Вести

Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини

Објављено пре

Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Оштећење археолошког налазишта на Радан планини Заводу за заштиту споменика у Нишу пријавили су грађани. Реч је о тзв. „Грчком гробљу”, средњовековној хришћанској некрополи под заштитом државе. Надлежни тврде да радови још нису почели, иако се пут наслонио и на гроб чувеног вође Топличког устанка Димитрија Беговића.

После оштећења Марине куле из 15. века на магистралном путу Куршумлија-Мердаре и рушења винчанског насеља у Београду старог седам хиљада година, још једна реконструкција пута прети археолошком благу Србије.

Током поправке државног пута преко Радан планине, деонице Беговића гроб-Царичин град, општина Прокупље, грађани су приметили да су разбацани надгробни споменици са гробља које је одувек тамо. Позвали су надлежне у Заводу за заштиту споменика културе Ниш.

Пут пресеца Грчко гробље

Археолози које је предводио Александар Алексић су већ следећег дана изашли на лице места и констатовали да је заиста дошло до оштећења археолошког локалитета „Грчко гробље“, позне средњовековне некрополе која је први пут званично регистрована током радова стручњака Народног музеја Србије на том подручју 2013. године.

„Тај локалитет се пружа са леве и са десне стране постојећег, старог планинског пута, који се сада проширује. Јасно смо видели да је приликом тог проширења дошло до делимичног оштећења археолошког локалитета. Он је представљен великим надгробним плочама и надгробним споменицима са урезаним мотивом крста. Неке од тих плоча измештене су са локалитета, нашли смо их у избаченој земљи“, каже Алексић.

Споменик на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Споменик на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Он додаје да је очигледно да пут заправо пресеца гробље на два дела. Наглашава да се трасирање пута десило много раније, а сада се проширује науштрб вредног археолошког блага Србије.

„Тачан обим оштећења у овом тренутку не може да буде дефинисан, с обзиром да је то брдско-планински крај обрастао шумом. Није довољан само обилазак терена, потребно је спровести одређене недеструктивне методе археолошких истраживања да бисмо могли да имамо јасне показатеље, да кажемо колики је заиста обим оштећења“, каже Александар Алексић .

Некропола под заштитом државе

О „Грчком гробљу“ мало се зна. Археолог Народног музеја Србије Емина Зечевић руководила је пројектом поменутог истраживања из 2013. године, када је први пут и званично регистровано. Пошто није било децидног ископавања , проглашен је наслеђем које се штити институтом претходне заштите, али свакако по основу Закона о културним добрима Републике Србије.

Алексић каже да је „Грчко гробље“ народни назив за ово место, реч је о крају који је поново насељен након српско-турских ратова, односно 1877. и 1878. године, кад је цео тај простор ослобођен од Турака.

„Насељен је становништвом из Црне Горе, Херцеговине и Босне, пошто је ту била новоуспостављена граница према Турској царевини. Дошли су и затекли тај локалитет и назвали су га тако – Грчко горбље, пошто нису могли да се идентитетски директно вежу за њега. То је моја претпоставка“, каже Алексић.

Споменици на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Споменици на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Радови прете гробу Димитрија Беговића

У извештају са лица места, који је Завод из Ниша доставио Спутњику, стоји да је у опасности од радова и гроб Димитрија Беговића.

Форензичка анализа прошле године је показала како је погинуо један од последњих вођа Топличког устанка. Као што је тврдило народно предање, Беговић се разнео бомбом и са собом у смрт одвео и два бугарска официра. Он је добио и споменик какав доликује комитском јунаку из племена Куча.

Алексић каже да коментарисање близине проласка пута поред гроба Димитрија Беговића превазилази његову струку. Ради се о специфичном добру које штити не само Закон о културном добру, већ и Закон о ратним меморијалима, јер се радио о гробу једног од наших највећих јунака Првог светског рата.

„Не би могао испред Завода званично да дам било какав коментар, али моје лично виђење, мој доживљај је да такво место захтева посебан третман, с обзиром да се ради о веома важној личности наше прошлости. Сви би требало да имамо осећај одговорности, пијетета и поштовања према том месту. Изградња овог пута је јако битна, али мора да се обрати пажња на један тако важан ратни меморијал.“

Алексић истиче да је Завод из Ниша за потребе проширења пута расписао услове по којима може да се ради, али и археолошко праћење, односно надзор радова. Обавезу да са радницима излази на терен преузео је Републички завод за заштиту споменика културе. То је, каже, папиролошки решено, али на терену није.

