Плакат изложбе „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века Народног музеја Србије“. Фотографија је власништво Народног музеја Краљева.
Већ скоро месец дана посетиоци Народног музеја Краљева имају прилику да виде сјајну изложбу „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века Народног музеја Србије“ ауторке мр Бранке Иванић, музејског саветника Народног музеја Србије. Уколико сте из Краљева и околине или до 7. октобра намеравате да путујете у тај град обавезно искористите прилику и обиђите поменуту изложбу.
Изложба „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века Народног музеја Србије“ у Галерији Народног музеја Краљева велики је културни догађај који се ових дана дешава у граду на Ибру. Иначе, том изложбом свечано је отворен Жички духовни сабор „Преображење 2022“16. августа 2022. године.
Изложба ће у Народном музеју Краљева трајати до 7. октобра, а посетиоци ће имати прилику да виде иконе које су у највећој мери поседовали и у својој молитвеној пракси поштовали припадници српског народа. У оквиру избора ауторке изложбе мр Бранке Иванић у поставку је уврштено 147 икона. Реч је о иконама са територија традиционалних грчких земаља, као и са ширег подручја у оквиру Османског царства и суседних земаља у којем су утицаји грчке културе остали препознатљиви.
Радно време Народног музеја у Краљеву уторка, средом, четвртком и петком је од 8 до 20 часова, а суботом и недељом од 9 до 13 сати. Музеј је понедељком затворен за посете. На фејсбук страници Народног музеја Краљева можете сазнати када су организоване стручна вођења кроз изложбу икона грчких мајстора.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
У суботу, 4. новембра 2023. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Музеју херцеговине у Требињу биће свечано отворена изложба „Helena, serbiae regina“, у оквиру манифестације „Дучићеве вечери поезије“.
Изложба „Helena, serbiae regina“, кроз причу о животу и заоставштини краљице Јелене Анжујске Анђео, осликава све вредности српског средњовековног стваралаштва, али и посвећеност савремених истраживача и конзерватора да те вредности истраже, заштите и сачувају. Краљица Јелена Анжујска Анђео, супруга краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, имала је важну улогу у српској средини у другој половини 13. и почетком 14. века.
Манастир Градац, њена задужбина и маузолеј, где је сахрањена као монахиња, један је од највреднијих градитељско-уметничких споменика те епохе. Деценијама спровођени конзерваторско-рестаураторски радови на комплексу тог манастира, међу најобимнијим су и најуспешнијим реализованим пројектима у Србији, уз поштовање највреднијих принципа савремене конзерваторско-рестаураторске праксе.
У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода завода за заштиту споменика културе Србије, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештенске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња.
Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештенске цркве, прати по један кратки документарни филм, настао у сарадњи са Факултетом драмских уметности из Београда.
Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.
Изложба је реализована у сарадњи Музеја Херцеговине у Требињу и Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.
На отварању изложбе обратиће се проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и представник Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Средњовековни фестивал „Немањини дани“ биће одржан у четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Куршумлији. Организатори догађаја су Општина Куршумлија, Туристичка организација Куршумлије, АД „Планинка“ и Народна библиотека Куршумлије.
Први дан фестивала – Академско вече „Средњовековна Србија“
Првог дана фестивала, у четвртак, 14. септембра, са почетком у 19 сати у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији биће одржано Академско вече „Средњовековна Србија“.
Дипломирани историчар уметности Драган Симић одржаће предавање „Активности на обнови Немањиних задужбина од 2012. до 2023. године“.
Јеромонах и настојатељ Манастира Светог Николе у Куршумлији отац Симеон говориће на тему „10 година од обнове монашког живота у Манастиру Светог Николе“.
Академско вече затвориће докторанд археологије Милан Савић са презентацијом на тему „Цркве куршумлијског краја“.
У случају лошег времена Академско вече ће бити одржано у сали Скупштине Општине Куршумлије.
Други дан фестивала
Програм другог дана фестивала, у петак, 15. септембра, биће одржан такође у порти Манастира Светог Николе.
Програм другог дана фестивала:
12 сати – дечије креативне радионице и базар етно и домаће радиности
14 сати – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“
14 сати и 15 минута – свечано отварање
14 сати и 25 минута – наступ Немање Радосављевића, прве хармонике Србије
14 сати и 35 минута – представа „Сербија – јесте и биће“, драмски уметници Данило Петровић и Мирослав Јовић
Хор Цркве Светог Прокопија
Полазници Школе глуме Народне библиотеке Куршумлија
15 сати и 20 минута – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“
15 сати и 35 минута – наступ ОКУД „Бата Лачковић“ из Куршумлије
16 сати – витешке борбе
18 сати – концерт Слободана Тркуље и „Балканополиса“
Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да посете фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији, да првог дана фестивала науче много тога о куршумлијским светињама и о савременом животу у Манстиру Светог Николе у Куршумлији, а другог дана да уживају у богатом програму.
Манастир Студеница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Шести „Маглич фест“ биће одржан у недељу, 3. септембра 2023. године, у Манастиру Студеници. Организатори догађаја су Град Краљево и Туристичка организација Краљево.
Како је набујали Ибар однео мост код Магличког замка у јуну 2020. године, а нови мост није саграђен, тако је место одржавања „Маглич феста“ пребачен са Маглича на Манастир Студеницу. Ово је трећи „Маглич фест“ који ће бити одржан у Манастиру Студеници.
Улаз на шести „Маглич фест“ је бесплатан.
Организован превоз на релацији Краљево-Студеница-Краљево (повратна карта) коштаће 600 динара. Деца до 10 година не плаћају превоз. Аутобуси полазе са градског кеја у 10 сати, повратак из Студенице предвиђен је по завршетку манифестације. Неопходно је пријавити се за превоз у инфо центру Туристичке организације Краљева или на телефон 036/316-000 до четвртка 31. августа 2023. године у подне.
Сатница 6. „Маглич феста“
12 сати
Свечано отварање
Црквени Хор „Свети Архиђакон Стефан“
КУД Карановац
12 сати и 30 минута
Борбе „ Гвоздени витезови“
13 сати
Џаустинг – борбе оклопљених коњаника са копљима
13 сати и 30 минута
Дечији хор „Арија“
14 сати
Средњовековни забављачи
14 сати и 30 минута
Витешки турнир – тап фајт
15 сати
Концерт, извођач Вера Столић
15 сати и 30 минута
Коњичке вештине
16 сати
Витешке борбе разним оружјима и групна борба
16 сати и 30 минута
Концерт, извођач Дејан Цукић
Садржај доступан за посетиоце током трајања „Маглич феста“
Витешко село (фотографисање са витезовима, принцезама, трубадурима).
Медицински камп и средњовековна пчеларска радионица.
Средњовековне игре за посетиоце.
Калиграфија (бесплатно исписивање краснописом као успомена са манифестације).
Стреличарска дворишта.
Ларп двориште (мачевање за децу).
Жонглери.
Јахање коња.
Радионице старих заната (израда мозаика, ковачи занат, дуборез, израда средњовековног накита, израда верижњаче, ткање и опанчарство).