Connect with us

Догађаји

Изложба икона грчких мајстора траје до 7. октобра 2022. године у Народном музеју Краљева

Published

on

Плакат изложбе „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века Народног музеја Србије“. Фотографија је власништво Народног музеја Краљева.
Плакат изложбе „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века Народног музеја Србије“. Фотографија је власништво Народног музеја Краљева.

Већ скоро месец дана посетиоци Народног музеја Краљева имају прилику да виде сјајну изложбу „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века Народног музеја Србије“ ауторке мр Бранке Иванић, музејског саветника Народног музеја Србије. Уколико сте из Краљева и околине или до 7. октобра намеравате да путујете у тај град обавезно искористите прилику и обиђите поменуту изложбу.

Икона Богородице Одигитрије, спада међу најстарије које се могу видети на изложби „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века Народног музеја Србије“ и може се датовати у крај XV или у ране године XVI века. Вероватно је настала на Криту, а према аналогијама приписује се сликару Андрији Рицу (+1491) или су сликане према његовом предлошку. Осим синова, од којих је Никола (+1503) стекао велику славу, у Рицовом атељеу у Ираклиону су најчешће радила још двојица сликара. Многи сликари су имитирали Андрију Рица, због чега је он био један од главних аутора који су допринели кристализацији одређених ликова у критској уметности у XV веку, који су сликани и касније. Икону Богородице из Народног музеја Србије одликује још и чињеница да она носи дете на десној руци и тиме се прикључује доста великом броју икона Богородице Дешњакиње (Dexiokratousa). Назива се и Евергетида, Доброчинитељка, термином који се односи на њену улогу. Целу групу икона повезује иста мустра изведена пунцирањем на нимбовима. Свака радионица је користила своје алате и стога је израђивала сопствене мотиве. Ова декорација потиче из италијанског сликарства, али је постала карактеристична за критске иконе, нарочито у другој половини XV века. Текст преузет са фејсбук странице Народног музеја Краљева. Фотографија је власништво Народног музеја Краљева.
Икона Богородице Одигитрије, спада међу најстарије које се могу видети на изложби „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века Народног музеја Србије“ и може се датовати у крај XV или у ране године XVI века. Вероватно је настала на Криту, а према аналогијама приписује се сликару Андрији Рицу (+1491) или су сликане према његовом предлошку. Осим синова, од којих је Никола (+1503) стекао велику славу, у Рицовом атељеу у Ираклиону су најчешће радила још двојица сликара. Многи сликари су имитирали Андрију Рица, због чега је он био један од главних аутора који су допринели кристализацији одређених ликова у критској уметности у XV веку, који су сликани и касније. Икону Богородице из Народног музеја Србије одликује још и чињеница да она носи дете на десној руци и тиме се прикључује доста великом броју икона Богородице Дешњакиње (Dexiokratousa). Назива се и Евергетида, Доброчинитељка, термином који се односи на њену улогу. Целу групу икона повезује иста мустра изведена пунцирањем на нимбовима. Свака радионица је користила своје алате и стога је израђивала сопствене мотиве. Ова декорација потиче из италијанског сликарства, али је постала карактеристична за критске иконе, нарочито у другој половини XV века. Текст преузет са фејсбук странице Народног музеја Краљева. Фотографија је власништво Народног музеја Краљева.

Изложба „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века Народног музеја Србије“ у Галерији Народног музеја Краљева велики је културни догађај који се ових дана дешава у граду на Ибру. Иначе, том изложбом свечано је отворен Жички духовни сабор „Преображење 2022“ 16. августа 2022. године.

На изложби „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века Народног музеја Србије“ може се видети икона Благовести на којој је репродукован један стари образац познатог Рицовог атељеа. Идентични образац, појављује се на иконама Богородице на престолу са анђелима Андрије Рица у Бенаки музеју, као и Деизис његовог сина Николе у Музеју старе Српске цркве у Сарајеву. Он чини део репертоара оквира наведених икона где су насликани минијатурни призори из Христовог живота, примери иконографије Великих празника насталих у критској уметности XV века. Иконографски елементи који карактеришу ову схему Благовести потичу из касних византијских представа углавном из XIV века, од којих су неке биле повезане са Константинопољем. Идентификовано је више једнаких представа Благовести у зидној декорацији, на царским дверима, иконама, у сликарству минијатура, које су приписане утицају атељеа ове двојице уметника, и датоване су у другу половину XV века. Није мали број реплика са малим одступањима и током наредних векова. Овај примерак је, према начину сликања, укочености фигура, а нарочито третману ореола, датован у XVI чак XVII век. Текст преузет са фејсбук странице Народног музеја Краљева. Фотографија је власништво Народног музеја Краљева.
На изложби „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века Народног музеја Србије“ може се видети икона Благовести на којој је репродукован један стари образац познатог Рицовог атељеа. Идентични образац, појављује се на иконама Богородице на престолу са анђелима Андрије Рица у Бенаки музеју, као и Деизис његовог сина Николе у Музеју Старе српске цркве у Сарајеву. Он чини део репертоара оквира наведених икона где су насликани минијатурни призори из Христовог живота, примери иконографије Великих празника насталих у критској уметности XV века. Иконографски елементи који карактеришу ову схему Благовести потичу из касних византијских представа углавном из XIV века, од којих су неке биле повезане са Константинопољем. Идентификовано је више једнаких представа Благовести у зидној декорацији, на царским дверима, иконама, у сликарству минијатура, које су приписане утицају атељеа ове двојице уметника, и датоване су у другу половину XV века. Није мали број реплика са малим одступањима и током наредних векова. Овај примерак је, према начину сликања, укочености фигура, а нарочито третману ореола, датован у XVI чак XVII век. Текст преузет са фејсбук странице Народног музеја Краљева. Фотографија је власништво Народног музеја Краљева.