„Ми смо се након обиласка растурених споменика обратили Путевима Србије, тражили смо састанак, на терену и у Републичком заводу, да заједнички дођемо до неког решења ове ситуације. Најбитније је да се спречи даље оштећење, али још нисмо добили одговор“, каже наш саговорник.

Споменик на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Споменик на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Путеви Србије: Радови нису ни почели

Спутњик је одговоре на питања од „Путева Србије“ чекао недељу дана, за то време, како сазнајемо, радова није било. У том предузећу кажу да су они инвеститор, а да је извођач радова фирма „Србија аутопут“.

Потврђено нам је и да је, „будући да на тој деоници има потенцијалних археолошких налазишта“, извршилац посла, уз сагласност инвеститора, ангажовао стручна лица из надлежне институције која прате радове.

„По Уговору је ангажован Републички завод за заштиту споменика културе из Београда и радови не могу, нити су могли бити започети без присуства стручњака из Завода“, стоји у писму Спутњику.

„Напомињемо да се пројекат Рехабилитације државног пута ИИ А реда број 229, деоница од Беговића гроба до Царичиног града обавља по фазама, односно по тачно утврђеним деоницама, тако да радови на потезу код локалитета `Грчко гробље` нису ни почели“, тврде у „Путевима Србије“ и додају:

„Уколико се Ваше питање односи на споменик Димитрију Беговићу, можемо Вас информисати да сходно Уговору о рехабилитацији државног пута, у надлежности ЈП `Путеви Србије` није заштита споменика културе, нити се наше предузеће тиме бави.“

Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Због сумње Завода за заштиту споменика културе Ниш да је угрожен и гроб Димитрија Беогвића, Спутњик је контактирао његовог директног потомка др Драгана Симеуновића, професора Факултета политичких наука. Он каже да су надлежни контактирали породицу и пренели намере о проширењу пута.

„Контактирали су нас када је реконструкција пута планирана, била је и идеја о померању гроба мог прадеде, али породица на то није пристала. По коначном договору, требало би да је пут делимично `спуштен`, како би гроб остао нетакнут, што ћемо проверити у најскорије време“, рекао нам је Сименуновић.

Аутор Сенка Милош

Извор:

Спутњик Србија

Прочитајте још:

Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену

На Газиместану освануло ново градилиште

Aуторски текстови

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Објављено пре

Од стране:

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

Археолошки локалитет Латинска црква у Постењу у Новом Пазару уништен је у потпуности током претходне седмице. Пре четири или пет дана уништено је гробље које се простирало западно од остатака Латинске цркве, а данас су уништени остаци саме цркве.

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

Неименовани извори је за сајт Српска средњовековна историја изјавио да је један од власника парцеле на којој се налазила Латинска црква са гробљем самоиницијативно организовао рушење свих остатака на локалитету.

Службе заштите су на време обавестиле градску инспекцију Новог Пазара о недозвољеним радовима на локалитету. Поменута инспекција очигледно није спречила власника парцеле у реализацији његових планова, због чега је још један археолошки локалитет у Србији неповратно уништен.

Према најавама, на том месту биће изграђен ауто-плац, казао је наш извор.

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

На сву жалост, и други културно-историјски локалитети у Новом Пазару су угрожени. Такозвани детектораши константно прекопавају археолошке локалитете, а непланским ширењем града Новог Пазара нарушавају се просторне целине око Манастира Сопоћани, Манастира Ђурђеви Ступови и Петрове цркве, који су на Унесковој листи светске културне баштине.

Латинска црква у Новом Пазару

Године 1982. у Новом Пазару откривени су остаци цркве подигнуте на некадашњој некрополи. Пронађена светиња је названа Латинска црква, иако је у питању српска средњовековна црква која има своје аналогије са црквама у Дежеви и Напрељу.

Она је била живописана у наосу, а на основу карактеристика живописа научници су дошли до закључка да је та светиња изграђена у првој половини 14. века.

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

Црква је страдала у првим османлијским продорима у Рашку, крајем 14. века. У исто време је страдала и црква у оближњој Дежеви.

Латинска црква је била споменик културе под претходном заштитом и налазила се око 400 метара од Петрове цркве.

Реч уредника

У питању је још једно уништавање археолошких или културно-историјских локалитета у Републици Србији ове године. Уништен је део локалитета Марина кула у Куршумлији, на Газиместану на Космету дошло је градње објекта који руши просторну целину, уништен је део средњовековног гробља на Радан планини, уништено је неолитско насеље Усек у Београду, сада је уништена Латинска црква у Новом Пазару. Морамо да поставимо питање надлежним институцијама и властима. Када ће ови злочини над културним наслеђем у нашој земљи коначно престати?

