који су учестовали у том послу и да се у име целе редакције захвали свима што је такав један вредан предмет дошао у Србију. Надамо се да ће то бити један велики подстрек за Министарство културе, све музеје и институције културе да и даље раде на повратку српског културно-историјског блага у Србију.

Прочитајте још:

Аукцијска кућа Артемиде асте: Договорена продаја печата Стефана Немање Историјском музеју Србије

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

Од стране:

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др  Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године,  „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

Од стране:

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Прочитајте још:

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Почели конзерваторско-рестаураторски радови Цркви Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

Од стране:

Конзерваторско-рестаураторски радови на фрескама у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Конзерваторско-рестаураторски радови на фрескама у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Тим Републичког завода за заштиту споменика културе започео је конзерваторско-рестаураторски радове на зидном сликарству у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу, објавио је РЗЗСК на својим налозима на друштвеним мрежама.

Планирано трајање радова је два месеца.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Драгутина.

Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија у Ариљу.
Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници . Фотографија је власништво Фонда Благо.
Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници . Фотографија је власништво Фонда Благо.

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Прочитајте још:

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Прича о Владиславу, сину краља Драгутина (део први, детињство)

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Наставите са читањем

Најчитаније