Фото

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Објављено пре

1 година

14.03.2023

Од стране:

Богородица Елеуса и Христос Хранитељ на трећем ступцу јужног брода. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.

Богородица Елеуса и Христос Хранитељ на трећем ступцу јужног брода Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.

Многи људи који посете Косово и Метохију кажу да је највећи утисак на њих оставио царски град Призрен, град музеј који на сваком кораку одише историјом. Бројне су средњовековне цркве у њему, а прва међу њима је Богородица Љевишка. Посебно благо за српску, европску и светску уметност и историју представљају фреске у Цркви Богородице Љевишке.

Четири градитељске фазе у Цркви Богородице Љевишке

На месту данашње Цркве Богородице Љевишке у Призрену научници су утврдили четири градитељске фазе. Прва фаза потиче из времена раног хришћанства. Друга фаза догодила се током средњевизантијског периода, између 9. и 11. века.

У време владавине краља Стефана Првовенчаног 1219. године формирана је аутокефална Српска православна црква. У њен састав улази и Призренска епископија, са својим старим седиштем у Богородици Љевишкој. Тада је та светиња обновљена и то је трећа фаза градње.

Четврта фаза се догодила у време владавине краља Милутина, од 1307. до 1309. године. Тада је спроведена темељна обнова Богородице Љевишке, под руководством градитеља Николе и уз залагање призренских владика Дамјана и Саве, потоњег архиепископа српског Саве III.

Фрескосликарство Цркве Богородице Љевишке

Непроцењиву вредност за српску, европску и светску уметност и историју имају сачуване фреске у Цркви Богородице Љевишке, које су настале у различитим периодима.

Фреска Богородице Елеусе са Христом Хранитељом насликана је током треће деценије 13. века. Још две фреске потичу из тог времена – Свадба у Кани и Исцељење слепог. Оне се данас чувају у Галерији фресака Народног музеја Србије у Београду.

Остале фреске настале су од 1307. до 1313. године и дело су чувеног фрескописца из Солуна Михаила Астрапе и његових помоћника.

Као и бројне друге хришћанске православне српске богомоље, Богородица Љевишка је оскрнављена у погрому марта 2004. године, које су над српским становништвом и светињама спровели албански екстремисти. Њене фреске су тада веома оштећене у пожару, али су на срећу сачуване и рестауриране у другој деценији 21. века. Радове је спровео Републички завод за заштиту споменика културе.

Фреске у Цркви Богородице Љевишке

_{Главна купола Цркве Богородице Љевишке са Христом Пантократором. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Фреска Христос Емануил, југозападна купола Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Фреска Христос Емануил, југозападна купола Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Исус Христос Јереј, северозападна купола Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Исус Христос Јереј, северозападна купола Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

У првом плану Свети апостоли Петар и Павле и Христос Емануил у медаљону код улаза у Цркву Богородице Љевишке у Призрену. У другом плану Немањићи – Свети Сава, Свети Симеон, краљ Стефан Првовенчани и краљ Урош. западни зид припрате Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{У првом плану Свети апостоли Петар и Павле и Христос Емануил у медаљону код улаза у Цркву Богородице Љевишке. У другом плану Немањићи – Свети Сава, Свети Симеон, краљ Стефан Првовенчани и краљ Урош, западни зид припрате Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Немањићи – Свети Сава, Свети Симеон, краљ Стефан Првовенчани и краљ Урош. западни зид припрате Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Немањићи – Свети Сава, Свети Симеон, краљ Стефан Првовенчани и краљ Урош, западни зид припрате Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Успење Пресвете Богородице у другој зони западног зида наоса Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Успење Пресвете Богородице у другој зони западног зида наоса Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

_{Фреске на јужном краку крста Цркве Богородице Љевишке: Сретење (четврта зона), Мироносице на Христовом гробу (трећа зона), Издајство Јудино и Суђење Христу пред Аном (друга зона), Богородица са Христом на престолу (прва зона). Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученик и Света Ирина, друга и прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученик и Света Ирина, друга и прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученик и Света Теодосија, друга и прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученик и Света Теодосија, друга и прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети Јаков и свети Пахомије на трећем ступцу северног брода Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети Јаков и Свети Пахомије на трећем ступцу северног брода Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Света Анастасија Фармаколитрија на потрбушју лука између четвртог и петог ступца у северном броду. Неидентификовани свети пустињак и света Марија Египатска на петом северном ступцу Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Света Анастасија Фармаколитрија на потрбушју лука између четвртог и петог ступца у северном броду. Неидентификовани свети пустињак и Света Марија Египатска на петом северном ступцу Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

