На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.

Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.

Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.

View this post on Instagram

A post shared by The heritage of Mount Rudnik (@rudnik_archaeology)

На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.

Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.

Пронађен још један, идентичан надвратник

Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.

Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.

Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.

На истом локалитету пронађен и млетачки новчић

На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.

У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).

View this post on Instagram

A post shared by The heritage of Mount Rudnik (@rudnik_archaeology)

Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.

На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.

На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Током археолошких радова спроведених на локалитету Манастирине у селу Дићи, општина Љиг, у периоду од 1991. до 1993. године, археолози су дошли до бројних значајних открића. Једно од њих био је надгробни споменик челника Влгдрага.

Открића археолога на локалитету Манастирине у Дићима

Приликом поменутих истраживања, археолози су открили остатке једнобродне цркве са припратом, без централне куполе.

Црква је зидана почетком 14. века, а најкасније до средине треће деценије тог столећа.

Према повељи кнегиње Милице Манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори, црква у Драгобиљу (средњовековни назив данашњег села Дићи) била је посвећена Матери Божијој, односно Пресветој Богородици.

Археолози су такође пронашли и некрополу око Цркве Пресвете Богородице са великим бројем стећака у облику плоче – до данас их је откривено више од 280.

Надгробни споменик челника Влгдрага

У наосу цркве пронађено је укупно 6, а у припрати 11 надгробних споменика.

У солеи наоса пронађен је надгробни споменик који се састоји од две плоче – западне и источне. Читањем натписа на западној плочи споменика испоставиће се да се ради о надгробном споменику челника Влгдрага, ктитора горепоменуте једнобродне цркве.

Обе плоче су делимично оштећене, али их је могуће реконструисати у целости. Димензије сваке плоче износе 90 пута 50 центиметара.

Плоче су направљене од квалитетног мермера, претпоставља се са планине Венчац код данашњег Аранђеловца.

Натпис на надгробном споменику челника Влгдрага

Поменути надгробни натпис написан је на српској редакцији старословенског језика и састоји се из 13 редова. Потпуно је читљив и јасан.

У преводу на савремени српски језик натпис гласи:

„Година шест хиљада осамсто

30 и 5. (1327) у време краља Уроша

Месеца маја 8. на Вазнесење Господње

и Спасовдан престави се раб божији

монах Никола световног имена челник Влгдраг

постави раба божија Ана

световно звана госпођа Владислава.

Богу нашем слава у векове, амин.“

Челник Влгдраг се не помиње ни у једном другом писаном историјском извору и подаци са његовог надгробног споменика су једини који сведоче о његовом постојању.

Носио је титулу челника и подигао је светињу у којој је сахрањен. Умро је 1327. године на празник Вазнесења Господњег. У неком тренутку свог живота се замонашио и његово монашко име било је Никола. Споменик му је поставила супруга Ана, у световном животу госпођа Владислава.

Дакле, Влгдраг се упокојио за време владавине краља Стефана Уроша III (Стефана Дечанског). С обзиром да је носио титулу челника и да је имао средстава да подигне своју задужбину у богатој рудничкој области, може се претпоставити да је имао значајну управну функцију у том крају и да му се ту налазила баштина. Вероватно је био и властелин у време владавине краља Милутина, односно краља Стефана Уроша II, оца краља Стефана Дечанског.

Розете на надгробном споменику челника Влгдрага

На западној плочи споменика налази се и урезана розета са шест листова. Она је у плитком кругу, а њени листови су пластично наглашени додатним удубљивањем са стране.

На источној плочи нема никаквог натписа, већ су урезане још две шестолисне розете, али оне су урађене без посебног наглашавања листова.

Натпис и розете, односно обе плоче споменика, бордирани су јасно истакнутим жлебом, који се налази на 2 центиметра од ивице.

Украшавање надгробних споменика розетама била је уобичајена појава за више слојеве српског друштва 14. века.

