Connect with us

Вести

Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини

Објављено пре

Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Оштећење археолошког налазишта на Радан планини Заводу за заштиту споменика у Нишу пријавили су грађани. Реч је о тзв. „Грчком гробљу”, средњовековној хришћанској некрополи под заштитом државе. Надлежни тврде да радови још нису почели, иако се пут наслонио и на гроб чувеног вође Топличког устанка Димитрија Беговића.

После оштећења Марине куле из 15. века на магистралном путу Куршумлија-Мердаре и рушења винчанског насеља у Београду старог седам хиљада година, још једна реконструкција пута прети археолошком благу Србије.

Током поправке државног пута преко Радан планине, деонице Беговића гроб-Царичин град, општина Прокупље, грађани су приметили да су разбацани надгробни споменици са гробља које је одувек тамо. Позвали су надлежне у Заводу за заштиту споменика културе Ниш.

Пут пресеца Грчко гробље

Археолози које је предводио Александар Алексић су већ следећег дана изашли на лице места и констатовали да је заиста дошло до оштећења археолошког локалитета „Грчко гробље“, позне средњовековне некрополе која је први пут званично регистрована током радова стручњака Народног музеја Србије на том подручју 2013. године.

„Тај локалитет се пружа са леве и са десне стране постојећег, старог планинског пута, који се сада проширује. Јасно смо видели да је приликом тог проширења дошло до делимичног оштећења археолошког локалитета. Он је представљен великим надгробним плочама и надгробним споменицима са урезаним мотивом крста. Неке од тих плоча измештене су са локалитета, нашли смо их у избаченој земљи“, каже Алексић.

Споменик на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Споменик на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Он додаје да је очигледно да пут заправо пресеца гробље на два дела. Наглашава да се трасирање пута десило много раније, а сада се проширује науштрб вредног археолошког блага Србије.

„Тачан обим оштећења у овом тренутку не може да буде дефинисан, с обзиром да је то брдско-планински крај обрастао шумом. Није довољан само обилазак терена, потребно је спровести одређене недеструктивне методе археолошких истраживања да бисмо могли да имамо јасне показатеље, да кажемо колики је заиста обим оштећења“, каже Александар Алексић .

Некропола под заштитом државе

О „Грчком гробљу“ мало се зна. Археолог Народног музеја Србије Емина Зечевић руководила је пројектом поменутог истраживања из 2013. године, када је први пут и званично регистровано. Пошто није било децидног ископавања , проглашен је наслеђем које се штити институтом претходне заштите, али свакако по основу Закона о културним добрима Републике Србије.

Алексић каже да је „Грчко гробље“ народни назив за ово место, реч је о крају који је поново насељен након српско-турских ратова, односно 1877. и 1878. године, кад је цео тај простор ослобођен од Турака.

„Насељен је становништвом из Црне Горе, Херцеговине и Босне, пошто је ту била новоуспостављена граница према Турској царевини. Дошли су и затекли тај локалитет и назвали су га тако – Грчко горбље, пошто нису могли да се идентитетски директно вежу за њега. То је моја претпоставка“, каже Алексић.

Споменици на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Споменици на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Радови прете гробу Димитрија Беговића

У извештају са лица места, који је Завод из Ниша доставио Спутњику, стоји да је у опасности од радова и гроб Димитрија Беговића.

Форензичка анализа прошле године је показала како је погинуо један од последњих вођа Топличког устанка. Као што је тврдило народно предање, Беговић се разнео бомбом и са собом у смрт одвео и два бугарска официра. Он је добио и споменик какав доликује комитском јунаку из племена Куча.

Алексић каже да коментарисање близине проласка пута поред гроба Димитрија Беговића превазилази његову струку. Ради се о специфичном добру које штити не само Закон о културном добру, већ и Закон о ратним меморијалима, јер се радио о гробу једног од наших највећих јунака Првог светског рата.

„Не би могао испред Завода званично да дам било какав коментар, али моје лично виђење, мој доживљај је да такво место захтева посебан третман, с обзиром да се ради о веома важној личности наше прошлости. Сви би требало да имамо осећај одговорности, пијетета и поштовања према том месту. Изградња овог пута је јако битна, али мора да се обрати пажња на један тако важан ратни меморијал.“

Алексић истиче да је Завод из Ниша за потребе проширења пута расписао услове по којима може да се ради, али и археолошко праћење, односно надзор радова. Обавезу да са радницима излази на терен преузео је Републички завод за заштиту споменика културе. То је, каже, папиролошки решено, али на терену није.

„Ми смо се након обиласка растурених споменика обратили Путевима Србије, тражили смо састанак, на терену и у Републичком заводу, да заједнички дођемо до неког решења ове ситуације. Најбитније је да се спречи даље оштећење, али још нисмо добили одговор“, каже наш саговорник.

Споменик на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Споменик на Грчком гробљу на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Путеви Србије: Радови нису ни почели

Спутњик је одговоре на питања од „Путева Србије“ чекао недељу дана, за то време, како сазнајемо, радова није било. У том предузећу кажу да су они инвеститор, а да је извођач радова фирма „Србија аутопут“.

Потврђено нам је и да је, „будући да на тој деоници има потенцијалних археолошких налазишта“, извршилац посла, уз сагласност инвеститора, ангажовао стручна лица из надлежне институције која прате радове.

„По Уговору је ангажован Републички завод за заштиту споменика културе из Београда и радови не могу, нити су могли бити започети без присуства стручњака из Завода“, стоји у писму Спутњику.

„Напомињемо да се пројекат Рехабилитације државног пута ИИ А реда број 229, деоница од Беговића гроба до Царичиног града обавља по фазама, односно по тачно утврђеним деоницама, тако да радови на потезу код локалитета `Грчко гробље` нису ни почели“, тврде у „Путевима Србије“ и додају:

„Уколико се Ваше питање односи на споменик Димитрију Беговићу, можемо Вас информисати да сходно Уговору о рехабилитацији државног пута, у надлежности ЈП `Путеви Србије` није заштита споменика културе, нити се наше предузеће тиме бави.“

Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.
Гроб Димитрија Беговића на Радан планини. Фотографију Спутњику уступио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Фотографија преузета са сајта Спутњик Србија.

Због сумње Завода за заштиту споменика културе Ниш да је угрожен и гроб Димитрија Беогвића, Спутњик је контактирао његовог директног потомка др Драгана Симеуновића, професора Факултета политичких наука. Он каже да су надлежни контактирали породицу и пренели намере о проширењу пута.

„Контактирали су нас када је реконструкција пута планирана, била је и идеја о померању гроба мог прадеде, али породица на то није пристала. По коначном договору, требало би да је пут делимично `спуштен`, како би гроб остао нетакнут, што ћемо проверити у најскорије време“, рекао нам је Сименуновић.

Аутор Сенка Милош

Извор:

Спутњик Србија

Прочитајте још:

Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену

На Газиместану освануло ново градилиште

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Србија на аукцији у Лондону купила два средњовековна рукописа

Објављено пре

Од стране:

Српски октоих. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Српски октоих“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

Србија је на аукцији у Лондону купила два значајна српска средњовековна рукописа: „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“, чиме ће бити обогаћен фонд старих и ретких књига Народне библиотеке Србије, саопштило је Министарство културе Владе Републике Србије.

Два рукописна ремек-дела из прве половине 14. века и почетка 15. века купљена су од аукцијске куће „Кристис“. У име Србије рукописе је купила Амбасада Србије у Великој Британији.

Један од купљених рукописа је „Српски октоих“ (фрагмент, прва половина XIV века, пергамент). Према процени енглеског слависте Ралфа Клеминсона, књига потиче из XIV века, али се на основу писма прецизније може датирати на његову прву половину, па чак и сам крај XIII века. Реч је о обједињеним одломцима из различитих делова „Октоиха параклитика“. Они су писани српскословенским језиком, рашким правописом, ситним књижним писмом.

Други купљен рукопис – „Житије Варлаама и Јоасафа“ (почетак XV века, папир), такође није потпун. Време његовог настанка је одређено филигранолошком анализом. Први део текста чини само житије Варлаама и Јоасафа, омиљено штиво како у дворској, тј. властеоској, тако и у монашкој средини, између осталог, због тога што је паралела пронађена у животу Светог Симеона и Светог Саве. Језик је српскословенски, правопис измењени рашки.

Житије Варлама и Јоасафа. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Житије Варлаама и Јоасафа“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

„Задовољство ми је што могу да обавестим нашу јавност да је Министарство културе, преко наше Амбасаде у Уједињеном Краљевству у Лондону, успело код аукцијске куће `Кристис` да откупи две изузетно драгоцене и вредне српске књиге“, рекао је српски министар културе Никола Селаковић.

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION)

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били су део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION).

Ту колекцију формирао је око 1920. године норвешки инжењер Мартин Олсен Шојен.

Садашњи власник колекције је Мартин Шојен, син Мартина Олсена Шојена.

„Житије Варлаама и Јоасафа“’ је пре те колекције било у колекцији колекционара који се звао Павел Михајлович Фекула (1905-1982), који је унук канадско-америчких руских емиграната још у време царске Русије.

Србија ће наставити да враћа своје културно благо расуто по свету

„Ово је изузетно важна и велика вест за нашу културну баштину, која је силом прилика и историјских околности расута по читавом свету, али Министарство културе ће наставити озбиљно да прати светско тржиште и када год будемо у прилици – радићемо на томе да наше културно благо расуто широм света враћамо у отаџбину“, истакао је Селаковић.