_{Исус Христос, прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Богородица са Христом, анђео у медаљону и Света Анастасија Фармаколитрија на потрбушју лука између четвртог и петог ступца у северном броду. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

_{Света Текла на потрбушју лука између трећег и четвртог ступца у северном броду Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученик Гервасије и Богородица помоћница сиротана, са Христом на рукама, друга и прва зона трећег северног ступца Цркве Богородице љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученик Гервасије и Богородица помоћница сиротана, са Христом на рукама, друга и прва зона трећег северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученици, Света Недеља и Света Ирина, друга и прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученици, Света Недеља и Света Ирина, друга и прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Света Недеља и Света Ирина, прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Света Недеља и Света Ирина, прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученик и Света Варвара, друга и прва зона четвртог јужног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученик и Света Варвара, друга и прва зона четвртог јужног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Света Варвара, прва зона четвртог јужног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Света Варвара, прва зона четвртог јужног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Неидентификовани светац, прва зона трећег јужног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Неидентификовани светац, прва зона трећег јужног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Исус Христос чувар призренски, прва зона четвртог јужног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Исус Христос чувар призренски, прва зона четвртог јужног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученик и Свети врач Дамјан, друга и прва зона трећег северног ступца Цркве Богородице љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученик и Свети врач Дамјан, друга и прва зона трећег северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученици, Исус Христос и Свети Јован Претеча, друга и прва зона другог северног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученици, Исус Христос и Свети Јован Претеча, друга и прва зона другог северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

_{Свети Василије Велики, Христос Агнец на часној трпези и Свети Јован Златоусти у олтару. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Архиепископ српски Јоаникије I и Сава II на западном зиду јужног травеја спољње припрате Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Архиепископ српски Јоаникије I и Сава II на западном зиду јужног травеја спољње припрате Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

_{Страшни суд на своду јужног травеја спољње припрате Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

_{Богородица са Христом и два арханђела, на источном зиду спољње припрате, лунета изнад портала Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Извори: Фондација Благо, Републички завод за заштиту споменика културе, фејсбук профил игумана Манастира Високи Дечани Саве Јањића

Прочитајте још:

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Владарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Следеће

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

Не пропустите

Црква Светог Николе (Рајкова црква) у Призрену – почетак њене обнове

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Фото

Манастир Руденица – задужбина властелина Вукашина и његове супруге Вукосаве

Објављено пре

1 месец

17.06.2024

Од стране:

Редакција

Северна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Црква Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо.

У селу Руденица, недалеко од Александровца, налази се Манастир Светог Илије, задужбина властелина Вукашина и његове супруге Вукосаве. У даљем тексту вам преносимо део најлепших фотографија те светиње, које је направио Фонд „Благо“, и доносимо кратку историју Манастира Руденице.

Спољашњост Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици

Југозападна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Југозападна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Северозападни изглед Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Северозападни изглед Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Део северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, розете и бифоре. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Део северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, розете и бифоре. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Јужна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Јужна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Розете на Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици

Розета западне фасаде Цркве Светог Илије. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Розета западне фасаде Цркве Светог Илије. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Розета олтарске апсиде. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Розета олтарске апсиде _{Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици}. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Бифоре на Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици

Западне бифоре северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Западне бифоре северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Источна бифора јужне фасаде. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Источна бифора јужне фасаде _{Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици}. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Источна бифора северне стране. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Источна бифора северне стране _{Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици}. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Фреске у Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици

Живопис прве две зоне наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Живопис прве две зоне наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Оплакивање Исуса Христа, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Оплакивање Исуса Христа, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Деспот Стефан Лазаревић и кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић и кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Деспот Стефан Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Ктитори властелинка Вукосава и властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Ктитори властелинка Вукосава и властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Ктиторка властелинка Вукосава, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Ктиторка властелинка Вукосава, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Ктитор властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Ктитор властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Свети Симеон, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Свети Симеон, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Свети Сава, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Свети Сава, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Кратка историја Манастира Руденице

Првобитна посвета манастирске цркве није позната. Данас је она посвећена Светом Илији.