Изложба ће у Народном музеју Краљева трајати до 7. октобра, а посетиоци ће имати прилику да виде иконе које су у највећој мери поседовали и у својој молитвеној пракси поштовали припадници српског народа. У оквиру избора ауторке изложбе мр Бранке Иванић у поставку је уврштено 147 икона. Реч је о иконама са територија традиционалних грчких земаља, као и са ширег подручја у оквиру Османског царства и суседних земаља у којем су утицаји грчке културе остали препознатљиви.

Радно време Народног музеја у Краљеву уторка, средом, четвртком и петком је од 8 до 20 часова, а суботом и недељом од 9 до 13 сати. Музеј је понедељком затворен за посете. На фејсбук страници Народног музеја Краљева можете сазнати када су организоване стручна вођења кроз изложбу икона грчких мајстора.

Извор:

Народни музеј Краљево

Прочитајте још:

У Краљеву отворена изложба „Моравска Србија – између стварности и легенде“

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Click to comment

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Представљање књиге „Коњ добри и оружје“ у суботу, 10. августа 2024. године, у Манастиру Манасији

Published

on

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

У суботу, 10. августа 2024. године, са почетком од 16 часова, у Манастиру Манасији биће одржано представљање књиге „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића.

Представљање књиге се одржава у склопу манифестације Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“, који ће трајати од 9. до 11. августа 2024. године у Манастиру Манасији.

Манастир Манасија (Ресава). Аутор фотографије је Слободан Ботошки.
Манастир Манасија (Ресава). Аутор фотографије је Слободан Ботошки.

Пре и након представљања монографије др Милоша Ивановића посетиоци ће моћи да купе књигу.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“  је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Књигу је објавио Службени гласник.

Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.

Са монографијом „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону је добила монографију у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.

Прочитајте још:

Кнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице

Никола Скобаљић – први Србин набијен на колац

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Continue Reading

Вести

Отварање изложбе „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу у суботу, 4. новембра 2023. године

Published

on

Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.

У суботу, 4. новембра 2023. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Музеју херцеговине у Требињу биће свечано отворена изложба „Helena, serbiae regina“, у оквиру манифестације „Дучићеве вечери поезије“.

Изложба „Helena, serbiae regina“, кроз причу о животу и заоставштини краљице Јелене Анжујске Анђео, осликава све вредности српског средњовековног стваралаштва, али и посвећеност савремених истраживача и конзерватора да те вредности истраже, заштите и сачувају. Краљица Јелена Анжујска Анђео, супруга краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, имала је важну улогу у српској средини у другој половини 13. и почетком 14. века.

Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.

Манастир Градац, њена задужбина и маузолеј, где је сахрањена као монахиња, један је од највреднијих градитељско-уметничких споменика те епохе. Деценијама спровођени конзерваторско-рестаураторски радови на комплексу тог манастира, међу најобимнијим су и најуспешнијим реализованим пројектима у Србији, уз поштовање највреднијих принципа савремене конзерваторско-рестаураторске праксе.

У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода завода за заштиту споменика културе Србије, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештенске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња.

Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештенске цркве, прати по један кратки документарни филм, настао у сарадњи са Факултетом драмских уметности из Београда.

Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.

Изложба је реализована у сарадњи Музеја Херцеговине у Требињу и Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.

На отварању изложбе обратиће се проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и представник Министарства просвјете и културе Републике Српске.

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Continue Reading

Вести

„Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра

Published

on

Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.

Средњовековни фестивал „Немањини дани“ биће одржан у четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Куршумлији. Организатори догађаја су Општина Куршумлија, Туристичка организација Куршумлије, АД „Планинка“ и Народна библиотека Куршумлије.

Први дан фестивала – Академско вече „Средњовековна Србија“

Првог дана фестивала, у четвртак, 14. септембра, са почетком у 19 сати у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији биће одржано Академско вече Средњовековна Србија“.

Дипломирани историчар уметности Драган Симић одржаће предавање „Активности на обнови Немањиних задужбина од 2012. до 2023. године“.

Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.

Јеромонах и настојатељ Манастира Светог Николе у Куршумлији отац Симеон говориће на тему „10 година од обнове монашког живота у Манастиру Светог Николе“.

Академско вече затвориће докторанд археологије Милан Савић са презентацијом на тему „Цркве куршумлијског краја“.

У случају лошег времена Академско вече ће бити одржано у сали Скупштине Општине Куршумлије.

Други дан фестивала

Програм другог дана фестивала, у петак, 15. септембра, биће одржан такође у порти Манастира Светог Николе.

Програм другог дана фестивала:

12 сатидечије креативне радионице и базар етно и домаће радиности

14 сати – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

14 сати и 15 минутасвечано отварање

14 сати и 25 минута – наступ Немање Радосављевића, прве хармонике Србије

14 сати и 35 минута – представа „Сербија – јесте и биће“, драмски уметници Данило Петровић и Мирослав Јовић

Хор Цркве Светог Прокопија

Полазници Школе глуме Народне библиотеке Куршумлија

15 сати и 20 минута – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

15 сати и 35 минута – наступ ОКУД „Бата Лачковић“ из Куршумлије

16 сативитешке борбе

18 сати – концерт Слободана Тркуље и „Балканополиса“

Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да посете фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији, да првог дана фестивала науче много тога о куршумлијским светињама и о савременом животу у Манстиру Светог Николе у Куршумлији, а другог дана да уживају у богатом програму.

Извор: Туристичка организација Куршумлије

Прочитајте још:

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Continue Reading

Најчитаније