Прочитајте још:

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

На Газиместану освануло ново градилиште

Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини

Спутњик: Кривична пријава Београда против инвеститора – градио кућу, уништио винчанско благо

6
2
Наставите са читањем

Вести

У Грчкој откривена фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене

Објављено пре

Од стране:

Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Давно скривена и заборављена, јединствена фреска цара Душана с породицом откривена је недавно у Манастиру Светог Јована Продрома на Маникејској гори, код Сера у Грчкој. Ту информацију приликом посете манастиру сазнао je саговорник „Политике“, православни публициста Димитрије Марковић, који је затим и покренуо истраживање шта се све догађало с фреском на којој су овековечени српски цар Душан, краљ Урош и царица Јелена.

После разговора с монахињама, Марковић је фотографисао драгоцено дело, а „Политика“ је први национални медиј којем је уступио фотографију фреске за објаву. У литератури коју је пронашао открио је да је фреска царске породице изгребана и прекречена после посете Бранислава Нушића поменутом манастиру, а откривена је поново тек након рестаурације светиње која је у децембру 2010. године страдала у пожару.

Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене изнад гроба цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене изнад гроба цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Бранислав Нушић о фресци цара Душана у Манастиру Светог Јована Продрома

Први писани траг о поменутом делу Марковић је пронашао у књизи „Са Косова на сиње море“ Бранислава Нушића, у којој он открива да је, на молбу сликара Паје Јовановића, 1896. године посетио манастир у Серу како би фотографисао фреску српске царске породице. То је био и преломни моменат после којег фреска бива скривена тајним велом. О том догађају Нушић у поменутом делу из 19. века пише:

„Јашио сам на коњу, јер се друкчије до манастира не може доћи, и у бисагама носио апарат. Не знам шта се апарату могло десити, тек он се некако отвори и пропусти светлост на плоче у њему. Стога ми слика рђаво успе, те се почнем опремати да ког другог дана поново одем. Како је у то доба пало отварање српске школе у Серезу (Серу), то се Грци уплаше мојих честих похода у манастир, а учини им се и опасно да се фотографијом сачува споменик који би бар доказао да и Срби имају право на тај манастир и по наредби грчког консула – Грци за тог човека кажу да је веома образован човек – и са благословом сереског грчког митрополита изгребу целу слику и прекрече зид! Тако је недавно, на част Грцима, уништен један веома скупоцен споменик.“

Поновно откривање фреске

Марковић истиче да нема тачних података када је фреска поново откривена, али да ју је он угледао приликом посете манастиру 2019. године када је и започео своје истраживање. Целокупно истраживање је претходних дана објавио на локалном косметском сајту „riznica.net“. Такође, он тврди да фреска није била откривена крајем октобра 2011. године, што значи да је светлост дана поново угледала у распону од краја те, па до лета 2019. године.

У Серу је 21. октобра 2011. одржан научни скуп под називом „Српски самодржац Стефан Душан и град Сер, на којем је говорио др Срђан Пириватрић, сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности. На плакату којим се најављује тај догађај приказан је портрет цара Душана из Цркве Светог Ђорђа Полошког, при манастиру у Македонији. Разлог је што фреска тада још није била откривена, што ми је потврдио и др Пириватрић, којем се овом приликом и захваљујем на информацији.

Гроб цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Гроб цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Занимљиво је да у књизи коју продају у манастиру на Маникејској гори, која говори о његовој историји, нема фреске српске царске породице, већ је приказана она која ју је прекривала. Грешке нема, обе се налазе на истом месту, изнад гроба патријарха Генадија Схоларија, који је био први васељенски патријарх после османлијског освајања Цариграда 1453. године. Разлог што српске царске породице нема у поменутој књизи је вероватно исти онај због кога је и прекречена фреска, а то је заштита грчких националних и црквених интереса, сматра Марковић и упућује позив овдашњим научницима да више пишу о поменутом манастиру и српским везама са њим.