Колико су плаћена два српска средњовековна рукописа?

Министар Селаковић је казао да је цена по којој су књиге, за сада без пореза, откупљене – 57.000 фунти, односно око 5,8 милиона динара.

То су и цене без пореза, али и без аукцијске провизије, која износи 26%.

Увидом у податке објављене на сајту аукцијске куће „Кристис“, портал Српска средњовековна историја утврдио је да је коначна цена за књигу Српски октоих“ 18.900 фунти.

Постигнута цена за Српски октоих на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Српски октоих“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

На истом сајту се види да је коначна цена за књигу „Житије Варлаама и Јоасафа“ 52.920 фунти.

Постигнута цена за Житије Варлама и Јоасафа на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Житије Варлаама и Јоасафа“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

У питању су цене у које је урачуната аукцијска провизија која припада аукцијској кући „Кристис“.

У те цене још нису урачунати порези, таксе и трошкови транспорта.

Дакле, држава Србија за књиге „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ треба да плати 71.820 фунти, а накнадно ћемо сазнати колико ће износити додатни трошкови –порез, таксе, транспорт.

Портал Српска средњовековна историја поздравља куповину књига „Српски октоих и „Житије Варлаама и Јоасафа“ и намеру Министарства културе да и убудуће прати понуду на светском тржишту и да враћа српско културно благо у Србију!

Извор: Министарство културе и Аукцијска кућа „Кристис“

Прочитајте још:

Аукцијска кућа Артемиде асте: Договорена продаја печата Стефана Немање Историјском музеју Србије

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Наставите са читањем

Вести

Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије

Објављено пре

Од стране:

Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Изложба „Чекајући сталну поставку” постала је богатија за два нова вредна предмета. Последњу просторију дела изложбе посвећеног средњем веку од сада красе реконструкције одежди деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића. Оне су рађене по узору на одежде приказане на ликовним представама та два српска средњовековна владара, саопштио је Историјски музеј Србије.

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића је урађена по узору на ктиторску фреску из његове задужбине Манастира Манасије.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Деспот Стефан Лазаревић, ктиторска композиција у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Делови одежде су декорисани раскошним орнаментима.

Сакос (горња хаљина) је тамноцрвене боје, а орнаменти на њему су, као и на лицу плашта, орлови уписани у кругове.

Лорос (трака која иде преко сакоса) је узан, златан и, попут манијакиса, опточен је ручно рађеним плавим и црвеним камењем са бисерима, док му је постава зелена.

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Периврахиони (правоугаоне плочице) нашивени су само са спољне стране мишица, док су роте позициониране на лактовима, епиманике на крајевима рукава, а четвртасте „tabulae” са стране у висини колена.

Плашт је нешто светлије боје, са огрлицом која има повезане кружне орнаменте, најтипичније декорације античких туника, која се пренела на византијски царски орнат. Постава плашта је плава са златно-црним дезеном.

Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића

Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића, сестрића и наследника деспота Стефана Лазаревића, урађена је по узору на повељу која се чува у светогорском Манастиру Есфигмену, а на којој је приказан са својом породицом.

Део повеље светогорском Манастиру Есфигмену. Други с лева је деспот Ђурађ Бранковић. У питању је једина сачувана уметничка представа деспота Ђурађа настала током његовог живота.
Део повеље светогорском Манастиру Есфигмену. Други с лева је деспот Ђурађ Бранковић. У питању је једина сачувана уметничка представа деспота Ђурђа настала током његовог живота.

Делови одежде су, као и код одежде деспота Стефана Лазаревића, декорисани ручно рађеним драгим камењем и везеним орнаментима.

Црвени сакос широких рукава је за потребе реконструкције урађен у престижној ткачкој радионици у околини Лондона, а испод њега се налази петролејплава туника.

Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Златни лорос је карактеристично везен и постављен петролејплавом тканином.

Горњи плашт у тамнијој нијанси петролејплаве боје је постављен светлосивим крзном за које се, по начину сликања и презентовања на приказу у Есфигменској повељи, наслућује да је било од хермелина.

Радно време Историјског музеја Србије

Изложба „Чекајући сталну поставку” отворена је за посетиоце сваког дана, осим понедељка, између 12 и 20 часова.

Цена улазнице је 400 динара, односно 150 динара за ученике, студенте и пензионере.

Историјски музеј Србије тренутно се налази на адреси Трг Николе Пашића 11, 11000 Београд.

Извори: Историјски музеј Србије, Министарство културе

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Историјски музеј Србије: Допуњена изложба „Чекајући сталну поставку“

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.
Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.

Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“

За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитаје још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Наставите са читањем

Најчитаније