Храм је грађен у моравском стилу, на самом прелазу из 14. у 15. век. Осликан је између 1402. и 1405. године.

Као и друге цркве моравског стила, и Црква Светог Илије украшена је розетама и бифорама.

Фрескосликарство ове светиње сачувано је у доњим зонама, пошто је та светиња била у рушевинама и без крова све до 1936. године, када је обновљена.

Од фресака су сачуване представе ктитора властелина Вукашина и његове супруге властелинке Вукосаве, тадашњег српског владара деспота Стефана Лазаревића и његовог брата кнеза Вука, Исуса Христа, Богородице, апостола Петра и Павла, светих ратника и монаха, међу којима су и Свети Симеон и Свети Сава, циклуса Великих празника, Христових страдања и попрсја светитеља.

Сликар Теодор, могуће главни у групи зографа који су осликали Руденицу, оставио је своје име поред представе Богородице са малим Исусом Христом на северном зиду проскомидије.

Богородица са малим Исусом и натпис са поменом сликара Теодора, ниша северног зида проскомидије, олтар Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Богородица са малим Исусом и натпис са поменом сликара Теодора, ниша северног зида проскомидије, олтар Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Конзервација фресака извршена је 1971, а архитектуре 1996. године.

Манастир Руденица је проглашен за споменик културе 1948, а за споменик културе од великог значаја 1979. године.

Извор за текст: Фонд Благо и Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

Манастир Љубостиња – задужбина кнегиње Милице

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Наставите са читањем

Мултимедија

Манастир Љубостиња – задужбина кнегиње Милице

Објављено пре

5 месеци

05.03.2024

Од стране:

Редакција

Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд Благо недавно је објавио на свом сајту објавио фотографије Манастира Љубостиње, задужбине кнегиње Милице. Уредници сајта Српска средњовековна историја направили су свој избор фотографија те светиње које вам доносе у овој галерији. Верујемо да ћете уживати у сјајним фотографијама Љубостиње, њеној архитектури, њеним розетама и бифорама, њеним фрескама…

Спољашњи изглед Манастира Љубостиње и Цркве Успења Пресвете Богородице

_{Манастир Љубостиња (Манастир Успења Пресвете Богородице), задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Бифоре и розете на Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи

_{Слепа аркада са бифором јужне певнице Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Средишња велика розета јужне фасаде и део слепе аркаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Бифора западног травеја јужне фасаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Унутрашњост Цркве Успења Пресвете Богородице

_{Гроб кнегиње Милице у припрати Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Архангела Гаврила на западној страни северозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Данила Столпника на западној страни улаза јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Христ и Самарјанка на западној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Исцељење раслабљеног на источној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Пророка Михеја у тамбуру куполе у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Светог Симеона на источној страни југозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Владарски портрети у Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубоситињи

_{Фреска кнеза Лазара и кнегиње Милице на северној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Вука Лазаревића и Стефана Лазаревића на јужној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Кратка историја Манастира Љубостиње

Манастир Љубостињу код Трстеника, са Црквом Успења Пресвете Богородице, подигла је кнегиња Милица, као своју задужбину и гробну цркву. Према једном мишљењу, Манастир је подигнут пред Косовску битку 1389. године. Према другом мишљењу, Љубостиња је подигнута пред крај 14. века.

Градитељ Љубостиње био је Раде Боровић, који је уклесао своје име на улазном порталу.

Основа Цркве је у облику развијеног триконхоса са куполом, док је припрата замишљена као дворана квадратне основе надвишена слепом калотом. Фасаде су биле бојене, тако да подражавају наизменично смењивање редова камена и опеке, и богато украшене каменим розетама, преплетном орнаментиком на украсним архиволтама, оквирима прозора и врата, типичном декорацијом моравске школе.

Током владавине Османлија Љубостиња је више пута страдала. У 17. веку је обновљена њена архитектура, крајем 18. века живопис, а 1851. године додатно је измењен првобитни изглед грађевине. Старији конак на западној страни је монументална грађевина из времена кнеза Милоша.

Конзерваторско-рестаураторски радови су обављани на архитектури и живопису од краја шездесетих до осамдесетих година 20. века.

За споменик културе је проглашена 1948. године, а за споменик културе од изузетног значаја је проглашена 1979. године.

Извор за фотографије: Фонд Благо

Извор за текст: Републички завод за заштиту споменика културе и Фонд Благо

Погледајте још:

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа