Connect with us

Вести

Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини

Објављено пре

Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Оштећење археолошког налазишта на Радан планини Заводу за заштиту споменика у Нишу пријавили су грађани. Реч је о тзв. „Грчком гробљу”, средњовековној хришћанској некрополи под заштитом државе. Надлежни тврде да радови још нису почели, иако се пут наслонио и на гроб чувеног вође Топличког устанка Димитрија Беговића.

После оштећења Марине куле из 15. века на магистралном путу Куршумлија-Мердаре и рушења винчанског насеља у Београду старог седам хиљада година, још једна реконструкција пута прети археолошком благу Србије.

Током поправке државног пута преко Радан планине, деонице Беговића гроб-Царичин град, општина Прокупље, грађани су приметили да су разбацани надгробни споменици са гробља које је одувек тамо. Позвали су надлежне у Заводу за заштиту споменика културе Ниш.

Пут пресеца Грчко гробље

Археолози које је предводио Александар Алексић су већ следећег дана изашли на лице места и констатовали да је заиста дошло до оштећења археолошког локалитета „Грчко гробље“, позне средњовековне некрополе која је први пут званично регистрована током радова стручњака Народног музеја Србије на том подручју 2013. године.

„Тај локалитет се пружа са леве и са десне стране постојећег, старог планинског пута, који се сада проширује. Јасно смо видели да је приликом тог проширења дошло до делимичног оштећења археолошког локалитета. Он је представљен великим надгробним плочама и надгробним споменицима са урезаним мотивом крста. Неке од тих плоча измештене су са локалитета, нашли смо их у избаченој земљи“, каже Алексић.

Споменик на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Споменик на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Он додаје да је очигледно да пут заправо пресеца гробље на два дела. Наглашава да се трасирање пута десило много раније, а сада се проширује науштрб вредног археолошког блага Србије.

„Тачан обим оштећења у овом тренутку не може да буде дефинисан, с обзиром да је то брдско-планински крај обрастао шумом. Није довољан само обилазак терена, потребно је спровести одређене недеструктивне методе археолошких истраживања да бисмо могли да имамо јасне показатеље, да кажемо колики је заиста обим оштећења“, каже Александар Алексић .

Некропола под заштитом државе

О „Грчком гробљу“ мало се зна. Археолог Народног музеја Србије Емина Зечевић руководила је пројектом поменутог истраживања из 2013. године, када је први пут и званично регистровано. Пошто није било децидног ископавања , проглашен је наслеђем које се штити институтом претходне заштите, али свакако по основу Закона о културним добрима Републике Србије.

Алексић каже да је „Грчко гробље“ народни назив за ово место, реч је о крају који је поново насељен након српско-турских ратова, односно 1877. и 1878. године, кад је цео тај простор ослобођен од Турака.

„Насељен је становништвом из Црне Горе, Херцеговине и Босне, пошто је ту била новоуспостављена граница према Турској царевини. Дошли су и затекли тај локалитет и назвали су га тако – Грчко горбље, пошто нису могли да се идентитетски директно вежу за њега. То је моја претпоставка“, каже Алексић.

Споменици на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Споменици на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Радови прете гробу Димитрија Беговића

У извештају са лица места, који је Завод из Ниша доставио Спутњику, стоји да је у опасности од радова и гроб Димитрија Беговића.

Форензичка анализа прошле године је показала како је погинуо један од последњих вођа Топличког устанка. Као што је тврдило народно предање, Беговић се разнео бомбом и са собом у смрт одвео и два бугарска официра. Он је добио и споменик какав доликује комитском јунаку из племена Куча.

Алексић каже да коментарисање близине проласка пута поред гроба Димитрија Беговића превазилази његову струку. Ради се о специфичном добру које штити не само Закон о културном добру, већ и Закон о ратним меморијалима, јер се радио о гробу једног од наших највећих јунака Првог светског рата.

„Не би могао испред Завода званично да дам било какав коментар, али моје лично виђење, мој доживљај је да такво место захтева посебан третман, с обзиром да се ради о веома важној личности наше прошлости. Сви би требало да имамо осећај одговорности, пијетета и поштовања према том месту. Изградња овог пута је јако битна, али мора да се обрати пажња на један тако важан ратни меморијал.“

Алексић истиче да је Завод из Ниша за потребе проширења пута расписао услове по којима може да се ради, али и археолошко праћење, односно надзор радова. Обавезу да са радницима излази на терен преузео је Републички завод за заштиту споменика културе. То је, каже, папиролошки решено, али на терену није.

„Ми смо се након обиласка растурених споменика обратили Путевима Србије, тражили смо састанак, на терену и у Републичком заводу, да заједнички дођемо до неког решења ове ситуације. Најбитније је да се спречи даље оштећење, али још нисмо добили одговор“, каже наш саговорник.

Споменик на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Споменик на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Путеви Србије: Радови нису ни почели

Спутњик је одговоре на питања од „Путева Србије“ чекао недељу дана, за то време, како сазнајемо, радова није било. У том предузећу кажу да су они инвеститор, а да је извођач радова фирма „Србија аутопут“.