Гроб челника Влгдрага

Надгробне плоче челника Влгдрага су подне, равне надгробне плоче.

Испод њих су археолози открили једноставну раку укопану у земљу, без икакве конструкције.

У гробу су пронађени девастирани скелетни остаци ктитора. Сачуване су свега три његове кости, остале нису пронађене.

Оригинални споменик челника Влгдрага чува се у Народном музеју Ваљево, док се репродукција споменика налази у обновљеној Цркви у Дићима. Та светиња данас је посвећена Светом Јовану Крститељу.

Тескт написан у сарадњи са члановима Удружења за неговање културног наслеђа „Челник“ и фејсбук страницом ArcheoSerbia.

Прочитајте још:

Саркофази средњовековних српских владара и црквених поглавара

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Прва асоцијација на реч саркофаг многима су монументални надгробни споменици из античког периода. Међутим, они су били често коришћени и у средњем веку, па тако и у средњовековној Србији.

Саркофаг је надгробни споменик израђен од камена или мермера. Оно што код сваког саркофага пада у очи су његове велике димензије.

У античком и рановизантијском периоду поред тога што је саркофаг био надгробни споменик, он је имао још једну функцију – био је гробница у коју је полагано тело покојника.

Антички саркофаг се састојао из ковчега и поклопца. Ковчег је био монолитни, односно из једног дела. Простор у ковчегу где је полаган покојник је дубљен длетом.

Најзнаменитија скупина саркофага се налазила у Цркви Светих Апостола у Цариграду, задужбини цара Константина Великог из 4. века, која је поново изграђена за време владавине Јустинијана I (527-565). У цркви Светих Апостола су сахрањени посмртни остаци апостола Светог Андреја, Светог Луке, Светог Тимотија и самог Константина Великог. Та црква је служила као гробница и за потоње византијске цареве, као и за васељенске патријархе. Са сахрањивањем у тој цркви се престало у 11. веку.

Српски средњовековни саркофази

У односу на античке и рановизантијске саркофаге, средњовековни српски саркофази су имали искључиво функцију надгробног споменика. Тело покојника је сахрањивано у гробницу изнад које је постављан саркофаг.

Још једна разлика између античких и српских средњовековних саркофага је ковчег. Док је антички ковчег монолитан, српски средњовековни ковчег је композитан, односно из делова.

У српским средњовековним земљама саркофази су јављају код гробова припадника династије Немањић и црквених поглавара.

Такође, постоје и два игуманска саркофага (Манастир Сопоћани у Старом Расу и Манастир Лешак код Тетова) и саркофаг властелина Ђурђа Остоуше Пећпала у Манастиру Високи Дечани. Карактеристика два игуманска саркофага која их разликује од осталих српских средњовековних саркофага је та да имају натписе на себи.

Постоје и два камена саркофага из Манастира Славковица из 15. или 16. века, а научници још нису утврдили коме они припадају.

Саркофази постоје или су постојали у манастирима Студеница, Милешева, Пећка патријаршија, Сопоћани, Градац, Ђурђеви Ступови, Бањска, Високи Дечани, Лешак код Тетова и Манастир Славковица.

Српски владарски саркофази

Српски владарски саркофази се састоје од композитног ковчега конструисаног од четири плоче и поклопца са закошеним странама. Од 8. деценије 13. века код саркофага се јавља и постоље.

Изграђени су од мермера, били су без клесане или сликане декорације, нису имали натписе, а једини украси су били ивични и угаони профили. По правилу су се налазили код фреске која је представљала ктиторску композицију.

Саркофази црквених поглавара

Саркофази црквених поглавара су веома слични владарским. Састоје се од истих делова (композитни ковчег, поклопац, постоље), прављени су од мермера, били су без натписа. Једина разлика је та што саркофази црквених поглавара имају плиткорељефне украсе.

Највише саркофага црквених поглавара се налази у Манастиру Пећкој патријаршији.

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара