Вести
Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини
Оштећење археолошког налазишта на Радан планини Заводу за заштиту споменика у Нишу пријавили су грађани. Реч је о тзв. „Грчком гробљу”, средњовековној хришћанској некрополи под заштитом државе. Надлежни тврде да радови још нису почели, иако се пут наслонио и на гроб чувеног вође Топличког устанка Димитрија Беговића.
После оштећења Марине куле из 15. века на магистралном путу Куршумлија-Мердаре и рушења винчанског насеља у Београду старог седам хиљада година, још једна реконструкција пута прети археолошком благу Србије.
Током поправке државног пута преко Радан планине, деонице Беговића гроб-Царичин град, општина Прокупље, грађани су приметили да су разбацани надгробни споменици са гробља које је одувек тамо. Позвали су надлежне у Заводу за заштиту споменика културе Ниш.
Пут пресеца Грчко гробље
Археолози које је предводио Александар Алексић су већ следећег дана изашли на лице места и констатовали да је заиста дошло до оштећења археолошког локалитета „Грчко гробље“, позне средњовековне некрополе која је први пут званично регистрована током радова стручњака Народног музеја Србије на том подручју 2013. године.
„Тај локалитет се пружа са леве и са десне стране постојећег, старог планинског пута, који се сада проширује. Јасно смо видели да је приликом тог проширења дошло до делимичног оштећења археолошког локалитета. Он је представљен великим надгробним плочама и надгробним споменицима са урезаним мотивом крста. Неке од тих плоча измештене су са локалитета, нашли смо их у избаченој земљи“, каже Алексић.
Он додаје да је очигледно да пут заправо пресеца гробље на два дела. Наглашава да се трасирање пута десило много раније, а сада се проширује науштрб вредног археолошког блага Србије.
„Тачан обим оштећења у овом тренутку не може да буде дефинисан, с обзиром да је то брдско-планински крај обрастао шумом. Није довољан само обилазак терена, потребно је спровести одређене недеструктивне методе археолошких истраживања да бисмо могли да имамо јасне показатеље, да кажемо колики је заиста обим оштећења“, каже Александар Алексић .
Некропола под заштитом државе
О „Грчком гробљу“ мало се зна. Археолог Народног музеја Србије Емина Зечевић руководила је пројектом поменутог истраживања из 2013. године, када је први пут и званично регистровано. Пошто није било децидног ископавања , проглашен је наслеђем које се штити институтом претходне заштите, али свакако по основу Закона о културним добрима Републике Србије.
Алексић каже да је „Грчко гробље“ народни назив за ово место, реч је о крају који је поново насељен након српско-турских ратова, односно 1877. и 1878. године, кад је цео тај простор ослобођен од Турака.
„Насељен је становништвом из Црне Горе, Херцеговине и Босне, пошто је ту била новоуспостављена граница према Турској царевини. Дошли су и затекли тај локалитет и назвали су га тако – Грчко горбље, пошто нису могли да се идентитетски директно вежу за њега. То је моја претпоставка“, каже Алексић.
Радови прете гробу Димитрија Беговића
У извештају са лица места, који је Завод из Ниша доставио Спутњику, стоји да је у опасности од радова и гроб Димитрија Беговића.
Форензичка анализа прошле године је показала како је погинуо један од последњих вођа Топличког устанка. Као што је тврдило народно предање, Беговић се разнео бомбом и са собом у смрт одвео и два бугарска официра. Он је добио и споменик какав доликује комитском јунаку из племена Куча.
Алексић каже да коментарисање близине проласка пута поред гроба Димитрија Беговића превазилази његову струку. Ради се о специфичном добру које штити не само Закон о културном добру, већ и Закон о ратним меморијалима, јер се радио о гробу једног од наших највећих јунака Првог светског рата.
„Не би могао испред Завода званично да дам било какав коментар, али моје лично виђење, мој доживљај је да такво место захтева посебан третман, с обзиром да се ради о веома важној личности наше прошлости. Сви би требало да имамо осећај одговорности, пијетета и поштовања према том месту. Изградња овог пута је јако битна, али мора да се обрати пажња на један тако важан ратни меморијал.“
Алексић истиче да је Завод из Ниша за потребе проширења пута расписао услове по којима може да се ради, али и археолошко праћење, односно надзор радова. Обавезу да са радницима излази на терен преузео је Републички завод за заштиту споменика културе. То је, каже, папиролошки решено, али на терену није.
„Ми смо се након обиласка растурених споменика обратили Путевима Србије, тражили смо састанак, на терену и у Републичком заводу, да заједнички дођемо до неког решења ове ситуације. Најбитније је да се спречи даље оштећење, али још нисмо добили одговор“, каже наш саговорник.
Путеви Србије: Радови нису ни почели
Спутњик је одговоре на питања од „Путева Србије“ чекао недељу дана, за то време, како сазнајемо, радова није било. У том предузећу кажу да су они инвеститор, а да је извођач радова фирма „Србија аутопут“.
Потврђено нам је и да је, „будући да на тој деоници има потенцијалних археолошких налазишта“, извршилац посла, уз сагласност инвеститора, ангажовао стручна лица из надлежне институције која прате радове.
„По Уговору је ангажован Републички завод за заштиту споменика културе из Београда и радови не могу, нити су могли бити започети без присуства стручњака из Завода“, стоји у писму Спутњику.
„Напомињемо да се пројекат Рехабилитације државног пута ИИ А реда број 229, деоница од Беговића гроба до Царичиног града обавља по фазама, односно по тачно утврђеним деоницама, тако да радови на потезу код локалитета `Грчко гробље` нису ни почели“, тврде у „Путевима Србије“ и додају:
„Уколико се Ваше питање односи на споменик Димитрију Беговићу, можемо Вас информисати да сходно Уговору о рехабилитацији државног пута, у надлежности ЈП `Путеви Србије` није заштита споменика културе, нити се наше предузеће тиме бави.“
Због сумње Завода за заштиту споменика културе Ниш да је угрожен и гроб Димитрија Беогвића, Спутњик је контактирао његовог директног потомка др Драгана Симеуновића, професора Факултета политичких наука. Он каже да су надлежни контактирали породицу и пренели намере о проширењу пута.
„Контактирали су нас када је реконструкција пута планирана, била је и идеја о померању гроба мог прадеде, али породица на то није пристала. По коначном договору, требало би да је пут делимично `спуштен`, како би гроб остао нетакнут, што ћемо проверити у најскорије време“, рекао нам је Сименуновић.
Аутор Сенка Милош
Извор:
Прочитајте још:
Вести
Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.
Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“
За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.
Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?
Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.
Извор: Српско историјско друштво
Прочитаје још:
Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду
Вести
Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.
Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.
Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“
На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властеле од 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.
Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.
Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.
Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.
Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.
На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.
Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Извор: Центар за културу Смедерево
Погледајте:
Прочитајте још:
Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
Вести
У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије
У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београд др Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.
На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.
Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.
Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.
Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.
Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију.
Извор: Народни музеј Србије
Погледајте:
Прочитајте још:
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Витез Милош Обилић – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Кригла витез Милош Обилић
1.500,00 рсд
-
Грб деспота Стефана Лазаревића – рад на стаклу
6.500,00 рсд
-
Нема предаје
1.900,00 рсд
-
Кригла кнез Лазар
1.500,00 рсд
-
Вести2 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови1 годинаВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти1 годинаНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото11 месециСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести2 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич2 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови2 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести1 годинаУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!