Потврђено нам је и да је, „будући да на тој деоници има потенцијалних археолошких налазишта“, извршилац посла, уз сагласност инвеститора, ангажовао стручна лица из надлежне институције која прате радове.

„По Уговору је ангажован Републички завод за заштиту споменика културе из Београда и радови не могу, нити су могли бити започети без присуства стручњака из Завода“, стоји у писму Спутњику.

„Напомињемо да се пројекат Рехабилитације државног пута ИИ А реда број 229, деоница од Беговића гроба до Царичиног града обавља по фазама, односно по тачно утврђеним деоницама, тако да радови на потезу код локалитета `Грчко гробље` нису ни почели“, тврде у „Путевима Србије“ и додају:

„Уколико се Ваше питање односи на споменик Димитрију Беговићу, можемо Вас информисати да сходно Уговору о рехабилитацији државног пута, у надлежности ЈП `Путеви Србије` није заштита споменика културе, нити се наше предузеће тиме бави.“

Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Због сумње Завода за заштиту споменика културе Ниш да је угрожен и гроб Димитрија Беогвића, Спутњик је контактирао његовог директног потомка др Драгана Симеуновића, професора Факултета политичких наука. Он каже да су надлежни контактирали породицу и пренели намере о проширењу пута.

„Контактирали су нас када је реконструкција пута планирана, била је и идеја о померању гроба мог прадеде, али породица на то није пристала. По коначном договору, требало би да је пут делимично `спуштен`, како би гроб остао нетакнут, што ћемо проверити у најскорије време“, рекао нам је Сименуновић.

Аутор Сенка Милош

Извор:

Спутњик Србија

Прочитајте још:

Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену

На Газиместану освануло ново градилиште

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновија издања

Објављена монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића

Објављено пре

Од стране:

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

У издању Службеног гласника у едицији „Библиотека саборник“ објављена је књига „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића, вишег научног сарадника Историјског института Београд.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“  је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.

Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Садржај монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Са монографијом „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону је добила монографију у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. годинеДецембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

Објавио је монографије „`Добри људи` у српској средњовековној држави“, и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Задња страна корица монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Погледајте:

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Прочитаје још:

Кнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице

Никола Скобаљић – први Србин набијен на колац

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Наставите са читањем

Вести

Хуманитарна организација „Сви за Космет“: Помозимо Манастир Церањску реку

Објављено пре

Од стране:

Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

У склопу традиционалне Видовданске акције Хуманитарна организација „Сви за Космет“ покренула је акцију сакупљања средстава за пружање помоћи Манастиру Церањској реци у општини Лепосавић на Косову и Метохији.

Манастир Церањска река

Манастир Церањска река налази се на северу Косова и Метохије, у дубини нетакнуте природе, а прилази му се лошим макадамским путем дужине око 2 километра. С обзиром да је Манастир смештен у поткопаоничком крају, зиме су веома оштре. Ослања се на три села насељена албанским становништвом, пише у најави акције на сајту ХО „Сви за Космет“.

Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

Према предањима, на том месту се после Косовског боја налазила главна болница где су лечени преживели јунаци. А они који су преминули сахрањивани су управо овде, тако да се испод камења у делу дворишта изнад цркве налазе гробови косовских јунака. Такође је позната прича да су током копања темеља за цркву пронађене кости за које се верује да припадају управо неком од косовских јунака, стоји у најави акције.

Церањска река је метох Манастира Сочаницце, а црква је посвећена Светој Петки. Први пут се помиње у 14. веку и тада је припадала Манастиру Бањска.

Отац Јован – монах који је уз помоћ добрих људи након пет векова обновио Манастир Церањску реку

Та средњевековна светиња је стајала у рушевинама дуже од пет векова, након чега 2010. године у њу долази монах Јован, који вером и уз помоћ добрих људи успева полако да обнавља Манастир.

Конак у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Конак у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

Отац Јован је једини монах у том манастиру. Поред малобројних посетилаца, углавном локалних мештана, имали смо прилику да се уверимо да му друштво често праве дивље животиње, а како сам каже понекад му долази и вук.

Тај веома скромни монах на питање ХО „Сви за Космет“ шта му је најпотребније, рекао је косилица за траву, јер око Манастира је хектар земље под травнатом површином коју мора често да коси. Такође, да би могло лакше да се приђе Цркви Свете Петке и импровизованом конаку у шуми, потребно је урадити приступне стазе. Изградњом тих стаза био би олакшан живот оцу Јован и поклоници би се лакше кретали по манастирском имању.

Импровизована стаза у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Импровизована стаза у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

ХО „Сви за Космет“ је покренула акцију прикупљања средстава за куповину косилице за траву и изградњу приступних стаза у Манастиру Церањској реци. ХО „Сви за Космет“ и портал Српска средњовековна историја позивају све људе добре воље да учествују у овој акцији и помогну ту средњевековну светињу!