Значај Манастира Светог Јована Продрома и града Сера за српску историју

Марковић напомиње да оно због чега је Манастир Светог Јована Продрома на Маникејској гори још важан за Србе јесте то што су његови заштитници и дародавци били краљ Милутин и краљица Симонида, која је у тој светињи први пут обукла монашку ризу. Такође, у њему је, са своје две ћерке, сахрањена и Јелена Мрњавчевић, сестра деспота Јована Угљеше и жена Николе Радоње, који је брат Вука Бранковића и који се након њихове смрти и замонашио. Последњи податак Марковић је пронашао међу наводима Николе Бакирциса, историчара уметности и ванредног професора на Кипарском институту у Никозији, који каже:

„Изнад ексонартекса налази се мала засвођена капела Светог Николе, украшена фрескама из 14. века. Аркосолијум са погребним натписом, који се налази у југозападном углу капеле, садржи остатке Јелене и њених ћерки, сестре и сестричина Јована Угљеше.“

Димитрије Марковић испред Цркве Светих Теодора Тирона и Стратилата у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Димитрије Марковић испред Цркве Светих Теодора Тирона и Стратилата у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

– Као и фреска цара Душана са породицом, и натпис изнад Јелениног гроба је у једном периоду био прекречен, што сам пронашао у једном научном раду. Нажалост, приликом посете манастиру у августу 2022. године нисам био у прилици да видим гробове Јелене, њене деце и натпис, али је о томе писало више аутора. Срби су у крајеве око Сера продрли први пут 1283. године, за време владавине краља Милутина. Краљ Душан је освојио Сер септембра 1345. године. По освајању града присуствовао је литургији у Цркви Светих Теодора Тирона и Стратилата (старој митрополији), која и данас постоји у центру Сера. Душан се у Серу, који је под српском влашћу био све до 1371. године, прогласио за цара, па је тај град и зато важан за нас – истиче Марковић.

Извор:

Политика

Текст у интегралном облику прочитајте на сајту Ризница.

Прочитајте још:

Вадарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

20
Наставите са читањем

Вести

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Објављено пре

Од стране:

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Увек се веровало да је после мистериозног нестанка становништва у Царичином Граду (Јустинијана Прима), који се десио почетком седмог века, у том граду у потпуности нестао живот, али летошња истраживања археолога су показала да није било тако, открива ексклузивно за Југмедиу шеф истраживачког тима и дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић.

Редовна истраживања су вршена током јула месеца 2022. године.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У Јустинијани Прими откривено средњовековно насеље, пронађени новчићи…

„Ове године имамо један фантастичан налаз на Царичином Граду. Први пут смо утврдили постојање насеља из средњег века. Открили смо насеље са остацима кућа из 12. века, из времена владавине Манојла Комнина“, каже Иванишевић.

Вујадин Иванишевић. Фотографије је преузета са сајта САНУ.
Вујадин Иванишевић. Фотографије је преузета са сајта САНУ.

Насеље је пронађено на локацији Источна капија Доњег града Јустинијане Приме. У самом насељу пронађене су и новчићи из тог периода.

„На том месту нађена су два новчића Манојла Комнина, који се датују од 1162. до 1164. године.  То је вероватно у оно време када је византијски цар Манојло Комнин предао Дубочицу и Топлицу Стефану Немањи. То средњовековно може се везати за ширење српске државе на ове просторе у 12. веку“, објашњава овај научник, који 44 године са екипама врши истраживања на Царичином Граду.

Код Источне капије Доњег града Јустинијане Приме пронађени су и метални предмети и доста керамике.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

„Дакле, ту је био живот, очигледно краткотрајно, али је изузетно важно да то најзад можемо да кажемо. То је цео један хоризонт, средњевековни хоризонт, који налазимо и на другим утврђењима. И на утврђењу Злати, и на Хисару у Лесковцу, са новцем из 12. века“, додаје Иванишевић.

Научницима је познато да су у Царичином Граду била нека спорадична насељавања, јер су раније пронађени новчићи из времена Стефана Лазаревића и турски новчићи. Ипак, то није значило да се у њему одвијао и свакодневни живот, прича Иванишевић.

„То су вероватно били људи који су овде долазили и вадили грађевински материјал. Људи су пролазили и обилазили Царичин Град као што и ми данас то чинимо, али сада први пут видимо да заиста имамо насељавање и да имамо насеобински слој“, закључује Иванишевић.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Истраживања пронађеног средњевековног насеља ће бити настављена јер Иванишевић претпоставља да се оно простире и даље од Доњег града.

Кратка историја Јустинијане Приме

Царичин Град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године, а живот у њему угашен је нагло 85 година касније.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер се на само пола метра испод површине налази нетакнут град.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова, а локалитетом, који се налази на листи чекања УНЕСКО, газдује Народни музеј из Лесковца.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Аутор Милица Ивановић

Извор: Југмедиа

Прочитајте још:

У Манастиру Студеници откривено монашко гробље

Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини

Наставите са читањем

Најчитаније