Вести

Научни скуп у Манастиру Прохор Пчињски: Седам векова од упокојења краља Милутина

Објављено пре

4 године

23.09.2021

Од стране:

Редакција

Краљ Милутин, Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане), Манастир Студеница

Фреска Краља Милутина у Краљевој цркви. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

У организацији Епархије врањске и Епархије рашко-призренске, Центра за византијске и словенске студије, Универзитета у Нишу и Катедре и семинара за византологију Филозофског факултета, Универзитета у Београду, 24. и 25. септембра 2021. године биће одржан Међународни научни скуп „Седам векова од упокојења Светог краља Милутина“.

Радни део Међународног научног скупа, који ће моћи да се прати путем видео-линка, 24. и 25. септембра 2021. године биће одржан у Манастиру Преподобног Прохора Пчињског. Том приликом поздравно слово изговориће епископ врањски г. Пахомије, а свечану беседу „Свети краљ Милутин – Светлост која спаја“ произнеће Његова екселенција, амбасадор Републике Србије у Бугарској, доц. др Жељко Јовић.

О Светом краљу Милутину, обновитељу Манастира Светог Прохора Пчињског, а поводом седам векова од упокојења, своје радове ће излагати бројни научни радници са универзитета и других иституција из Србије, Грчке, Немачке, Француске, Црне Горе и Републике Српске. У току дводневног научног скупа, преко тридесет излагача сагледаће лик и дело Светог краља Милутина, чиме ће се расветљавати бројне теме и многе тезе са становишта историографије, археологије, житијине књижевности, теологије, иконографије, лексикологије, дипломатије и других мултидисциплинарних виђења лика Светог краља, једног од највећих ктитора у Србији.

Међу учесницима Скупа биће проф. др Влада Станковић, проф. др Драгиша Бојовић, проф. др Атанасиос Атанасиадис, проф. др Радивој Радић, проф. др Јелена Ердељан, проф. др Татјана Суботин Голубовић, др Ивица Живковић, протојереј-ставрофор Небојша Стојадиновић, проф. др Александра Костић Тмушић, др Радован Пилиповић, проф. др Бошко Бранковић, проф. др Драгољуб Mарјановић, проф. Кристијан Рафенспергер, проф. Алис Изабела Саливан, др Ружица Љевушкина, др Зоран Недељковић, проф. др Аранђел Смиљанић, Светлана Смолчић Макуљевић, Васиљ Јововић и многи други. Очекује се да у догледно време буде објављен зборник радова са овог научног скупа.

Епархија врањска овим научним скупом наставља започето обележавање значајних јубилеја, међу којима је 950. годишњица упокојења Преподобног Прохора Пчињског. То двогодишње обележавање праћено је многим манифестацијама, научним скуповима, изложбама икона, свечаном академијом, богатим пригодним издаваштвом, објављивањем реликвија, као и утврђивањем награда и признања посвећеним Преподобном Прохору Пчињском и преподобном Јустину Ћелијском и Врањском. Све то биће представљено на промоцији зборника, а поводом славе Преподобног Прохора Пчињског почетком новембра ове године.

Међународни научни скуп посвећен Светом краљу Милутину требало је да буде свечано отворен у четвртак, 23. септембра 2021. године, у Манастиру Грачаници, а било је планирано да се присутнима обрате епископ рашко-призренског господин Теодосије, епископ врањски господин Пахомије, локални и државни представници. Свечану беседу „Краљ Милутин, Свети краљ – Седам векова од упокојења“ требало је да одржи проф. др Влада Станковић са Филозофског факултета у Београду. Међутим, због тренутне ситуације на Косову и Метохији, коју су на административним прелазима Јариње и Брњак између Космета и Централе Србије изазвале привремене приштинске власти на челу са Аљбином Куртијем, програм планиран за 23. септембар је отказан.

Извор:

Епархија врањска Српске православне цркве.

Насловна фотографија је преузета са сајта:

Фонд Благо

Прочитајте још:

Међународни научни скуп у Скопљу поводом седам векова од смрти краља Милутина

Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина

Следеће

Недавно пронађени прстен изложен у Градском музеју Суботице

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

4 седмице

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

1 месец

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.