Начини донирања

Хуманитарна организација Сви за Космет, динарски рачун 105-0000002936498-75

Пејпал: szk.dijaspora@gmail.com

Хуманитарни СМС на 4030 (цена поруке је 100 динара)

Рачун у Републици Српској у КМ:

567-541-27000092-63 (Атос банка) или позив на број 17170

Уплате на девизни рачун из дијаспоре (ЕУ и Немачка без провизије)

Svi za Kosmet e. V.

Harpener Hellweg 453, 44388 Dortmund

IBAN: DE83 4405 0199 0111 118825

Име банке: Sparkasse Dortmund

Адреса банке: Freistuhl 2, 44137 Dortmund

Swift/Bic: DORTDE33XXX

Verwendungszweck: Spende

Хуманитарни СМС у Немачкој: пошаљи SZK на 81190

Онлајн уплате на следећем линку.

Прочитајте још:

Крајем јула јубиларно 90. путовање у јужну српску покрајину у организацији ХО „Сви за Космет“

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

Наставите са читањем

Вести

Србија на аукцији у Лондону купила два средњовековна рукописа

Објављено пре

Од стране:

Српски октоих. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Српски октоих“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

Србија је на аукцији у Лондону купила два значајна српска средњовековна рукописа: „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“, чиме ће бити обогаћен фонд старих и ретких књига Народне библиотеке Србије, саопштило је Министарство културе Владе Републике Србије.

Два рукописна ремек-дела из прве половине 14. века и почетка 15. века купљена су од аукцијске куће „Кристис“. У име Србије рукописе је купила Амбасада Србије у Великој Британији.

Један од купљених рукописа је „Српски октоих“ (фрагмент, прва половина XIV века, пергамент). Према процени енглеског слависте Ралфа Клеминсона, књига потиче из XIV века, али се на основу писма прецизније може датирати на његову прву половину, па чак и сам крај XIII века. Реч је о обједињеним одломцима из различитих делова „Октоиха параклитика“. Они су писани српскословенским језиком, рашким правописом, ситним књижним писмом.

Други купљен рукопис – „Житије Варлаама и Јоасафа“ (почетак XV века, папир), такође није потпун. Време његовог настанка је одређено филигранолошком анализом. Први део текста чини само житије Варлаама и Јоасафа, омиљено штиво како у дворској, тј. властеоској, тако и у монашкој средини, између осталог, због тога што је паралела пронађена у животу Светог Симеона и Светог Саве. Језик је српскословенски, правопис измењени рашки.

Житије Варлама и Јоасафа. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Житије Варлаама и Јоасафа“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

„Задовољство ми је што могу да обавестим нашу јавност да је Министарство културе, преко наше Амбасаде у Уједињеном Краљевству у Лондону, успело код аукцијске куће `Кристис` да откупи две изузетно драгоцене и вредне српске књиге“, рекао је српски министар културе Никола Селаковић.

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION)

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били су део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION).

Ту колекцију формирао је око 1920. године норвешки инжењер Мартин Олсен Шојен.

Садашњи власник колекције је Мартин Шојен, син Мартина Олсена Шојена.

„Житије Варлаама и Јоасафа“’ је пре те колекције било у колекцији колекционара који се звао Павел Михајлович Фекула (1905-1982), који је унук канадско-америчких руских емиграната још у време царске Русије.

Србија ће наставити да враћа своје културно благо расуто по свету

„Ово је изузетно важна и велика вест за нашу културну баштину, која је силом прилика и историјских околности расута по читавом свету, али Министарство културе ће наставити озбиљно да прати светско тржиште и када год будемо у прилици – радићемо на томе да наше културно благо расуто широм света враћамо у отаџбину“, истакао је Селаковић.

Колико су плаћена два српска средњовековна рукописа?

Министар Селаковић је казао да је цена по којој су књиге, за сада без пореза, откупљене – 57.000 фунти, односно око 5,8 милиона динара.

То су и цене без пореза, али и без аукцијске провизије, која износи 26%.

Увидом у податке објављене на сајту аукцијске куће „Кристис“, портал Српска средњовековна историја утврдио је да је коначна цена за књигу Српски октоих“ 18.900 фунти.

Постигнута цена за Српски октоих на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Српски октоих“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

На истом сајту се види да је коначна цена за књигу „Житије Варлаама и Јоасафа“ 52.920 фунти.

Постигнута цена за Житије Варлама и Јоасафа на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Житије Варлаама и Јоасафа“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

У питању су цене у које је урачуната аукцијска провизија која припада аукцијској кући „Кристис“.

У те цене још нису урачунати порези, таксе и трошкови транспорта.

Дакле, држава Србија за књиге „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ треба да плати 71.820 фунти, а накнадно ћемо сазнати колико ће износити додатни трошкови –порез, таксе, транспорт.

Портал Српска средњовековна историја поздравља куповину књига „Српски октоих и „Житије Варлаама и Јоасафа“ и намеру Министарства културе да и убудуће прати понуду на светском тржишту и да враћа српско културно благо у Србију!

Извор: Министарство културе и Аукцијска кућа „Кристис“

Прочитајте још:

Аукцијска кућа Артемиде асте: Договорена продаја печата Стефана Немање Историјском музеју Србије

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Наставите са читањем

Најчитаније