Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Изложба „Чекајући сталну поставку” постала је богатија за два нова вредна предмета. Последњу просторију дела изложбе посвећеног средњем веку од сада красе реконструкције одежди деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића. Оне су рађене по узору на одежде приказане на ликовним представама та два српска средњовековна владара, саопштио је Историјски музеј Србије.
Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића
Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића је урађена по узору на ктиторску фреску из његове задужбине Манастира Манасије.
Деспот Стефан Лазаревић, ктиторска композиција у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Делови одежде су декорисани раскошним орнаментима.
Сакос (горња хаљина) је тамноцрвене боје, а орнаменти на њему су, као и на лицу плашта, орлови уписани у кругове.
Лорос (трака која иде преко сакоса) је узан, златан и, попут манијакиса, опточен је ручно рађеним плавим и црвеним камењем са бисерима, док му је постава зелена.
Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Периврахиони (правоугаоне плочице) нашивени су само са спољне стране мишица, док су роте позициониране на лактовима, епиманике на крајевима рукава, а четвртасте „tabulae” са стране у висини колена.
Плашт је нешто светлије боје, са огрлицом која има повезане кружне орнаменте, најтипичније декорације античких туника, која се пренела на византијски царски орнат. Постава плашта је плава са златно-црним дезеном.
Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића
Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића, сестрића и наследника деспота Стефана Лазаревића, урађена је по узору на повељу која се чува у светогорском Манастиру Есфигмену, а на којој је приказан са својом породицом.
Део повеље светогорском Манастиру Есфигмену. Други с лева је деспот Ђурађ Бранковић. У питању је једина сачувана уметничка представа деспота Ђурђа настала током његовог живота.
Делови одежде су, као и код одежде деспота Стефана Лазаревића, декорисани ручно рађеним драгим камењем и везеним орнаментима.
Црвени сакос широких рукава је за потребе реконструкције урађен у престижној ткачкој радионици у околини Лондона, а испод њега се налази петролејплава туника.
Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Златни лорос је карактеристично везен и постављен петролејплавом тканином.
Горњи плашт у тамнијој нијанси петролејплаве боје је постављен светлосивим крзном за које се, по начину сликања и презентовања на приказу у Есфигменској повељи, наслућује да је било од хермелина.
Радно време Историјског музеја Србије
Изложба „Чекајући сталну поставку” отворена је за посетиоце сваког дана, осим понедељка, између 12 и 20 часова.
Цена улазнице је 400 динара, односно 150 динара за ученике, студенте и пензионере.
Историјски музеј Србије тренутно се налази на адреси Трг Николе Пашића 11, 11000 Београд.
Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. Смедеревских светосавских свечаности, биће одржано предавање „Свети Сава и Византија“.
Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.
Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.
Биографија проф. др Драгољуба Марјановића
Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.
Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.
Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.
До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.
Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.
У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.
Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.
Лице владара и део круне на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.
У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.
Детаљи са фреске у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.
Двоглави орлови са круном између глава на пурпурном огртачу владара на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.
Констанантин XI Палеолог
Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.
Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.
Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.
Споменик Констанантину XI Драгашу Палеологу у главном граду Грчке Атини, постављен 1990. године рад грчког вајара Спироса Гонакиса.
Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.
Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.
У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.
Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.
Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.
Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.
Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.