Реверс печата великог жупана Стефана Немање. Фотографија је преузета са сајта „Артемиде асте“.
Историчари Петар Нешић и Богдан Пантић, окупљени око портала „Српска средњовековна историја“, открили су да ће се печат великог жупана Стефана Немање из 12. века ускоро наћи на аукцијској продаји у Сан Марину.
Како је потврђено, за аукцију се пријавио и Историјски музеј Србије, па се овдашња јавност нада срећном исходу надметања заказаног за 6. и 7. мај.
Како је јавност Србије сазнала за печат Стефана Немање
„Често претражујем стране аукцијске куће да видим шта се појављује од наших предмета, пошто сам велики љубитељ средњовековне нумизматике. Једног јутра док сам то претраживао, наишао сам на печат, што је за мене био велики шок. Одмах сам контактирао једног колегу и утврдили смо да се највероватније ради о аутентичном печату. Затим сам позвао Богдана и рекао му да имамо сензацију и да морамо да пишемо о томе“, казао је Нешић.
Он додаје да су након тога обавестили надлежне институције како би учествовали у томе – Историјски музеј и Министарство културе.
Печат великог жупана Стефана Немање. Фотографија је преузета са сајта „Артемиде асте“.
„Историјски музеј се пријавио за аукцију, јер они у својим збиркама немају предмете који припадају династији Немањић“, казао је Нешић.
Иначе, Народни музеј има два печата Стефана Немање који су слични овом, али нису потпуно идентични. Да је новооткривени печат идентичан, то би значило да је у питању фалсификат.
Тренутна цена печата – 6.000 евра
„Оно по чему знамо да је у питању печат Стефана Немање јесте реверс печата, где стоји натпис на грчком језику: ‘Печат великог жупана Стефана Немање’. У питању је оловни печат, тежине 20 грама и 35 милиметара је његов пречник“, предочио је Нешић.
Богдан Пантић открива да је почетна цена овог печата износила 1.000 евра, а да је тренутна понуђена цена 6.000 евра.
„Када се прода, на цену се додаје провизија аукцијске куће од 20 одсто“, напоменуо је Пантић.
Стефан Немања, Радослављеа припрата Богородичине цркве у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Саговорници Н1 објашњавају да се не зна ништа о историји самог печата и констатују да није познато којим путем је тај артефакт дошао до аукцијске куће у Сан Марину.
„Питање је да ли је изнет из земље пре пар месеци или пре 800 година, када је настао“, рекао је Нешић.
Пантић је пожелео пуно успеха Историјском музеју на предстојећој аукцији и изразио је наду да ће се овај печат ускоро наћи у нашој земљи.
Посета ученика и професора Пећкој патријаршији, у организацији Градског музеја у Пећи, прерасла је у отворену промоцију историјског ревизионизма. Док су средњошколци унутар манастирског комплекса истицали националне симболе Албаније, званичници пећког музеја јавно су изнели тврдње о „систематској трансформацији“ у српске православне храмове, објавио је Радио Гораждевац.
Објава Музеја у Пећи на Фејсбуку
У објави која је пратила овај догађај, представници образовних и културних институција из Пећи навели су да Пећка патријаршија представља комплекс „првобитних предроманичких и византијских цркава“, које су, према њиховом тумачењу, „систематски трансформисане у рашко-српске православне цркве“, пише Радио Гораждевац.
Такође, у тој објави изнете су тврдње да су рестаураторски радови током 20. века, као и они у периоду од 2006. до 2008. године, довели до „деградације“ и „уништавања старих слојева“, који наводно документују ранохришћанске периоде од 4. до 6. века.
Током боравка у порти манастира, забележено је и да су поједини ученици рукама показивали албански национални симбол двоглавог орла, стоји у тексту Радија Гораждевац.
Историјске чињенице о Пећкој патријаршији
Насупрот овим тврдњама стоје деценије археолошких истраживања и проучавања историјских изворау домаћој и страној стручној јавности на основу којих је Пећка патријаршија дефинисана као један од најважнијих споменика српске средњовековне културе.
Пећка патријаршија је од средине 13. века постала седиште српских архиепископа, а касније и патријараха. Комплекс чине четири цркве саграђене у периоду од 13. до 14. века – Светих Апостола, Светог Димитрија, Богородице Одигитрије и Светог Николе, као и заједничка припрата тих цркава.
Архиепископи Арсеније I, Jaкoв, Jeвстaтиje I и Сaвa II, припрата Пећке патријаршије. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Историјски је документовано да су ктитори ових храмова били српски црквени достојанственици, попут архиепископа Арсенија I, Никодима и Данила II. Архитектура цркава припада рашкој и византијској школи, које су карактеристичне за српску средњовековну уметност тог доба.
Архиепископ Данило II, припрата Пећке патријаршије. Фотографија је власништво Фондације „Благо“.
Од 2006. године, Пећка патријаршија се налази на Унесковој листи светске баштине као део целине „Средњовековни споменици на Косову“, где је јасно дефинисана као ремек-дело српско-византијске архитектуре и духовно средиште Српске православне цркве, наводи Радио Гораждевац.
Научна јавност не спори да су многи средњовековни храмови на Балкану подизани на темељима старијих ранохришћанских или византијских базилика (што је био уобичајен процес у историји архитектуре), али то не мења чињеницу да су постојећи објекти, њихова фреско-декорација и намена, нераскидиво везани за српску државу и цркву из периода Немањића.
Пећка патријаршија је данас не само старо седиште Српске православне цркве, него и место где се чува значајна уметничка заоставштина, закључује се у тексту Радија Гораждевац.
Плакат за изложбу „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности. Фотографија је власништво Етнографског музеја.
Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.
Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.
Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.
Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.
Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.
Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.
Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.
Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.